Pokrajinska vlast Lovište Dva bunara na teritoriji opštine Kovačica dala je na upravljanje Lovačkom udruženju Livade iz Kovačice na period od 10 godina. 

 

Lovištem Brzava na teritoriji Plandišta 10 godina upravljaće istoimeno lovačko udruženje. 

 

Lovište Lupus na teritoriji grada Vršca dato je na upravljanje istoimenom lovačkom udruženju na 10 godina, dok će preduzeće za ribarstvo Vršački ritovi upravljati istoimenim lovištem. Udruženje Fazan dobilo je na upravljanje vršačko lovište Košava. 

 

U Beloj Crkvi lovištem Nera upravljaće Lovačko društvo Bela Crkva. 

 

Tekst preuzet:013info https://013info.rs/;foto:Lovacke Price

Streljački klub „Trap 018“ iz Niša organizovao je još jedno uspešno takmičenje. Na strelištu u Čamurliji održan je Konstantin kup u gađanju glinenih golubova.

Pored Sportskog saveza Niša i produkcije „Sport juga“ pomoć u organizaciji takmičenja pružila je i Gradska opština Crveni krst.

 

Samo takmičenje opravdalo je očekivanja. U ekipnom plasmanu prvo mesto pripalo je domaćinu, ekipi Trap 018 iz Niša, drugo mesto osvojio je Radnik iz Surdulice, dok je treće mesto pripalo ekipi iz Čačka.

 

U pojedinačnoj konkurenciji prvo mesto je pripalo Predragu Tomiću iz Streljačkog kluba „Trap 018“, drugi je bio Đorđe Todić, takmičar Groma iz Topole, a treći Stanislav Filipović iz Preševa, takmičar Kanone.

 

akmičenje je realizovano bez ikakvih problema, a na strelištu u Čamurliji po prvi put je oprobana i nova mašina za izbacivanje glinenih golubova. Funkcionisanje je bilo besprekorno, mada je trebalo umešnosti da se strelci prilagode.

 

Sezona u gađanju glinenih golubova je tako otvorena u Čamurliji, a iz Streljačkog kluba „Trap 018“ najavljuju i takmičenje u čast Gradske opštine Crveni krst, na čijoj se teritoriji strelište i nalazi.

 

Do tada se u ovom klubu nadaju i da prošire broj pucača.

 

Strelište se nakon odvajanja sa toponičkog puta, kod garaže Niš ekspresa, nalazi na par kilometara iznad Čamurlije.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Niske Vesti

Beograđani su jutros zatekli nesvakidašnju scenu, kada je automobil udario srndaća na pešačkom prelazu u Bulevaru Mihajla Pupina na Novom Beogradu.

 

Policija se trenutno nalazi na terenu.

 

Nije poznato kako se životinja zadesila na Novom Beogradu.

 

Pretpostavlja se da policija čeka nadležnu službu, kako bi odvezli srndaća.

 

Kako Nova.rs saznaje, osoba koja je udarila životinju sama je pozvala policiju, a onda i učestvovala u pravljenju zapisnika s pripadnicima MUP-a.

 

Tekst i fotografija preuzeti:NOVArs https://nova.rs/

 

грађани траже помоћ од надлежних Струмичана из горњег дела Струмице, где се налази турска махала, узнемирени су јер су у двориштима грађана примећене дивље свиње. последњих дана. Плаше се за своју безбедност и захтевају предузимање заштитних мера. 

 

Дивље свиње су се и раније појављивале, али Струмчани кажу да никада нису били тако близу насељеног места. Ловачка друштва се смирују да је то подручје у склопу ловишта и крећу се, али ће се накратко повући.

 

 Није први пут да се дивље свиње појављују у насељеним местима, али најчешће у периодима када је лов забрањен. 

