nedelja, 31 jul 2016 15:35

Optički nišan

Optički nišan je instrument koji olakšava gađanje divljači i na većim daljinama. Prednosti nad mehaničkim nišanima je u povećanju efikasnosti pogotka. Osnovna teškoća pri gađanju mehaničkim nišanima svodi se na teškoću akomodacije oka strelca. Strelac je primoran da akomodira oko u tri tačke u prostoru u raznim ravnima, međusobno potpuno odvojenim. U prvoj ravni nalazi mu se vizir, u drugoj mušica, u trećoj i najudaljenijoj ravni je divljač. Da bi uputio metak u pravi cilj strelac mora sve tri tačke u prostoru da vidi podjednako dobro i dovoljno oštro. Kod upotrebe optičkog nišana nišanjenje ne iziskuje akomodaciju oka u tri ravni. Optički nišan je veoma pogodan i za lovce koji nemaju normalan vid, kratkovide ili dalekovide. U cilju izoštravanja siluete, pokreće se poseban prsten na okularu.

Karakteristike optičkih nišana:

Model Izrada

Snaga u sumrak

Vidno polje na 1000 metara

Masa u gr

Zeiss

4x32

8x52

2,5-10x52

Nemačka

dural sa šinom

čelična

dural sa šinom

 

11,3

20,4

22,8

 

10,5

5,4

4

 

300

530

645

Jena

4x30

6x42

1,5-6x39

Nemačka

dural sa šinom

dural sa šinom

dural sa šinom

 
 

11

15,9

15,3

 

10,6

7

22

210

340

550

Hunter

4x28

6x40

3-9x40

Japan

čelič. sa monta.

dural bez šine

dural bez šine

10,6

15,5

19,0

 

10

7

5

 

330

330

325

Danas se moderni optički instrumenti proizvode s raznim povećanjima, nepromenjivim i promenjivim. Od nepromenjivih povećanja proizvode se s povećanjem: 2,5x; 4x; 6x i 8x. Ako je optika povećanja 4x, tada će svi predmeti posmatranja kroz njegov optički sistem biti u odnosu na čovečije oko četiri puta krupniji, ili će biti prividno četiri puta bliži lovcu. Manja povećanja odgovaraju oružju čiji domet zrna nije velik. Povećanje od 2,5x odgovara malokalibarskom oružju, povećanja 4 i 6x smatraju se standardnim povećanjima, a povećanja od 8x pa naviše upotrebljavaju se samo za magnum oružje, koje ima veliki domet.

Noviji instrumenti poznatiji pod nazivom "varijabl" imaju, radi veće upotrebljivosti, promenjivo povećanje. Kod njih se povećanje vrši pomoću posebnih sočiva u unutrašnjosti instrumenta. Ovakvi instrumenti proizvode se s povećanjima od l,5x do 6x, ili od 3x do 9x.

Snaga u sumrak zavisi od povećanja i prečnika prednjih sočiva optike-objektiva. Sa optikom veće snage u sumraku moguće je videti svetlu siluetu divljači za vreme dok vladaju slabije svetlosne okolnosti, pa i noću, po mesečini. Na optičke nišane se ugrađuju i koturić za pomeranje končanice po visini, obično postavljen iznad cevi optike i koturić za regulisanje končanice po pravcu, postavljen s desne strane optike. Posle korigovanja gađanja, ovi koturići se pokrivaju posebnim poklopčićima kako bi bili zaštićeni od slučajnih pomeranja koji bi neminovno doveli do promašaja cilja.

Ovo je najbrojnija grupa oružja sa žljebljenim cevima, koje se koristi za odstrel krupne divljači. Svi cilindrični zatvarači imaju niz zajedničkih konstrukcijskih odlika. Oni su smešteni u specijalno izrađenom sanduku zatvarača, za koga je s prednje strane pomoću navoja, čvrsto pripojena cev. Poduži clindični blok, pri zatvorenom oružju, blokira zadnji kraj cevi, a opaljivanje se vrši podužom udarnom iglom, koja sa spiralnom oprugom prolazi kroz šuplji središni deo cilindičnog zatvarača. Na polovini cilindra, ili pri kraju, s desne strane, odlivena je kao njegov sastavni deo ručica zatvarača koja služi za otvaranje ili zatvaranje oružja. S prednje, čeone strane cilindra, nalazi se izvlakač ispaljenih čaura, a kod nekih modela pored ovoga, bočno su smeštena dva čepa, koja brave zatvarač. Kod nekih jednostavnijih zatvarača bravljenje oružja postiže se samo korenom ručice, te stoga kod njih čepovi ne postoje. Cilindični zatvarači bez čepova upotebljavaju se za malokalibarske puške za municiju manjeg pritiska. Za magnum municiju, veoma visokog pritiska, zahteva se projektovanje zatvarača s najmanje tri čepa.

