Да је било само 10.000 куна по возилу, то је седам милиона куна! Грацијано Прекаљ, помоћник жупана, пита колико би ловци морали да плате чланарину. Некада тешко замисливе слике дивљих свиња које шетају Верудом, срндаћа који трче Назоровом и лисица у куповину на Стоји имају сада постала уобичајена. Током година, људски фактор који задире у природне ресурсе и станишта довео је до тога да дивље животиње све више проналазе пут до истарских градова и улица. Посебан проблем постаје када возачи наиђу на игру, што се дешава скоро сваки дан. Према подацима ПУ Истре, у 2021. години забиљежена су чак 702 налета возила на дивљач, док је у првих осам мјесеци ове године било 497 таквих догађаја. Грациано Прекаљ, помоћник прочелника Управног одјела за пољопривреду, шумарство, ловство, рибарство и водопривреду Истарске жупаније, истиче да је узрок све учесталије појаве дивљачи у градовима неодговорно понашање људи. Нажалост, све је мање обрађених пољопривредних површина, а све више дивљих животиња које траже храну, на које се навикну ако их неко неодговорно баци у канту или шуму и онда имају све мање страха“, објашњава Прекаљ. , потврђујући да је глад та која тера дивље животиње да напусте своја станишта. Прекаљ додаје да је све више површина које су легално или бесправно изграђене, а постоји и законом прописана немогућност снимања 300 метара од градова или насеља са више од 10.000 становника и 100 метара за мање. Прекаљ је истакао да је од 2018. г постоји уредба Министарства пољопривреде којом је дозвољено да се број дивљих свиња у ловиштима значајно смањи због чињенице да је афричка свињска куга откривена у суседним земљама попут Мађарске и Србије. „И пољопривредници, и ловци, и градови – сви морамо да нађемо начин и да уложимо одређене напоре да се овом проблему приступимо професионално. У ловачким друштвима и удружењима сви су волонтери, а дивљач је у власништву државе до момента одстрела. Она је под контролом, али није у власништву ловачких удружења“, каже Прекаљ, истичући да је велики проблем настао када су правосуђе и осигуравајућа друштва почеле да криве ловце за саобраћајне незгоде. „У Истри има 4.000 ловаца и просјечна годишња чланарина је око 1.000 куна, од чега 300 иде Хрватском ловачком савезу, 100 жупанијском ловачком савезу, а остало за функционирање ловачког савеза. Морају да плаћају закупнину, спроводе десетогодишњи програм и помажу пољопривредницима тако што ће деле репелената или заштитних чобана да смање штету“, каже Прекаљ, напомињући да ловачка удружења иду у стечај јер све то не могу да плате, а нема их. други који су преузели њихов посао Мештани и странци Прекаљ је најавио да је у току измена Закона о ловству којима би се одговорност ловаца пребацила на возаче. „У Истри има много туриста, али нисмо имали ниједан проблем. са странцима. Осигурани су и не поставља се питање ко ће то да плати“, каже Прекаљ, наводећи пример да је власник аутомобила имао каско осигурање које је платило власнику, а онда је власник тражио надокнаду додатних трошкова са каматом од ловачког удружења. са регресним захтевом „Тога нема нигде у свету“, каже Прекаљ, додајући да су такви захтеви завршили на суду и ишли на штету ловачких удружења, а то је, каже, постало неодрживо. "У Истри смо прошле године имали 702 рације. Да је само 10.000 куна по возилу, то је седам милиона куна! Колико би ловци морали да плате за то?", пита Прекаљ, истичући да је Истарска жупанија, будући да на овом подручју има највећи број напада дивљачи у земљи, прије 10-15 година, у више наврата је предлагала да уз обавезно осигурање возила сваки возач плаћа износ од 25, 30 или 40 куна годишње, што би такве штете покривају преко посебног фонда." Од бившег министра Толушића добили смо одговор да је то напад на грађане", наводи Прекаљ и додаје да апсолутно разуме оне који имају несрећу и не могу да је реше, али не разуме. државна управа. „Договорено је да се законска регулатива измени, пре свега Закон о ловству, а до тада ће се то радити по моделу преко Хрватског ловачког савеза, јер другог нема", каже Прекаљ. Плава светла помажу. Посебно су проблематичне дневне и сезонске миграције, када дивљач лови за храну. „Једноставно, игра онда искочи не може да се задржи. Ловачки савез Истарске жупаније је прошле године поставио плава свјетла на стубове поред путева на пет критичних локација у Истри, гдје се догодило највише несрећа, а подаци којима располажем до липња говоре да је то значајно смањило број несрећа на тим подручјима. Након тога Хрватске цесте су покренуле програм да се користе не само та плава свјетла, већ и неки други уређаји који емитују високофреквентне сигнале како би се могли користити на појединим дионицама“, објашњава Прекаљ, напомињући да није могуће заштитити све путеви. Он је додао да се размишља и о постављању оваквих или сличних уређаја на возила, али је то тек у фази истраживања. Критичне тачке Критичне тачке на којима се постављају плава светла, која раде ноћу слањем одсјаја према шуми, а на које реагују дивље животиње, налазе се у Поречу, Ровињу, на деоници Пула - Медулин, у Бузету и на Бртонигли - дионица Умаг.