 

Текст и фотографија преузети: хттпс://новлист.мк/https://novlist.mk/

Broj šakala je u prethodnom periodu znatno povećan. Prema procenama lovaca sada ih ima pet puta više u odnosu na prethodne godine. Šakal je po prirodi predator i svaštojed koji narušava populaciju drugih vrsta divljači. Nije neobično ni toda napada i domaće životinje.

 

Karakteristike šakala

„Šakal je divlja životinja, predator, veoma sličan vuku. Telo mu je dugo oko metar, a dostiže težinu preko 15 kilograma. Veoma brzo trči i može preći veliku udaljenost. Retko živi pojedinačno, uglavnom u čoporima i pretežno je noćna životinja. Po prirodi je svaštojed. Šakali prate tokove reka i uglavnom nastanjuju gusto šipražje i šume. Ima ih svuda po Srbiji, a kod nas su bili karakteristični u području oko Tamiša, Tise, Potisja i u okolini grada. Sad ih sve češće viđaju u gradu i u selima. Izbegava susret sa ljudima, ali zato skoro svaka životinja će stradati od susreta sa njim“, pojašnjava sekretar Lovačkog udruženja, Damir Kravarušić.

 

Napada i veće životinje od sebe

„Šakal ugrožava sve životinje, i ne bira koju će napasti. Može potisnuti i lisicu, jer lisica od njega beži, zbog čega lisice i ne ulaze u sela. Dešavalo se da napadne i mnogo veću životinju od sebe, kao što je bio slučaj napada i na tele. Pre nekog vremena, obratio nam se čovek koji gaji nojeve, tražeći nadoknadu štete jer su mu šakali napadali mlade nojeve. Neretko imamo i žalbe pastira, zbog napada na ovce. Šakala na našoj teritori ima zaista mnogo. Love sve što dohvate, i ne biraju da li je to lane, zec ili fazan. I sam sam naišao na šakala koji je preklao divlje prase. Zahvaljući njihovoj brojnosti, u stanju su da ozbiljno naruše prirodan poredak jedne vrste.  Srneća populacija je skoro desetkovana, kao i populacija zečeva, i populacija lisica. Mi svake godine, pre sezone brojimo srneća grla, i ove godine je primetno da je broj naglo opao u odnosu na prošlu godinu“, konstatovao je Kravarušić.

 

„Jedini neprijatelj šakala može biti čovek, jer prirodnog neprijatelja nema. Šakal se boji samo vukova, a konkretan primer je bio u lovištu Deliblatska peščara. Dok su imali vuka, šakala u lovištu nije bilo. Od kada nema vuka, imaju toliko mnogo da bi rado uvezli vuka i pustili, samo da ih rastera. Šakal nije opasan po ljude, i ukoliko nije sateran u ćošak, neće napasti čoveka. Šakala je generalno teško uhvatiti, on je vrlo oprezan, ne kreće se sam, i može se reći da je prepredena životinja. Ukoliko neko uoči šakala, važno je da obavesti Lovačko društvo, ili neko od udruženja lovaca. Zahvalio bih se gradu i Gradskoj upravi na ponuđenoj pomoći u rešavanju problema sa šakalima“, naglasio je naš sagovornik.

 

„Šakal se boji samo vukova, a konkretan primer je bio u lovištu Deliblatska peščara. Dok su imali vuka, šakala u lovištu nije bilo. Od kada nema vuka, imaju toliko mnogo šakala, da bi rado uvezli vuka i pustili, da ih rastera. Jedini šakalov neprijatelj može biti čovek, jer prirodnog neprijatelja nema. Šakal u principu nije opasan po ljude, i ukoliko nije sateran u ćošak, neće napasti čoveka. Šakala je generalno teško uhvatiti, on je vrlo oprezan, ne kreće se sam, i može se reći da je prepredena životinja. Ukoliko neko uoči šakala, važno je obavestiti Lovačko udruženje grada, ili neko od lovačkih društava u blizini. Zahvalio bih se gradu i Gradskoj upravi na ponuđenoj pomoći, u rešavanju problema sa šakalima“, naglasio je sekretar udruženja Damir Kravarušić.