U zavisnosti od načina blokiranja cevi oružja, cilindrični zatvarači se dele na nekoliko grupa: cilindični zatvarači koji blokiraju cev korenom ručice, cilindrični zatvarači koji blokiraju cev obrtnim čepovima, cilindični zatvarači koji blokiraju cev bradavicama, cilindični zatvarači specijalne izrade. Cilindični zatvarači koji blokiraju cev korenom ručice su zatvarači veoma jednostavne konstrukcije, koji se mogu ugrađivati samo u malokalibarsko oružje, čiji su pritisci municije niski, izrada zatvarača je mašinska, te ima nižu cenu. Poznati sistemi su "Mauserlein" i "Tesching". Mehanizam za opaljivanje je na bazi spiralne opruge, a sanduk zatvarača otvoren. Ovaj tip zatvarača se obično koristi za oružja s jednim metkom. Cilindrični zatvarači koji blokiraju cev obrtnim čepovima su zatvarači koji blokiraju cev znatno solidnije i čvršće putem dva čepa postavljena na čelu zatvarača i trećim postavljenim u zadnjem delu cilindra (Mauser Mod. 98). Osim ove postoji i slična varijanta cilindričnog zatvarača takođe s dva čepa postavljena na čelu zatvarača, a treći bravi korenom ručice (Mannlicher Schonauer Mod 1903). Nove, savremenije konstrukcije od kojih Mauser Mod. 66 ima dva veoma proširena čepa (povećanje površine bravljenja za 30% u odnosu na Mod. 98). Najnoviji Mauser Mod 77 s novim obrtno-čepnim zatvaračem koji blokira oružje u zadnjem delu sanduka s tri masivna čepa. U ovu grupu spadaju modeli: Mauser, Zbrojovka, Crvena zastava Mod 70, od anglo-američkog Vinčester Mod 70. Remington Mod. 700.

Cilindrični zatvarači koji blokiraju cev bradavicama su najnovije grupe oružja. Oni se koriste za oružja namenjena municiji Magnum punjenja, jer su poznati po čvrstoći bravljenja. Ukupna površina bravljenja u odnosu na klasične cilindrične zatvarače sa čepovima povećana je za 50%. Prva konstrukcija ovog tipa je američki model Weatherby, čije čelo zatvarača ima 9 bradavica rasporedjenih u tri reda. Najnovija konstrukcija nemačke firme Sauer je bravljenje s tri bradavice, koje svojim zadnjim delom upadaju u telo zatvarača ili izlaze iz njega posredstvom ručice za otvaranje.

petak, 24 jun 2016 18:03

Naseljavanje divljači u lovištu

Divljač se može naseljavati na područja koja do sada nisu naseljavala (introdukcija) i na područja koja su pre naseljavala, ali su iz nekog razloga, iščezla (reintrodukcija). Unošenje novih vrsta divljači na predele na kojima nisu obitavala je zahtevan i složen posao, jer takva naseljavanja nisu predvidiva i mogu da imaju niz neželjenih posledica. Ovo se dešava zbog nedovoljnog poznavanja i nepredvidivosti prirodnih uslova, kao i nedovoljnog poznavanja biologije divljači. Novonaseljena divljač mora da zauzme određeni prostor u ekološkoj niši, zatim da se prilagodi životu s konkurentskom divljači, koja već naseljava dato područje. Postojeća divljač se bolje snalazi u lovištu, bira bogatije delove lovišta i brani ih od druge divljači, što je nepovoljno za novo - naseljenu divljač. Iz navedenih razloga za divljač koju naseljavamo, bilo bi poželjno obezbediti jedan ograđeni prostor kao prihvatilište u koju bi se prvo ispustila i privikla pre puštanja u slobodnu prirodu. Introdukcija neke vrste divljači ne može se obavljati bez saglasnosti resornog ministarstva.

Kada je reč o ponovnom naseljavanju divljači (reintrodukciji) na prostore na kojima je bila nastanjena, moraju se pre svega utvrditi faktori koji su uticali na nestanak vrste, pa tek potom preći na ponovno naseljavanje. Ukoliko je uzrok nestanka divljači s jednog područja prekomerni lov, uznemiravanje i progon divljači, onda su izgledi za ponovno naseljavanje veći, za razliku od toga, ako su loši ekološki uslovi uticali na istrebljenje iste, tada su i izgledi manji. Samostalno naseljavanje neke vrste jednog područja se vrlo retko može desiti, međutim, enormna ekspanzija šakala u Srbiji, a naročito na području Vojvodine u poslednjoj deceniji ovo opovrgava. Kako bi novo pridošla divljač mogla opstati, na novom području moraju biti ispunjeni mnogi uslovi. U prvom redu klimatski uslovi, temperature, biljni i životinjski sastav vrsta kao i sličnost sa staništem koje je divljač naseljavala. Pogodni faktor je vegetacijska sličnost dva područja, bilo da se radi o hranidbenom sastavu ili načinu uzimanja hrane. Pre naseljavanja trebalo bi uvideti i mogućnosti komplementarnosti s drugim vrstama. Strogo se mora pratiti unesena divljač, da ne bi ubacivanjem nove vrste došlo do degradacije već postojećih vrsta. Unošenjem novih vrsta menja se ekološka niša lovišta, odnosi predator i plen, menja se parazitološka situacija. Poteškoće se mogu javiti prilikom naseljavanja vrsta na prostore koji su udaljenim od matičnih područja. U ovakvom naseljavanju ima i pozitivnih i negativnih rezultata, kao što je naseljavanje kunića u Australiju, širenje parazitarne bolesti američkog metilja preko belorepih jelena unetog u Češku i kod nas (Karađorđevo).

Međutim, ovakva naseljavanja nisu imala previše uspeha, naročito kada je u pitanju sitna divljač, tako da se može reći da bi najefikasniji vid bio održavanje i pravilno gazdovanje postojećim matičnim fondom, te pravovremeno uviđanje i otklananje faktora koji utiču na smanjenje broja dvljači. U ugroženim područjima praktikuje se naseljavanje divljači da bi populacija iznedrila kvalitetnije jedinke, te da ne bi došlo do parenja u srodstvu. U prirodi se međutim takvo parenje retko dešava, pošto se uglavnom mladi po polnom sazrevanju odvajaju od roditelja i traže nove teritorije.

Program naseljavanja divljači

Ako je lovnom osnovom planirano naseljavanje divljači, izrađuje se program naseljavanja divljači, koji je sastavni deo lovne osnove.

