Заштићене врсте Цариници Сектора за мобилне јединице Хрватске пронашли су у возилу необичан улов мрког медведа који се налази на Црвеној листи угрожених животиња у Хрватској , а који је строго заштићен на основу Закона о заштити природе. 

 

Провођењем редовних мјера појачаног надзора на локацији Ружић код моста преко ријеке Чиколе у ​​Хрватској, цариници Сектора за мобилне јединице Подручне јединице Службе за мобилне јединице Сплит зауставили су возило којим је управљао хрватски држављанин, пише Н1 Загреб. 

 

На питање цариника да ли нешто превозе возилом, рекао је да се враћао из лова у Лици и да је у возилу био одстрељени срндаћ.

 

Због сумње да се у возилу налазе шверцери и друга непријављена роба, цариници су прегледали возило и одмах по отварању пртљажника, поред срндаћа који се налазио у возилу, уочили мртвог мрког медведа, који је у пастиш каду, саопштила је хрватска царина.

 

 Ова животиња се налази на Црвеној листи угрожених животиња у Хрватској и строго је заштићена на основу Закона о заштити природе и Правилника о строго заштићеним врстама. Овај случај је пријављен полицији ради даље истраге.

 

 Фотографија: Царинска управа РХ 

 Извор: N1 

Lovačko udruženje ’’Borik’’ Prnjavor organizovalo je lovačko druženje na kojem su okupili svojih 16 sekcija koje djeluju na području lokalne zajednice. Ovom događaju, koji je okupio oko 500 lovaca iz Prnjavora i okolinih mjesta, punu podršku dao je Lovački savez Republike Srpske.

 

Uz dobru muzičku atmosferu i ukusnu hranu, prnjavorski lovci su u društvu prijatelja i poznanika, prisjetili se raznih aktivnosti i lovačkih doživljaja. Novak Petrović koji je član ovog udruženja još od 1982.godine kaže kako je lovac nešto posebno i to za njega predstavlja veliku čast.

 

Za mene a i za sve članove, to predstavlja uzgoj i zaštitu plemenitih vrsta divljači, uređenje i opremanje lovišta dok odstrel dođe na kraju kao neka nagrada. Kada je u pitanju odstrel, mogu se pohvaliti da sam uspio ustrijeliti vepra od 206 kilograma. Zlatnih primjeraka srndaća nisam imao. Iskreno da vam kažem lov za trofejima me nikada nešto mnogo nije privlačio  ”,rekao je Petrović.

 

Predsjednik Upravnog odbora LU ’’Borik’’ Slaviša Malinić, rekao je da je zadovoljan što su uspjeli okupiti veliki broj ljudi. Dodaje da u 16 sekcija, imaju oko 1.000 registrovanih lovaca.

 

Računamo da smo danas okupili 500 naših članova s tim da danas imamo i članove nekih drugih udruženja koja su došla iz drugih mjesta kao što su Laktaši, Čelinac, Stanari, Brod i Derventa. Sa tim udruženjima se mnogo družimo i sarađujemo.  Naše udruženje postoji još od 1910.godine i o tome govore sačuvani istorijski tragovi.”,rekao je Malinić.

 

Sekretar Lovačkog saveza Republike Srpkse Živojin Lazić navodi da su oni uvijek u Prnjavoru, rado viđeni gosti i da sa prnjavorskim lovcima postoji dobra saradnja. Kako navodi, uvijek se trude da otklone razne probleme i zastoje a sve u cilju održavanja lovstva u životu.

 

” Ovo lovačku udurženje ima po godišnjem planu gazdovanja, najveći broj mogućih odstrela jedinki srneće divljači. To malo ko ima u širem okruženju ne samu u Republici Srpskoj nego i okruženju. Mi ovom udruženju pružamo svaki vid pomoći od onog intelektualnog pa do finansijskog vida. ”,rekao je Lazić.

 

Predsjednik SG Prnjavor Željko Simić navodi da lokalna zajednica uvijek daje veliku podršku lovcima i radi na afirmaciji lovačkih aktivnosti.

 

” Svakako je važno spomenuti i da ovo udurženje ima veliki značaj i kada su neke rekreativne i infrasturkturne aktivnosti. Posebno se treba pohvaliti njihova briga o očuvanju prirode i to oni rade u mnogim našim lokalnim zajednicama  ”,rekao je Simić.

 

Ispred Lovačkog udruženja ’’Borik’’ pozivaju sve one koji vole prirodu i dobro druženje da priđu u njihove redove, jer kako kažu lov i njegove aktivnosti ostavljaju neizbrisiva sjećanja koja će se uvijek rado prepričavati.

 

Tekst i fotografija preuzeti:PRNJAVOR info

TV K3

U ataru sela Lukovo, na obroncima Svrljiških planina, 13. maja lovačke kamere zabeležile su medveda na jednom hranilištu za divlje životinje. Iz Lovačkog udruženja “dr Milenko Hadžić” iz Svrljiga kažu da do sada medveda nije bilo na toj teritoriji i da će pratiti njegovo kretanje ako i dalje boravi tu.

