Nemački lovci traže ubicu ljubimice Ursule fon der Lajen, nagrada za „njegovu glavu“ ističe 31. januara

 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, izgleda, ne voli da "pleše" sa vukovima – posebno kada je reč o njenom imanju. A priča o predsednici Evropske komisije i „Velikom nevaljalom vuku” počela je jedne tople noći odmah početkom septembra u „zemlji konja” – ruralnoj nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji. Nešto posle ponoći 1. septembra, sivi vuk se uvukao u šumski zaseok Burgdorf-Beinhorn u potrazi za hranom. Pronašao je plen u dobro čuvanom imanju na kraju jednog od dva puta u zaseoku, piše Jutarnji list.

 

Kobila Doli, stara 30 godina, nije imala šanse. Njeno telo pronađeno je sledećeg jutra u visokoj travi gde je pasla. To bi verovatno bilo poslednje što je neko čuo za Doli da nije bilo činjenice da je mesto njene smrti bilo samo 100 metara od seoske kuće Ursule fon der Lajen, dok je Doli bila njen nagrađivani poni. „Cela porodica je užasno potresena vestima“, rekla je fon der Lajen u izjavi nakon smrti njene ljubimice.

 

Lokalne vlasti su sumnjale na vuka poznatog pod imenom GV950m. Mesec dana kasnije, on je stavljen na listu za odstrel. Iako su vukovi zaštićena vrsta u Evropi, vlade dozvoljavaju njihovo eliminisanje u posebnim okolnostima.

 

Vuk od ranije bio na putu ka „streljačkom vodu“

 

Uz pomoć DNK dokaza, istražitelji su u decembru potvrdili da je GV950m, osumnjičen za više od deset drugih ubistava vuk koga traže, a izgleda da je i pre nego što je Doli dočekala svoj kraj, GV950m već bio na putu ka ‘streljačkomi vodu’, prenosi dobro obavešteni Politiko.

 

„Zahtev za poseban izuzetak od zakona o zaštićenim vrstama je podnet i ocenjen je u skladu sa relevantnim zakonskim zahtevima“, rekla je Kristina Krojc, portparol regije Hanover – regionalnih vlasti koje su donele smrtnu kaznu za GV950m, dnevnom listu Taz početkom decembra, odbijajući da kaže da li je predsednica EK umešana u celu stvar.

 

Kada ju je Politico prošle nedelje pitao da li je Dolina smrt uticala na odluku da se eliminiše vuk GV950m, Krojc je insistirala da nije. „Napad na ponija gospođe fon der Lajen nije bio razlog“, napisala je ona u mejlu, dodajući da je zahtev za odstrel GV950m podnet još ranije.

 

Prema zvaničnoj potvrdi kojom se dozvoljava njegov odstrel, prvi zahtev za eliminisanje GV950m podnet je 31. avgusta, samo jedan dan pre napada na Doli. Ali pitanje je, navodi Politico, ko je podneo taj zahtev. Portparol Evropske komisije insistira da to nije bila Fon der Lajen. Komisija i predsednica ni na koji način nisu uključeni u odluku“, rekao je on, prenosi Jutarnji list.

 

Ursula fon der Lajen – „vuk u jagnjećoj koži“

 

Kao vešta jahačica koja je odrasla u sedlu, fon der Lajen nije imala, možda i razumljivo, mnogo razumevanja za masakriranje jednog od njenih omiljenih konja. Uprkos tome, malo ko bi očekivao da će se uvek nasmejana Fon der Lajen i sama pokazati kao“ vuk u jagnjećoj koži“. Umesto božićne amnestije za GV950m, bivši nemačka ministarka odbrane, a sada šefica EK izvukala je teško oružje, ciljajući ne samo na Dolinog ubicu, već i na ceo njegov čopor.

 

U nedeljama nakon Doline smrti, fon der Lajen je naredila službenicima EK da preispitaju pravila koja striktno štite vukove u Evropi. Krajem novembra pozvala je na „dubinsku analizu“ pretnje od vukova nakon izveštaja o povećanim napadima na stoku, posebno na Alpima.

 

„Postoje brojni izveštaji o napadima vukova na životinje i povećanom riziku za lokalno stanovništvo“, napisala je fon der Lajen u pismu demohrišćanima u Evropskom parlamentu, u koje je Politiko video, a prvi preneo nemački Taz. „Razumljivo, ova situacija postavlja pitanja u pogođenim regionima o tome da li je trenutni status zaštite vukova opravdan“.

 

Evropski farmeri se godinama žale na vukove, ali se postavlja pitanje da li je ‘smrtna kazna’ pravi odgovor na žalbe. Vukovi su skoro izumrli u rodnom regionu Ursule fon der Lajen sve dok napori za očuvanje divljih životinja nisu doveli do njihovog ponovnog pojavljivanja pre oko 15 godina. Od tada je njihovo prisustvo izvor stalnih tenzija. Sa oko 1.200 životinja koje lutaju Nemačkom, godišnji gubici stoke su porasli na hiljade zaklanih životinja.

 

„Obično upucaju pogrešnog“

 

Ali čak i sa povećanom populacijom vukova, oni retko love konje. „Vuk je vuk, ali ovaj vuk je verovatno naučio da je moguće napasti i jesti konje“, kaže Frank Fas, nemački stručnjak za vukove, misleći na GV950m i dodaje da je ovaj slučaj ipak izuzetak od pravila.

 

Iako Fas kaže da prihvata argumente za eliminisanje vuka zbog ovog klanja, kao u slučaju GV950m, loviti te životinje – vlasti naime za taj zadatak angažuju lokalne lovce – lakše je reći nego uraditi. Fas smatra da su specijalne ograde, iako skupe, bolje rešenje. „Ono što smo već videli u Donjoj Saksoniji je da vuk koji je ustreljen nikada nije onaj pravi“, kaže on.