Program naseljavanja divljači sadrži:
- studiju izvodljivosti, koja sadrži stručnu opravdanost realizacije programa naseljavanja divljači, bio-ekološke aspekte i ekonomske aspekte naseljavanja divljači, kao i cilj izvođenja programa naseljavanja divljači
- osnovne podatke o prihvatilištu sa dokazom o ispunjenosti uslova, koji se uređuju u skladu s propisima o veterinarstvu, zaštiti životne sredine i lovstvu
- postupke nabavke i unošenja divljači u prihvatilište, praćenja divljači u prihvatilištu i praćenje divljači posle ispuštanja
- dinamiku realizacije pojedinih faza programa
- očekivane rezultate realizacije programa
- podatke o nosiocima realizacije programa
- specifikaciju troškova potrebnih za realizaciju programa naseljavanja divljači
- tabelarni prikaz podataka o ogradama i objektima koji su sastavni deo prihvatilišta
- preglednu kartu lovišta u razmeri 1:10.000 s mestom i položajem prihvatilišta kao i s prostornim rasporedom objekata
- preglednu kartu u razmeri 1:100.000 s lokacijom prihvatilišta i dela lovišta u koji se planira ispuštanje divljači u odnosu na naseljena mesta u okruženju.

četvrtak, 16 jun 2016 10:59

Štete lovištima od divljih svinja

Divlja svinja je vrsta divljači koja pričinjava štete različitih oblika, obima i intenziteta. Štete nastaju u onim područijima gde se lovišta naslanjaju na poljoprivredne površine. Objašnjenje je u jednostavnoj činjenici da količina energije koju jedna divlja svinja može da dobije s hektara šumskog lovišta čini svega 1-7% od maksimalne energije koju može da dobije s hektara poljoprivrednog zemljišta. U potrazi za hranom u cilju da zadovoljenje osnovnih životnih potreba, divlja svinja u šumskom lovištu mora da pretraži oko 650 m2 u toku proleća i 4.000 m2 u toku zime. Najčešće štete od divlje svinje nastaju u vreme setve i dozrevanja poljoprivrednih kultura. Štete nastaju rovanjem, kopanjem, gaženjem mladih useva i konzumiranjem semenja.

Štete koje divlje svinje čine na poljoprivrednim kulturama mogu se podeliti na: štete na površinama pod žitima, štete na krompirištima i štete na livadama. Štete na poljima sa žitima najčešće nastaju na kukuruzištima, u periodu mlečne faze zrelosti zrna, a najviše su pogođene njive na kojima se gaje rani hibridi, koji prvi i sazrevaju. Štete nastaju lomljenjem (obaranjem) stabla i konzumiranjem klipa. Međutim, štete od konzumiranja su puno manje od gubitaka koji nastaju lomljenjem i gaženjem biljaka. Pri tome trebalo bi uzeti u obzir da se u istom trenutku i na istoj površini odjednom može naći i 30-40 životinja ove vrste, različitog pola i uzrasta. Štete na poljima sa žitima javljaju se pre svega na parcelama na kojima je prethodni usev bio kukuruz. Pri kombajniranju kukuruza, jedan manji broj klipova se mašinski ne obere, već ostaje iza kombajna na zemlji, i nakon pripreme parcele za jesenju setvu zaorava. Zahvaljujući izvanrednom čulu mirisa, divlje svinje osećaju fermentisano (ukiseljeno) zrno ili klipove ispod zemlje i rijući dolaze do njih, praveći manje ili veće štete na poljima sa žitom. Mogućnost pojave i veličina ovih šteta zavise od položaja parcele u odnosu na šumske komplekse ili mesta gde se najčešće zadržavaju divlje svinje.

Štete na krompirištima najčešće nastaju u prvim danima posle setve ove kulture, ali se mogu javiti sve do momenta vađenja krompira. Najteže su prolećne štete, kada posejana kultura bude uništena, a za drugu setvu nema vremena. Međutim, i štete koje nastaju u toku leta nisu manje značajne, s obzirom na to da parcele ostaju bez roda. Štete na livadama u najvećem procentu dešavaju se u proleće i početkom leta, mada su evidentirane i u zimskom periodu. Glavni razlog za ovo je intezivan razvoj insekata (gundelja i dr.), koje divlja svinja svojim razvijenim njuhom precizno locira kao hranu i pronalazi je rijući. Posledica toga su preorane livade na kojima je bitno smanjen prinos travne mase, kao i neophodnost njihovog ravnanja. Štete koje su pričinjene na poljoprivrednim parcelama u najvećem procentu javljaju se uz rubni deo šume ili u njenoj blizini. U planinskim delovima lovišta ove parcele su dosta male, 0,1 - 0,3 ha, tako da se mere zaštite od strane vlasnika parcela uglavnom i ne preduzimaju. U brdskim delovima istraživanih lovišta, uočene su još veće štete na poljoprivrednim površinama. Pri tome, veličina šteta u velikoj meri zavisi od gustine populacija divlje svinje. Štetni uticaji divlje svinje u šumarstvu mogu biti ispoljeni konzumiranjem hrastovog i bukovog žira, a time i smanjenje broja klijajućih semenki.  Štete na parcelama sa posađenim hrastovim i bukovim žirom mogu nastati čupanjem i oštećivanjem mladih biljaka prilikom rovanja. Pored toga može doći do intenziviranja gljivičnih bolesti zbog oštećenja korena drveća. Pored toga, mogu da utiču na podsticanje zatravljenosti i stvaranje uslova za podmlađivanje neželjenim vrstama (npr. jasikom).