 

Nakon Pirota i nedavno u Babušnici, medved je sada zabeležen i u okolini Svljiga. Jedinka te strogo zaštićene vrste, kako su kamere zabeležile, boravila je na hranilištu od ranog jutra do 17 sati, gde se hranila kukuruzom.

 

Zlatimir Rašić, predsednik Lovačkog udruženja “dr Milenko Hadžić” Svrljig i član Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije kaže da, nakon što je napustio hranilište, tu više nije boravio i njegovo prisustvo nije dalje primećeno.

 

Mrki medved je strogo zaštićena vrsta u Srbiji i u Evropi, u našoj zemlji ih ima malo, a najveća populacija je na planini Tari. Rašić kaže i da su u prethodnom periodu zabeleženi tragovi medveda u Vranju i Bujanovcu, a da nema nikakvih zvaničnih podataka za teritoriju Svrljiga.

To je posle dugog vremena zabeleženo prisustvo medveda u našem lovištu. Nema zvaničnih podataka iz ranijeg perioda, a ni iz priča meštana i starijih lovaca da je medved boravio ranije. Očigledno se radi o dugom periodu - kaže Rašić.

 

On objašnjava da prisustvo medveda nije neočekivano, da se u nekom bližem okruženju javljao u ranijem periodu, a sada i u planinama Svrljiga.

 

Kao i u slučaju medveda koji je snimljen u babušničkom selu Raljin, a čije prisustvo su nedavno primetili i u selu Ljuberađa u istoj opštini, pretpostavka je da je i ova jedinka došla iz Bugarske.

 

Mi se najviše napajamo takvim životinjama iz dela Bugarske na koji se naše granice naslanjaju. Prisustvo medveda u Pirotu, Babušnici i Beloj Palanci verovatno je uzrokovano povećanjem brojnosti u Bugarskoj. Postoji nedovoljno proverena informacija da je u Bugarskoj u blizini granice došlo do intenzivne seče šuma zbog podmlađivanja pa je možda i to jedan od uzroka - kaže lovac.

 

Na terenu stručna služba, postavljaju se kamere i u široj okolini

Stručna služba svrljiškog Lovačkog udruženja je i danas na terenu i postaviće dodatne kamere u bližem okruženju gde je primećen medved.

Pratićemo njegovo kretanje, da li će negde napraviti stanište. Medvedi uglavnom imaju letnje stanište, pitomija mesta gde ima hrane i zimsko stanište gde uglavnom u spilje i pećine borave zimi - kaže Rašić.

 

Nakon snimaka koje je zabeležila jedna od kamera na hranilištu, njegovo prisustvo nije primećeno i ne zna se da li i dalje boravi na tom području.

 

On dnevno može da pređe i više od 20 km, spada u migratornu vrstu divljači i menja terene. Često koristi iste staze, a mi u narednom periodu treba da budemo mirni i spokojni. Imamo još jednog stanovnika koga ćemo pratiti na adekvatan način - kaže Rašić.

Rašić: Medveda se ne treba plašiti, niti ga uznemiravati

Lov na medvede je strogo zabranjen u Srbiji, dozvoljen je u Bugarskoj sa posebnim dozvolama i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, a Rašić kaže da meštani nemaju razloge za strah.

 

Medved se plaši od čoveka i beži od njega. Zadnji napad na čoveka sa smrtnim ishodom, po mojim podacima u okruženju, bio je 1983. godine u Hrvatskoj, neposredno posle buđenja iz zimskog sna. Treba smireno reagovati, ne treba je uzrujavati i dražiti ili na bilo koji način iritirati, ona će se mirno i polako udaljiti od čoveka kada ga bude primetila - objašnjava predsednik svrljiških lovaca.

 

Kako je lov zabranjen, država svaku štetu koju nanosi medved na poljoprivrednim kulturama i pčelinjacima nadoknađuje. Svrljiško Lovačko udruženje, kaže Rašić, stoji na raspolaganju meštanima ako im je potrebna neka vrste pomoći oko eventualne prijave.

 

Svi oni koji imaju bilo kakvu štetu treba da se jave Lovačkom udruženju i dalje se obaveštava lovni inspektor o problemu. Ukoliko su štete na pčelinjacima, problem se rešava preko Ministarstva poljoprivrede, takođe i za štete u voćnjacima, dok je kod štete na domaćim životinjama neophodan izlazak veterinarskog inspektora. Nadoknadu štete vrši Ministarstvo za zaštitu životne sredine - kaže Rašić.

 

On savetuje pčelare da češče obilaze pčelinjake i da, ako eventualno ima tragova medveda, o tome obaveste Lovačko udruženje, a dodaje i da je jedan od boljih načina zaštite pčelinjaka električni pastir.

 

Tekst preuzet:Juzne Vesti

Snimljen 13. maja; foto: LU “dr Milenko Hadžić” Svrljig