 

Problem ekspanzije šakala je poprimio ozbiljne razmere. Iz tog razloga grad Zrenjanin je raspisao konkurs za raspodelu sredstava, za sufinansiranje programa za suzbijanje broja šakala. Osnovni cilj konkurs je realizacija programa lovačkih udruženja, u svrhu sprovođenja zaštite ljudi i životinja od šakala.

 

 Tekst i fotografija preuzeti:https://ilovezrenjanin.com/

 Ловачка друштва Крапинско-загорске жупаније чине 2.150 ловаца и 68 ловаца, који се баве узгојем, заштитом, ловом и експлоатацијом дивљачи, очувањем њеног природног станишта, његовањем ловачке етике и обичаја и заштитом природе и човјекове околине.

 

 Занимљиво је да су жене, у поређењу са својим колегама, још далеко од ловачке пушке у Хрватској. Али не и Маја Леш (27), истакнута ловкиња у ЛД „Фазан“, Краљевец на Сутли.

 

 Маја је рођена 25.09.1995. године у Забоку. Њену ужу породицу чине мајка Штефица, отац Иван и брат Марко. – До моје 8. године живели смо у Стубичкој Слатини недалеко од Орославја, где сам похађао подручну школу Крушљево Село, 1. разред.

 Прешли смо у Стрмец Стубички, где сам наставио школовање до 4. разреда подручне школе Капелшчак у Стубичким Топлицама.

 

 После 4. разреда отишла сам у Основну школу Орославје, где сам похађала од 5. до 8. разреда, а уписала сам Гимназију Орославје, смер Козметичари. Завршила сам трогодишњу школу за козметичара. 

Одрадио сам двогодишњу праксу после школе у ​​салону у Марији Бистрици, где сам наставио да радим све укупно уз праксу скоро 6 година. Одлучила сам да станем на своје ноге и уз велику подршку и помоћ око свега од породице и добрих пријатеља да отворим свој салон. 

 

Салон се налази у кући мог детињства која ми се допала у Стубичкој Слатини недалеко од Орославја под називом Беаути Центер Змај. Салон ради од 1. фебруара 2022. године – каже Маја. 

 

Овом чину претходила је пракса на Кајкавском фестивалу у Крапини и шминкала је наше диве, а помагала је и шминкеркама на Кајкавском фестивалу у Лисинском. 

 

„Лепо је бити ловац“ Питамо Мају како је дошло до тога да се посветила лову. – Једном приликом сам добио позив да помогнем на Међународним ловачким сусретима хорова и ловачких рогова у Краљевцу на Сутли. 

 

Имао сам прилику да упознам веома драге и вредне људе из наших овдашњих ловаца и шире, као и мештане Краљевца на Сутли. После састанка убрзо сам добио позив да дођем на гађање глинених голубова у Краљевец на Сутли и да видим како је лепо бити ловац. 

 

Саставио сам пријаву за ловачког приправника и послао удружењу ЛУ „Фазан“ Краљевец на Сутли где су ми то одобрили и постао сам Ловачко приправнички савез где сам обављао све своје дужности не само ловачке већ и радне акције на подизању ЛТО високо. чекове, хранилице, солане за дивљач и сл. Послали су ме на ловачки испит новембра 2015. године и тако сам положио испит за ловце и тако постао матични члан удружења 06.12.2015.године у Забоку и добио статус в. ловац! Рекла је.

 

 Учествовала је са неколико чланова удружења на такмичењу удружења Краљевца на Сутли у кувању казана на „Острву љубави“ Драше где је као ЛУ „Фазан“ Краљеве на Сутли освојила 2. место од 16. тим. 