Prihranjivanje zečeva

Većinu svojih potreba u toku vegetacije zec zadovoljava hranom iz prirode ili sa oranica. Deficit hrane može da se javi u toku zime, pre svega u vreme dubokog snežnog pokrivača, kada zec pravi i velike štete u voćnjacima guleći koru mladim voćkama. Zec je poznat po osobini da ponuđenu hranu uzima samo u ,,kritičnim” situacijama: za vreme velikog snega i kada prirodne hrane ima jako malo. Za prihranjivanje se koristi pre svega lisnato (a ne travno) seno, i to od lucerke, deteline i grahorice, zatim repa, kelj, kupus i dobar lisnik. U ovu svrhu snopovi sena ili nakresanih grančica vešaju se za grane ili vezuju za kočiće pobijene u zemlju. Dobro je da se nakon berbe na njivama mestimično ostave glavice kupusa, repa (stočna ili šećerna) i mrkva.

Prihranjivanje fazana

Od svih vrsta pernate divljači, fazan najviše zahteva zimsko prihranjivanje. Na početku vegetacije lovište najčešće pruža obilje hrane biljnog i životinjskog porekla za fazane. Međutim, već posle kombajniranja žita bitno se smanjuje raspoloživa hrana. Ranijih decenija strništa su ostajala mesecima neobrađena, pa su se fazani na njima hranili. U poslednje vreme, strništa se odmah po skidanju useva pale i oru i u tom slučaju za fazane ostaju gola polja bez ikakve hrane. U periodu po kombajniranju žita, na neplodnim zemljištima i međama fazan konzumira seme korova, plodove i semenke žbunja. Približavanjem kraja vegetacije fazan postaje sve zavisniji od prihranjivanja. Inače, u potrazi za hranom može jako puno da odluta. Dodatnu hranu čini zrnevlje i eventualno peletirana hrana prečnika 3-5 mm, kao i sočna hrana (repa, šargarepa, kupus, keleraba, kelj i otpaci voća). Za zimsku prihranu fazana planira se dnevna količina zrnaste hrane od oko 40 g po jedinki. U toku zime fazan može da koristi i površine zasejane keljom, kao i njive s mladim žitom. Sa privikavanjem fazana na hranilišta trebalo bi početi što ranije. Odmah posle žetve žita u hranilišta se donosi i koncentrovana hrana.

Na prilazne staze hranilištima sipa se zrnasta hrana ili klasje žita, što ima za cilj da fazane privuče i dovede do hranilišta. Davanjem pleve i klasja fazani su prinuđeni da čeprkanjem traže hranu, slično kao i u prirodi. Hrana se donosi na hranilišta dnevno ili svaki drugi dan. Najbolje je da se raspodeljuje ujutru, jer je fazan najaktivniji u traženju hrane ujutru i uveče. U slučaju većih padavina fazan se preko celog dana zadržava u blizini hranilišta. Intenzivno prihranjivanje fazana počinje u ravničarskim predelima od novembra i traje do kraja marta, na srednje visokim terenima od oktobra i vrši se do kraja marta, a na visokim od oktobra do kraja aprila. Količina hrane zavisi od područja i dužine prihranjivanja.

ponedeljak, 16 maj 2016 16:09

Lovni kalibri

Kod naših lovaca vrlo često se javlja dilema sa kojim kalibrom i kojim zrnom krenuti u lov na visoku divljač našeg podneblja. Ovu dilemu stvaraju i stalna prepucavanja u stručnoj literaturi o univerzalnom kalibru i naravno svako svog konja hvali i tako se neki favorizuju. I kod kalibara postoji „moda“ koja najviše zavisi od toga koja fabrika oružja ili municije se favorizuje na tržištu.

Prilikom prikazivanja ovih kalibara u zavisnosti od proizvođača pojavljuju se balistički podaci u veoma različitim mernim jedinicama, koje za našeg običnog lovca, nisu uvek sasvim jasni. To je najizraženije kod američkih kalibara koji su u zadnje vreme prodrli na naše tržište.

U posleratnom periodu ovaj problem je bio veoma jednostavan i uglavnom se sveo na jedini i najpopularniji kalibar 8x57 JS jer se do njega dolazilo najlakše, prepravljanjem popularnog M-48 za lovački karabin a i metaka je bilo dovoljno. To je bio veoma pouzdan kalibar za svu vrstu visoke divljači našeg podneblja, jeste da nije imao najbolju balističku putanju zrna na većim daljinama, ali sa korekcijom su prosečni strelci postizali dobre rezultate. Manji krug naših lovaca je koristio i evropske magnum kalibre kao što je 7x66 SE Von Hofe (7x75 R SE Von Hofe-za kombinovane puške), 6,5 x 68 (6,5x68R) i njegov „stariji brat“ 8x68 S, ali ovi kalibri i pored odličnih osobina nisu bili puno korišćeni od naših lovaca, zbog toga što nismo imali ni oružje ni municiju za njih isto kao i kalibar 9,3x62 ; 9,3x64 i 9,3x74 R.

Međutim, tržište je učinilo svoje i kod nas su se u zadnjih 10 godina pojavili američki kalibri kao 243 Winch (contra, 6,5x57), 270 Winch. (contra, 7x64), 30-06 (contra, 8x57) zatim 308 Winch koji su potisli evropske kalibre navedene u zagradi i to zbog velikog izbora oružja i zrna u tim kalibrima a naročito zbog jeftinog metka.

