U organizaciji LU ''Minićevo'' iz Minićeva u subotu 06.10.2012 godine sa početkom u 14 časova i 30 minuta u održaće se seminar o školovanju i korišćenju pasa krvoslednika. Predavači mr Mihajlo Hadži-Pavlović i dr Vladimir Videnović.

Svi učesnici seminara dobijaju priručnik i DVD film (psi krvoslednici, školovanje i upotreba, primeri iz praktičnog lova autora mr Mihajla Hadži-Pavlovića možete pogledati demo filma i poručiti na sledećoj adresi), broj učesnika je ograničen. Za sva obaveštenja obratiti se organizatoru na telefon 019 769 605 radnim danom od 09 do 11 časova.

Tradicionalno na Novosadskom sajmu krajem septembra svake godine održava se sajam lova, ribolova i sporta. Od 25 do 30 septembra 2012 goine od 10-19h biće otvoren sajam.

Koncepcija LORIST-a, najznačajnije i najveće sajamske priredbe iz oblasti lova, ribolova i sporta u regionu, kao i hortikulture i ekologije, usmerena je ka novitetima na tržištu Srbije i Evrope, a od prošle godine posebno se ističe organizacija Sajma šumarstva, koji celokupnom terminu daje nove vrednosti.

Bogate sadržaje u izlagačkom delu upotpuniće i program stručnih i poslovnih dešavanja u Kongresnom centru Novosadskog sajma, koji će se baviti unapređenjem očuvanja prirodnih resursa šuma i lovišta, aktuelnim temama iz oblasti hortikulture, ekologije i zaštite životne sredine, čime će biti zaokružena celina LORIST-a kao sajma koji je okrenut prirodi i čoveku.

Sajam poziva:

• Lovce, ribolovce, ljubitelje prirode;
• Proizvođače i distributere lovačkog oružja i municije;
• Proizvođače i distributere ribolovačke opreme i pribora;
• Auto-kuće koje prodaju terenska vozila;
• Proizvođače plovila za ribolov;
• Ribolovačka i lovačka udruženja;
• Turističke agencije koje nude aranžmane za lovni i ribolovni turizam.

Sadržina izlaganja:

• Lovačko i lično naoružanje
• Lovačka municija
• Lovački pribor, oprema, odeća i obuća
• Ribolovački pribor, oprema, odeća i obuća
• Sportska i kamp–oprema
• Stručna literatura

Ne zna se tačno kada i gde je sokolarstvo nastalo, ali prve pisane tragove o sokolarstvu nalazimo u Kini oko 2000 god. p.n.e. Od tada sokolarstvo se sreće u svim civilzacijama do danas, kao dokaz tome da je sokalarstvo kroz istoriju bilo sastavni deo života ljudi nalazimo mnoge tragove u pisanom obliku kao i na raznim podnim mozaicima, freskama i naraočito u centralnom delu Evrope pa i kod nas na nadgrobnim spomenicim i raznim građevinama gde su prikazani najčešće sokolar, pas, konj i ptica grabljivica.

Sokolarstvo je bilo zastupljeno i u svim evropskim civilizacijam počevši od Rimljana pa sve do Germana. Jedan od najvećih sokolara starog veka je bio i Džingis Kan koga je u lovu po nekim podacima pratilo oko 1000 sokolara sa 10000 sokolova. U Srpskoj državi sokolarstvo je zastupljeno od osnivanja prve države pa sve do 1945 god. kada je zabranjeno jel se totalno neosnovano smatralo kao ostatak starog buržoaskog društva i buržoaskih navika.

Dokaze o zastupljenošću sokolarstva na našim prostorima nalazimo u nazivima raznih planina, gradova kao što su planine Veliki i Mali Jastrebac pa onda grad Kragujevac po kraguju tj. jastrebu, Soko Banja i tako dalje. Jos jedan važan izvor dokaza su i narodne epske pesme gde se pominje sokolarstvo, junaci se porede sa pticama grabljivicama i pokazuje se veliko poštovanje prema tim predatorima koji se u prirodi nalaze na vrhu lanca ishrane. Kao najveći sokolar u to vreme pominje se Marko Kraljević, čiji su čak lovovi sa sokolom opisani u par narodnih pesama. Isto tako veliki sokolar je bio i despot Stefan Lazarević koji je kako je istorija zabeležila umro prilikom jednog lova sa sokolovima. Tokom srednjeg veka je bilo tačno određeno ko je mogao sa kojom pticom da lovi. Tako da su na primer obični seljaci mogli loviti sa jastrebom, plemići sa sokolom a samo kraljevi i carevi sa orlovima. Sve ovo govori koliko je sokolarstvo u to vreme bilo neizostavan način života i jedan od njačešćih vidova lova, i važan izvor snabdevanja hranom.