 

На испитима за ловачке псе више пута је била записничар и спремала храну за многе догађаје њиховог удружења. Са члановима удружења била је у многим лововима на госте, од Хрватске до Словеније, у ЛД "Шкале" Велење, ЛД Словењ градец, ЛД Корошка уз аустријску границу, ЛД Пакрац, ЛД Дежановец, ЛД Дубрава код Чазме, ЛД Шчитарјево Велика горица и даље ЛД Пељешац у лову на дивље свиње и детлића. 

 

Учествовала је и на више изложби ловачких изложби у „Старом селу“ у Кумровцу и на изложби у Парохијској канцеларији у Краљевцу на Сутли поводом 90 година постојања свог удружења, као и на обележавању 95 година постојања. Добра коб - На обележавању 95. годишњице, био сам почаствован када сам на свечаној седници ЛД „Фажана“ у Ловачком дому изабран да уручим највеће признање за ловца 2020/2021. уз прелазни пехар покојног ловца Јамбрешића Драгутина Карлека и препознао мој вишегодишњи труд. Доделили су ми орден ИИИ. Орден Хрватског ловачког савеза и захвалница за 95. годишњицу удружења, која је била прошле године, али нисмо могли да је одржимо због ЦОВИД 19, па смо је ове године обележили са осталим удружењима, мештанима Краљевца на Сутли. Када су ми уручили диплому, пехар и прелеп букет цвећа, било ми је драго, а мало су ме дирнуле емоције. Захвалио сам му се и наставили смо дружење у опуштеној атмосфери уз ручак и колаче и добру капљицу из прелазног пехара. 

 

Поносни сам ловац у ловачком оделу/униформи и са шеширом на глави. Многи се изненаде када им кажем да ми је хоби лов. Наравно да прво мисле: "Убијаш малог бамбија" али не знају да лов није само одстрел дивљачи већ и брига о дивљачи и прављење хранилица и солана и на крају велики круг пријатеља и добро друштво – закључила је Маја Леш разговор о томе како је постала „Дама са ловом. пушка“ и поздравио нас ловачким поздравом ‘Срећно вам било!’.

Policija u Srpcu uhapsila je lica čiji su inicijali D.Ć. i S.T. iz ove opštine, osumnjičena da su odstrijelila srnu, kao i za nedozvoljenu proizvodnju i promet oružja ili eksplozivnih materija.

 

Iz Policijske uprave Gradiška saopšteno je da je Policijskoj stanici Srbac juče prijavljeno je da je u Gornjoj Lepenici, opština Srbac, pronađena odstrijeljena srna.

 

Policija je prilikom obilaska i pregleda terena, u blizini pronalaska odstrijeljene divljači, kontrolisala putničko vozilo “fijat brava”, kojim je upravljalo lice D.Ć, a sa kojim se u vozilu nalazio suvozač S.T.

 

U vozilu je pronađena lovačka puška, lovački karabin i više komada municije, koji će poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.

 

O događaju je obaviješten okružni javni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka.

 

Tekst preuzet:BL Portal,foto:Lovacke Price

Састанак начелника Главичића са забринутим суграђанима подстакао је организовање састанка који ће градоначелник одржати до краја мјесеца са представницима свих ловачких друштава на овом подручју како би се изнашло могуће рјешење.

 Заједничким деловањем, доношењем акта о деловању на подручјима на којима нису успостављена ловишта, набавком додатних репелената или средстава за одгон дивљачи, електрични пастири, појачан одстрел или слично покушаће да утиче на бројност дивљих свиња, али и допринесе заштити људи и имовине, пише Глас Истре. 

 

Са оправданим страхом од суграђана и штете која се дешава, у наредном периоду и добром сарадњом са ловачким друштвима, уз већи ангажман и подршку локалне заједнице, креће се у решавање проблема који су све чешћи, посебно на периферији град.

 

 Преузети текст и фотографија: Морски ХР, Фото: Унспласх

Otvaranjem gostujuće izložbe Muzeja afričke umetnosti iz Beograda - "Kultura lova - donso u tradiciji Bamana" u Zavičajnom muzeju Petrovac na Mlavi počela je 18. Evropska noć muzeja.