Pored standardnih kalibara su se pojavili i mali kalibri 5,6mm za lov srneće divljači kao što su 222 Rem. Magnum, 223 rem., 22-250 i brzo su osvojili naše lovce naročito cal. 223 Remington. Pojavili su se i za nas najpoznatiji Magnum kalibri 7mm Rem.Mag. 300 Winch.Mag. kao tzv. „Overkill“ kalibri (Sveubice) za jaču visoku divljač.

Na nemačkom govornom području se pojavio popularni kalibar 30 R Blasser čije dejstvo se meri sa 300 Winchester Magnum, zatim 6,5x65 i 6,5x65 R koji je po svemu sudeći zamena za starijeg brata 6,5x68. Isto tako 6x62 FRERES i 6x62 R FRERES a od jačih kalibara 8x74R u tzv. KIPLAUF. Od američkih kalibara pojavio se 25-06 Rem 7-08 Rem i tzv. SCHORT Magnum kalibara 7x62,7mm i 270. Veliku popularnost su stekli tzv. LIGHT Magnum zrna od HORNADY, HIGH ENERGY od FEDERALA i HIGH VELOCITI od Remingtona. Pojavom ovih novih kalibara je nastao pravi haos među našim lovcima. Počela je „Magnumomanija“, trka za univerzalnim kalibrom, pa kod imućnijih parola „za svaku divljač poseban kalibar“, „samo je Magnum puška“, „moj 223 Rem. obara i najvećeg vepra i jelena“ - dobro što nismo tu već ubrajali i slona ili Kafer-bivola. Naši lovci su blistali balističkim tabelama teorijama o kalibrima koji obaraju sve do hiljadu metara itd. Puno lovaca se uhvatilo u ovu trku, pa su menjali ili zapostavili svoje dosadašnje „verne sluge“ puške sa po njima „prevaziđenim“ kalibrima, ubeđivali i druge da to i oni učine jer je samo to ono pravo, a zapravo su zanemarivali praktičan lov, zakonske propise koji regulišu minimalni kalibar s kojim se može loviti određena visoka divljač pa čak i težinu zrna i pravila lova na visoku divljač i lovačku etiku. Zaboravili su praktične pretpostavke za uspešan pogodak i odstrel visoke divljači kao prirodnog blaga koja za nas prave lovce mora biti svetinja. Puno lovaca je promenilo pušku a da svoje oružje i nisu upoznali i nisu stigli do toga da se uvere o kvalitetu i učinku iste.

sreda, 27 april 2016 10:53

Lovački trofeji

Uobičajeni lovački trofeji su:

  • Rogovlje svih vrsta jelena i srndaća,
  • rogovi muflona,
  • divojarca i divokoze
  • Zubi – kljove divljeg vepra
  • Lobanja i krzno medveda, vuka, risa, divlje mačke i šakala, lobanja lisice, jazavca i rakunolikog psa
  • Preparirana divljač i njeni preparirani delovi

Parametri kvaliteta trofeja zavise od vrste:

  • Veličina (dužina ili prečnik)
  • Težina

Lovački cilj: trofeji zrelih, velikih, starijih životinja koje više nisu reproduktivne (etički lov).

Pravo svojine nad ulovljenom divljači – korisniku lovišta pripada ulovljena ili uginula divljač i njeni delovi (trofeji i dr). Korisnik lovišta dužan je da svojim aktom odredi cene odstrela divljači, usluga u lovu i žive divljači.

Promet ulovljene divljači i njenih delova – korisnik lovišta dužan je da obeleži svaku ulovljenu divljač i svaki trofej divljači na način propisan ovim zakonom i to pre pomeranja ulovljene divljači sa mesta odstrela.

Ulovljena divljač i trofeji divljači mogu se staviti u promet ako je za njih izdata propratnica, odnosno trofejni list i odgovarajuća dokumentacija, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo. Korisnik lovišta dužan je da izda propratnicu za ulovljenu divljač i trofejni list na propisanom obrascu. Korisnik lovišta dužan je da vodi evidenciju o odstreljenoj divljači, trofejima odstreljene divljači i o izdatim trofejnim listovima.

Iznošenje trofeja divljači iz zemlje

Zabranjeno je iznošenje iz zemlje trofeja divljači, preparirane divljači i njenih prepariranih delova kao trofeja, čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejnih vrednosti nacionalnih prvaka. Republika Srbija otkupljuje trofeje divljači čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka i koji su ocenjeni od strane nacionalne komisije.

Korisnik lovišta dužan je da lovcu koji je odstrelio divljač, čija je vrednost trofeja veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka, uz trofejni list i odgovarajuću dokumentaciju, izda i odlivak trofeja divljači koji je veran originalu. Odlivak trofeja divljači izlaže se na međunarodnim sajmovima lovačkih trofeja na ime lovca koji je tu divljač i odstrelio.

CIC trofeji

Trofeji se ocenjuju prema formuli Međunarodnog lovnog saveta za očuvanje divljači (CIC). Originalni naziv te međunarodne nevladine organizacije osnovane 1930.godine je, Conseil International de la Chasse et de la Conservation de Gibier. Njena glavna funkcija je da služi kao nadnacionalno savetodavno telo u svim pitanjima vezanim za donošenje zakona iz problematike staništa divljači ili lovstva.

ponedeljak, 11 april 2016 19:51

Lovno – Turistički Objekti

Svaka destinacija lovnog turizma mora posedovati neophodne lovne i lovno – turističke objekte (za smeštaj i druge potrebe turista), sredstva i opremu.