Danas u modernom sokolarstvu se ne lovi radi hrane već radi lepote lova i uživanja u letu ptice. Jer učinak u lovu sokolara ne može da se meri ni izbliza sa učinkom lovaca sa vatrenim oružjem. Zna se da od deset napada na plen sokolarske ptice tek jedan je uspešan. A i najčešće plen koji je soko ulovio ostavlja se njemu da pojede, jer u današnje vreme nema više potrebe loviti radi hrane da bi se preživelo, već radi same lepote lova.

Najčešće ptice grabljivice koje se danas koriste u sokolarstvu su sokolovi od kojih su najviše zastupljeni sivi, stepski i severni soko kao i mešanci tih vrsta takozvani hibridi, koriste se još jastrebovi od kojih najčešće jastreb kokošar, kobac i harisov jastreb koji vodi poreklo sa Američkog kontinenta ali poslednjih godina je sve više zatupljen i kod skolara na Evropskom kontinentu i naravno nikako ne treba zaboraviti njegovo kraljevsko visočanstvo surog orla pticu sa kojom se love zečevi, lisice, srne...... a u Mongoliji i Kazhstanu sa njim love čak i vukove.

Postoji više načina lova sa sokolarskim pticama a sve u zavisnosti od toga koja je vrsta u pitanju. Tako na primer sa sokolovima se lovi sa ruke i iz vazduha, isto tako može da se lovi i sa jastrebovima samo sa jastrebovima može da se lovi i tako što će sokolar šetati kroz šumu a jastreb će da ga prati, tj da leti za njim od drveta do drveta i ako sokolar istera neku divljač jastreb će je napasti i pokušta i da ulovi.

Lov sa ruke sa sokolom je nekada bio jedini način lova, ptica se držala na ruci pod kapicom i kada bi isterali neku divljač puštali bi sokola da leti za njom (sokolovi love uglavnom sve pernate životinje, počevši od veličine prepelice pa čak mogu da savladaju plen do veličine labuda). Lov iz vazduha je takozvani moderni način lova sa sokolom gde jednu celinu treba da čine lovački pas sokolar i soko. Pas ide po terenu i traži pernatu divljač, kada je nađe treba da stane u čvrstu marku i da se ne pomera, tada sokolar ptici skida kapicu i pušta je da poleti, soko pravi ciklične krugove i polako se penje u visinu iznad sokolara, kada je postigao odredjenu visinu i kada je u dobrom položaju pas na komandu isteruje divljač i soko se obrušava na nju (pikira) i u tom obrušavanju može da postigne i brzinu do 300km/h. Zbog svega toga po mnogima je ovo najlepši lov pa ga zovu još i sportski lov. U svetu postoje takmičenja gde se meri čiji će soko otići najviše u visinu, i postići najveću brzinu u obrušavanju.

Sa jastrebom se lovi sa ruke isto kao sa sokolom, šeta se kroz lovište sa pticom na ruci i ukoliko isteramo neku divljač ptica se pušta za njom. Ukoliko imamo ženku jastreba lovićemo zeca a ako imamo mužjaka lovićemo fazane jer su kod svih ptica grabljivica ženke za oko 30% veće od mužjaka.

Da bi se bavili sokolarstvom, od opreme nam je neophodno da imamo sokolarsku rukavicu, sokolarsku torbu u koju stavljamo mamac za pticu na koji je zovemo da se vrati i meso sa kojim hranimo pticu, sokolarske veze pomoću kojih se ptica veže, stalak na kojem će ptica da stoji u toku sezone lova, volijeru u kojoj ptica boravi u periodu mitarenja, sokolarsku kapicu- koja služi da se ptica uvede u mrak i tako umiri, zvonca ili praporce- koji se stavljaju na pticu kada je pala zajedno sa plenom negde u visoku travu ili šiblje pa ne možemo da je vidimo pa je tražimo po zvuku, i naravno radio telemetriju, uredjaj bez koga je moderno sokolarstvo ne moguće zamisliti i pomoću koga tražimo pticu koja nam je zalutala u lovu i otišla kilometrima bez nas i bez čije pomoći nebi uspeli da pronađemo našeg sokola.

Da bi neko postao sokolar treba da se uputi molba jednom od dva sokolarska udruženja koja postoje kod nas u zemlji, gde dobija mentora kod koga godinu dana stažira uči o pticama grabljivicama i radu sa njima i nakon godinu dana izlazi da polaže sokolarski ispit nakon čega ako ga položi stiče zvanje sokolara i pravo da ima svoju pticu.

tekst i fotografije poslao Vasilije Dedeić kome se ovom prilikom zahvaljujemo