 

Izložbu su otvorili Žaklina Perić, direktorka Zavičajnog muzeja Petrovac na Mlavi i Milica Josimov, kustos izložbe iz Muzeja afričke umetnosti. Kako je rečeno na otvaranju, izložba „Kultura lova – donso u tradiciji Bamana“ predstavlja organizaciju, etiku, verovanja i poseban status lovaca u društvu na osnovu izbora predmeta koje su sakupili dr Zdravko Pečar i Veda Zagorac u Maliju i drugim zemljama zapadne Afrike 1960-ih i 70-ih godina. 

 

Posetiocima je objašnjeno da je donso tradicionalni naziv za lovca u kulturi bamanaskog naroda, pojam koji je podrazumevao veliko znanje pojedinca o prirodnoj sredini, njenoj flori i fauni, kao i izuzetnu izdržljivost, hrabrost i veštinu u lovu.

 

Svi zainteresovani će imati priliku da posete izložbu do kraja juna, uz prateće programe.

 

Tekst i fotografija preuzeti : https://www.ebranicevo.com/

 

На купалишту Бјелине у Котор Варошу јуче је одржана традиционална котлићијада на којој су учествовале 102 екипе из Републике Српске, Србије, Мађарске, Македоније, Словеније, Италије и Аустрије.

 

Најбољу рибљу чорбу припремила је екипа Удружење жена ,,Венера“ из Котор Вароша, друга је била екипа ,,Лука“ Шипраге, а трећепласирани су били чланови екипe Ловачког удружеа ,,Посавина“ из Суње /Хрватска/.

 

Према оцјени жирија, најбољу ловачку чорбу припремили су чланови екипе Ловачког удружења ,,Борчићи“ из Шипрага, друго мјесто припало је екипи Удружења грађана ,,Плави талас“ из Апатина /Србија/, а треће екипи ,,Сим Техник“ из Шибова.

 

Члан побједничке екипе Раде Нијемчевић рекао је да је за освојено прво мјесто заслужна комплетна екипа која је за припрему котлића одабрала провјерено месо уз неколико тајних састојака.

 

,,Ово је, без дилеме, најбоље организована котлићијада у региону, а уз то и врло посјећена, што само говори да смо у јакој конкуренцији освојили вриједно прво мјесто“, истакао је Нијемчевић.

 

Начелник Котор Вароша Зденко Сакан изразио је задовољство због великог броја учесника манифестације која је одржана у на градском купалишту ,,Бјелине“.

 

,,Ово је 13. котлићијада коју организујемо и сваке године је све масовнија. Радује нас присуство великог броја учесника из сусједних градова, али из иностранства, као и чињеница да је у ревијалном дијелу наступило више од 15 екипа“, рекао је Сакан.

 

Пехаре, дипломе и робне награде најуспјешнијим екипама уручили су начелник општине Зденко Сакан и његов замјеник Младен Тривуновић, те предсједници ловачких удружења са подручја општине и спортско-риболовног друштва „Котор Варош“.

 

Директор Туристичке организације општине Котор Варош Немања Кнежевић је уручио захвалнице Ловачком савезу Републике Српске и Спортско-риболовном удружењу ,,Бањалука„.

 

Захвалнице и пригодне поклоне начелнику и замјенику начелника општине, директору Туристичке организације, Ловачким удружењима са подручја општине и Спортско- риболовном друштву „Котор Варош“, уручили су представници Ловачког савеза Југоисточне Србије и Косова и Метохије.

 

У забавном дијелу програма наступили су чланови Фолклорног ансамбла ,,Котор Варош“.

 

Которварошку котлићијаду организовала је општина у сарадњи са Туристичком организацијом Котор Вароша, Ловачким удружењима ,,Трофеј“, ,,Узломац“, ,,Борчићи“, ,,Јеловка“ и спортско-риболовним друштвом ,,Котор Варош“.

 

http://centarzakulturukv.com/