Lovačka kuća je vrsta smeštajnog objekta u lovištu i ima strogo namenski karakter. Vrlo su atraktivne obnovljene, stare lovačke kuće koje imaju sve pogodnosti za zahtevne lovce i pratioce, ali i zadržan ambijent iz prošlih vremena. Osnovni sadržaji su slični kao i kod drugih hotelskih kapaciteta: priprema hrane, uzimanje obroka, dnevni boravak, udobne sobe sa kupatilom, sanitarni čvor za osoblje i drugo. Uz lovačku kuću potrebni su pomoćni objekti: za smeštaj pomoćnog osoblja, prihvat i manipulacija odstreljene divljači, obradu lovačkih trofeja, smeštaj lovačkih pasa, pranje obuće, konjušnica i spremište zaprežnih vozila i fijakera, sanki, spremište za mašine koje se koriste za radove oko kuće i u lovištu i sl.

Lovačka koliba je, takođe, smeštajni objekat ali manji i skromniji od lovačke kuće. Gradi se u udaljenim delovima lovišta kao vrsta skloništa za lovce i pratioce u slučaju da se noću ili za nepogode nađu daleko od smeštaja. Kolibe se obično grade od drveta ili drugog lokalnog materijala, a vodi se računa o tome da budu ukljopljene u okolni ambijent.

Mesto za probanje oružja služi da lovac pre odlaska u lov isproba pušku, svoju ili iznajmljenu. Ovaj objekat je obično lociran u blizini lovačke kuće, a mora zadovoljiti osnovne uslove za bezbedno rukovanje oružijem – pucanje. Za metu se najčešće koristi silueta one vrste divljači koja se i lovi.

Mesto za roštilj sa ognjištem za loženje vatre i stolom sa klupama služi za pripremu i konzumiranje obroka na otvorenom, po pravilu pored vode, na zaklonjenoj i mirnoj lokaciji.

Osmatračnica i čeka

Osmatračnice služe za posmatranje divljači, a čeke za lov. Osmatračnice se postavljaju u vidokrugu hranilišta i sa njih se po pravilu ne lovi, a divljač se oseća sigurnom. Za posmatranje se postavljaju dve osmatračnice u zavisnosti od pravaca vetra, kako bi se izabrala ona na koju duva vetar iz pravca hranilišta.

Čeke se postavljaju na putevima divljači, na ivici šume, a vodi se računa o dominantnim vetrovima. Ako se postavlja na ivici šume, merdevine za pristup na čeku moraju biti skrivene drvećem, a put do čeke očišćen od mogućih grančica, kako divljač ne bi primetila lovca koji se penje na čeku.

ceka

četvrtak, 24 mart 2016 18:32

Vrste lovišta

Lovište je površina zemljišta, voda i šume, kao i vazduh iznad te površine, koja predstavlja prirodnu celinu i obezbeđuje ekološke i ekonomske uslove za uspešno gajenje jedne ili više vrsta divljači. Lovište je jedinstvena površina dela prirodne i antropogene celine na kojoj ekološki uslovi omogućavaju proizvodnju – razmnožavanje, gajenje, zaštitu i korišćenje jedne ili više vrsta divljači. Lovište se ustanovljava kao otvoreno ili ograđeno.

  • Otvoreno lovište – ne može biti manje od 2000 hektara, osim lovišta posebne namene i lovišta na površini registrovanog ribnjaka.
  • Lovište na površini registrovanog ribnjaka - ne može biti manje od 200 ha.
  • Ograđeno lovište - ne može biti manje od 300 ha, osim lovišta posebne namene.

Lovište se ne može ograđivati bez saglasnosti nadležnog državnog organa i granica lovišta mora biti uočljiva i određuje se zavisno od prirodne celine, ekoloških, geografskih i drugih uslova, središnjim tokom velikih reka i autoputevima koji sprečavaju prirodnu migraciju dlakave divljači.

Prema nadmorskoj visini, lovišta mogu biti:

  • Ravničarska (nizijska), sa ndm. visinom do 200 metara – ravničarsko lovište sa ravnim i blago valovitim terenima ili brežuljkasto lovište;
  • Brdska, sa ndm. visinom od 200 do 600 metara;
  • Planinska, sa ndm. visinom od 600 do 1200 metara;
  • Visokoplaninska, sa ndm. visinom preko 1200 metara;
  • Primorska, uključujući ostrva.

Prema nameni, lovišta mogu biti:

  • Slobodna – neograđena;
  • Ograđena ili prirodno omeđena;
  • Lovište sa ograđenim delom.

Prema staništu, lovišta mogu biti:

  • Šumska;
  • Poljska;
  • Močvarska.

Prema vrstama divljači, lovišta mogu biti:

  • Lovišta sa krupnom divljači;
  • Lovišta sa sitnom divljači;
  • Lovišta sa pernatom divljači.

loviste

Nelovne Površine

  • Naseljena mesta i parkovi u naseljima;
  • Plantažni voćnjaci i vinogradi, rasadnici i druge šumske i poljoprivredne površine sa ogradom kroz koju dlakava divljač ne može da prolazi;
  • Objekti za lečenje, odmor i rekreaciju;
  • Aerodromi, groblja, javne saobraćajnice, aktivni površinski kopovi i druge komunalne površine;
  • Površine koje se koriste za vojne namene;
  • Površine koje su manje od 200 metara udaljene od naselja i stambenih i pomoćnih objekata izvan naseljenog mesta, dvorišta seoskog domaćinstva, dvorišta industrijskih i drugih objekata;
  • Farme divljači i parkovi divljači;
  • Ostale površine i objekti gde je u skladu sa drugim propisima zabranjen lov.
četvrtak, 10 mart 2016 10:45

Ishrana lovačkih pasa

U kvalitetnoj ishrani psa, osnov treba da sačinjavaju žitarice uz dodatak 20 – 30 % proteina uz nešto povrća, vitamina i minerala. Pored kvalitetnog svežeg mesa koje je skupo, preporučuju se iznutrice koje treba davati kuvane. Štence bi trebalo od početka navikavati na sveže meso, jer ono ima više vitamina i minerala, jer ako naviknu na bareno, sveže će kasnije nerado jesti. Kosti su potrebne psu jer štite zube od kamenca mehaničkim čišćenjem i zbog sadržaja kalcijuma i fosfora. Štencima se daju u samlevenom stanju. Povrće je neophodno u ishrani psa ( šargarepa, cvekla, praziluk, repa, salata ), kao izvor vitamina C i A. Povrće treba da je skuvano, izgnječeno i u vidu kaše. Ne smeju se davati nedovoljno kuvani brašnasti proizvodi, kao sredina hleba, rezanci, testo, krompir itd.

Izbegavati šećer u ishrani jer stvara kiselinu i izaziva suženje, ali se može davati kao nagrada u lovu jer je pogodan za nošenje. Svo voće koje pas hoće da jede ne treba mu zabranjivati. Hranu koju ne bi trebalo davati je bela džigerica, previše masti, pasulj, grašak, kupus, ali ih ne treba sasvim izbaciti, već ih davati u malim količinama, jer se teško vare i nadimaju životinju.

Štence od 2 do 6 meseci treba hraniti tri puta dnevno, s tim što će se količina hrane povećavati po meri njihovog uzrasta. Štencima je potrebno što ranije dodavati u hranu kalcijum, vitamine, fosfate, koštano brašno i dr.

Dosta ljudi koriste granule koje su dobre, ali samo kao dodatak ishrani. Ne bi trebalo da se koriste kao osnovna hrana. Odrastao pas zadovoljava se jednim obrokom dnevno, kada ne radi, tj. kada se ne izvodi na teren, obučava i kada se ne izvodi u lov.

Da bi pas svario hranu potrebno mu je 10 časova. Hranu treba davati mlaku, a ledena hrana i voda su pravi otrov za psa. U letnjim mesecima, psu koji je probirljiv ili sklon gojenju, treba preskočiti jedan obrok nedeljno. Svežu vodu bi trebalo davati psu svaki dan. Ako su srce, jetra ili bubrezi obloženi salom, napor je 10 puta veći od normalnog jer dolazi do slabijeg dotoka kiseonika.

Nedostatak vitamina, količine hrane skotnim kujama, dovodi do steriliteta ili uginuća legla ubrzo posle koćenja. Možemo reći da visina dnevnih potreba u ishrani psa zavisi od težine psa, starosti, sklonosti laktacije, priplodnosti i od težine rada i uslova sredine u kojoj živi.

Ishrana starijih pasa 

Kod pasa starijih od osam godina pokazuju se znaci hroničnog nefritisa koji je neizlečiv. Bubrezi i jetra ne funkcionišu kao ranije. Treba ubacivati dosta povrća kuvanog u vodi, što olakšsava defekaciju i uriniranje, a masnoću smanjiti ali je sasvim ne ukinuti. Potrebno je ukunuti svu skrobnu hranu, uključujući i pirinač. Davati belančevine od mesa sa povrćem uz dosta vode, da bi bubrezi lakše izlučivali štetne materije.

Strana 1 od 2

Adresar Lovačkih udruženja Adresar prodavnica lovačke opreme Adresar kinoloških udruženja

Pročitajte još i ...

Srećne praznike

31-12-2021 Hits:760 Manifestacije i dogadjaji Urednik portala - avatar Urednik portala

Želimo Vam srećne praznike

Read more

Takmičenja u radu pasa ptičara

02-03-2016 Hits:7141 Kinologija Branko Đurđević - avatar Branko Đurđević

Izraz ,,fild trajals“ Englezi su dali koncepciji za takmičenje koju su zasnovali još 1865.godine. Cilj joj je ustanovljavanje pogodnog metoda selekcije kroz rad mladih pasa da bi upotrebom u priplodu jedinki koje se ističu kvalitetom urođenih osobina, poboljšavali ptičarske rase za potrebe lova. Po svojoj sadržini i kriterijumima, koncepcija je...

Read more

Lovačko udruženje Bošnjace

08-12-2015 Hits:3281 Lovačka udruženje Administrator - avatar Administrator

Nažalost još uvek nemamo više informacija o ovom udruženju ...

Read more

Udruženje lovaca Opovo: Nabavka i puštan…

17-10-2022 Hits:364 Informacije za lovce Nenad - avatar Nenad

OPOVO, 15. oktobar 2022 – U organizaciji opštinskog Lovačkog udruženja Opovo sprovedena je nabavka fazanske divljači. U prvoj fazi dopremljeno je 180 od 360 planiranih fazana za ovu godinu, koji su 14- oktobra podeljeni lovačkim društvima – Fazan (Opovo) 50, Ždral (Sakule) 40, Šnjep (Baranda) 50 i Slobodan Radišić (Sefkerin)...

Read more

Lekarski pregledi i uverenja za lovce

30-10-2017 Hits:12014 Informacije za lovce Borivoj Vesković - avatar Borivoj Vesković

Pošto je usvojen pravilnik o lekarskoj kontroli koju svaki lovac mora da prodje, uputićemo vas u par osnovnih znanja o tome. Rok za predaju lekarskog uverenja dat je do 2019. godine, tačnije do početka iste godine. Svi lovci moraju da odrade lekarski pregled, kako bi se utvrdila njihova spremnost i sposobnost...

Read more

Ostrel šakala u Đurđevu

14-10-2018 Hits:2581 Vaše lovačke priče Vaše lovačke priče - avatar Vaše lovačke priče

Dana 10.10.2018 godine u lovnom reviru LD Đurđevo (Udruženje "STARA TISA") ,član lovačkog društva Stojan Boroja je odstrelio u jednom izlasku, lovom čekanjem, četiri šakala. Populacija šakala je u ekspanziji a samo u toku ovog meseca je odstreljeno 8 komada ovog opasnog predatora na teritoriji našeg lovačkog društva. Tekst nam poslao Vladimir...

Read more

Lov predatora

08-02-2012 Hits:43549 Informacije za lovce Urednik portala - avatar Urednik portala

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministar životne sredine i prostornog planiranja sporazumno donose pravilnik o proglašenju lovostajem zaštićenih vrsta divljači, u kom su precizno navedeni periodi izlovljavanja predatora u lovnoj sezoni: Vuk Canis lupus Vuk 1.1 - 31.12 Vučica i štene 1.1 - 28.2 pravilnikom od 09.02.2012 godine ove životinje...

Read more

Fazan pao bez zrna baruti ...

22-04-2011 Hits:62748 Zanimljive priče iz lova Urednik portala - avatar Urednik portala

Zovem se Danijela Popović. Pošto mi je suprug lovac i u kući se o lovu stalno govori normalno je da sam zavolela lov. Lovački ispit sam polozila 2009 godine i od tada sam aktivan član Lovačkog Udruženja ''Niš'' iz Niša. Ispričaću vam priču o mom prvom ulovu. Odmah ću da...

Read more

CACIB Zaječar 2012

24-02-2012 Hits:48744 Manifestacije i dogadjaji Urednik portala - avatar Urednik portala

KD “Zaječar" iz Zaječara vas poziva na III međunarodnu izložbu pasa svih rasa – CACIB Zaječar 2012. koja se održava  po odobrenju Međunarodne kinološke federacije (FCI) i Kinološkog saveza Republike Srbije (KSS).Izložba se održava u nedelju 08.04. 2012. godine u sportsko rekreativniom centru "Popova plaža" Svi prijavljeni psi dobijaju diplome...

Read more

Sprečimo trovanje divljači

11-03-2015 Hits:6090 Edukacija Urednik portala - avatar Urednik portala

Intezivna upotreba u poljoprivredi pesticida i drugih otrova za uništavanje korova i glodara, jedan je od faktora smanjenja populacije gajenih vrsta divljači posebno mladunaca, koji često prilikom dodira, unošenjem hrane i vode sa otrovima uginu. Na ove činjenice lovci se susreću prilikom obilazka lovišta, jer svake godine u lovištima imamo sve...

Read more

Lovački metak pogodio Radovana dok je br…

12-09-2022 Hits:176 Humanost na delu Nenad - avatar Nenad

U nedelju u jutarnjim satima na mestu zvanom Petrova Gora u opštini Trgoviše lovački metak pogodio je i teško povredio  Radovana Nikolića (76) iz Vranja dok je brao šumske plodove.   Po svemu sudeći reč je o zalutalom metku  lovca Tomislava Krstića (34) iz sela Radovnice, koji je lovio divljač i ispalio...

Read more

Ко је упуцао срну у Јесењу?

23-10-2022 Hits:99 Humanost na delu Nenad - avatar Nenad

Све се догодило у ноћи на понедељак...    Непознати је у ноћи на понедељак у Доњем Јесењу устријелио срну.  Дивљач је убијена ватреним оружјем, истакнуто је у извјештају загорске полиције.    Полиција трага за једним или више починилаца.    Казна предвиђена за ово кривично дело је веома тешка, до три године затвора.   Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација) Текст преузет:https://www.zagorje.com/

Read more

Ivanjica: Mečka mu došla pred vrata, več…

09-10-2022 Hits:95 Informacije za lovce Nenad - avatar Nenad

Mečke u podgolijskim selima ne miruju. Očigledno je da su njihove aktivnosti pred zimski san pojačane jer su sve češći napadi na pčelinjake pri čemu nanose ogromnu štetu domaćinstvima i ulivaju strah ljudima koji tu žive. Braniši Dramićaninu iz Čaprića mečka je došla na kućna vrata. Košnice sa pčelama koje...

Read more

Orao krstaš otrovan na Dan zaštite priro…

13-04-2022 Hits:1035 Informacije za lovce Nenad - avatar Nenad

Dan zaštite prirode u Srbiji na više lokacija je obeležen 11. aprila, a kod Kikinde je pronađena otrovana jedinka orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba, saopštilo je danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Orao je pronađen na oranici u blizini Kikinde, a po svemu sudeći stradao je hraneći se...

Read more

ЛОВЦИ – ДОБАР ПОГЛЕД!

29-10-2022 Hits:60 Informacije za lovce Nenad - avatar Nenad

Иако недељу дана касније него колеге са леве стране Мораве, чланови Ловачког удружења „Делиград” из Алексинца ове недеље кренуће у лов на зеца и фазана. Алексиначко Ловачко удружење броји око 580 чланова и већина њих ће ове недеље изаћи у лов на зеца и фазана. Према календару лова зец ће се...

Read more

Oralna vakcinacija lisica i drugih divlj…

24-05-2017 Hits:3436 Informacije za lovce Urednik portala - avatar Urednik portala

Ministarstvo polјoprivrede i zaštite životine sredine uz podršku EU u Srbiji započinje 14. kampanju oralne vakcinacije lisica i drugih divlјih mesojeda protiv besnila u Republici Srbiji. Vakcinacija će se sprovoditi izbacivanjem vakcina u obliku oralnih mamaka iz aviona na području cele zemlјe, osim u naselјenim mestima, na vodenim površinama i velikim...

Read more