Национални парк "Маврово" је касно синоћ на званичној Фејсбук страници објавио информацију о повређеном медведу на деоници Дебар - Маврово , на потезу између села Јанче и Ростушког моста, који би могао да буде агресиван након ударца аутомобила. - Обавештавамо вас да вечерас на потезу између с Јанче и Ростушки мост са стране аутомобила је уреднији медвед. Молимо спортске риболовце и остале посетиоце који ће се кретати на том подручју да буду веома опрезни јер повређени медвед може да буде агресиван, саопштено је на Фејсбук страници Националног парка "Маврово". Одатле додају да уколико је неко примети да одмах обавести службе НП Маврово.

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://skopje24.com.mk/

U organizaciji preduzeća „Meteor Stil“, u saradnji sa Lovačkim savezom centralne Srbije, a pod pokroviteljstvom grada Kragujevca danas je na Šumadija sajmu otvoren 13. Međunarodni sajam lova, ribolova i lovnog turizma „Kraguj M“. U prisustvu predsednika Lovačkog saveza Srbije Bratislava Ćirkovića, predsednika Lovačkog saveza Centralne Srbije Tomice Radosavljevića, brojnih gostiju i izlagača, sajam je otvorio gradonačelnik Nikola Dašić.

 

Kragujevac je pravo mesto da se ovakva tradicija baštini ne samo zato što ima tradiciju u proizvodnji lovačkog i svakog drugog naoružanja, već i zbog toga što je ovde 1887. godine formirano prvo lovačko društvo u Srbiji. Nakon toga osnovane su i druge lovačke družine u Šumadiji, a dve godine kasnije i Beograd je dobio Lovački klub. Ipak, taj žar i ta iskra krenula je iz Kragujevca, istakao je Nikola Dašić.

 

Danas sa 8500 lovaca i 400 organizacija i klubova koje okupljaju ribolovce, dolazimo do ozbiljne cifre i shvatamo koliku važnost imaju lov i ribolov, ne samo za druženje, nego i za održavanje i selekciju populacije divljači, kazao je Dašić i poželeo kvalitetan sajam i dobru lovnu sezonu.

 

Prema rečima Dragoljuba Dimovskog direktora preduzeća „Meteor Stil“, ovaj sajam već ulazi u lepu tradiciju i mi moramo da budemo prvi u Srbiji. Pobediti – to je najlepša stvar, a mi jurimo „Lorist“ koji ima 50 i nešto godina tradicije. Ovaj sajam je svake godine sve bolji i bolji, uvek imamo nove učesnike, danas 25 izlagača. Posebnu zahavalnost Dimovski je uputio Zastava oružju koje je na sajmu 13 put zaredom. Biće lepih dešavanja, dosta je izlagača, sajam je edukativnog karaktera i očekujem što više posetilaca, poručio je Dimovski.

 

Sajam lova, ribolova i lovnog turizma je jedinstvena manifestacija u ovom delu Srbije, istakao je generalni direktor Šumadija sajma Aleksandar Štajn. Činjenica da se ova manifestacija održava 13. put govori o tome da ona poseduje kvalitet, bogatu sajamsku ponudu i prateće sadržaje. Ono što je za nas najznačajnije je da se ovde nalaze zadovoljni izlagači i posetioci, što je potvrda opravdanosti postojanja ove manifestacije i mi ćemo kao partneri i saradnici i ubuduće učestvovati u organizaciji sajma.

 

Prisutne su pozdravili predsednici lovačkih saveza Srbije i Centralne Srbije Bratislav Ćirković i Tomica Radosavljević, koji su istakli značaj organizacije regionalnih sajmova gde se promoviše lovstvo, proizvođači pratećih sadržaja ali i lovci kao članovi društveno – odgovornih udruženja.

 

Inače, tokom tri sajamska dana biće organizovane i tribine posvećene mogućnostima za razvoj lovnog turizma, propisima u oblasti oružja i municije, kao i tematski brifing o nastanku lovačke štampe u Srbiji. U subotu 20. avgusta na platou ispred Šumadija sajma od 10.00 do 13.00 sati biće organizovano tradicionalno takmičenje u pripremanju lovačkog gulaša.

 

Radno vreme sajma je od 9.30 do 19.00 sati, ulaz je 150 dinara, a parking besplatan.

 

Tekst preuzet:https://www.velikipark.com/

Foto:Lovačke Priče

Да ли знате коме да се обратите ако прегазите или наиђете на прегажену животињу на путу? Од првог јула на снагу су ступила нова правила за уклањање дотрајалих животиња са путева и железнице, којима се мењају начин и финансирање прикупљања нуспроизвода животињског порекла.

 

 Нови концесионар Прегази домаћих или дивљих животиња су, нажалост, чест призор на нашим путевима. Када се животињи више не може помоћи, како би се избегао додатни удес или чак ширење болести, потребно је о налазу обавестити надлежне службе које ће извршити безбедно уклањање.

 

 Дана 1. јула 2022. године ступила је на снагу Уредба о начину, предмету и условима спровођења привредне јавне услуге руковања нуспроизводима животињског порекла 1. и 2. категорије и нови уговор о концесији са концесионаром КОТО доо, који је закључен у складу са наведеним прописом. 

 

Као резултат тога, мења се начин и финансирање сакупљања нуспроизвода животињског порекла (АВИ) категорије 1 и 2. Један од извора АВИ категорије 1 и 2 су и прегажене животиње са путева и железнице. 

 

Од јула промене у области дивљачи До сада је за гајење дивљачи и њено уклањање била задужена Ветеринарско-хигијенска служба Националног ветеринарског института.

 

 У наведеном случају дошло је до промена у вожњи на путевима и железници. Значајна промена у вези са уклањањем дотрајалих животиња са путева и железница је да од 4. јула 2022. године, дотрајале животиње, изузев заосталих домаћих животиња и дивљих свиња, више неће одвозити Ветеринари. и Служба за хигијену Националног ветеринарског института (НВИ ВХС) у оквиру јавне ветеринарске службе, али ове прегажене животиње одвози концесионар КОТО по налогу управљача пута. 

 

Када видите прегажену животињу на коловозу, обавестите Центар за информисање на број 112. У пракси се уклањање врши тако што одмах по регистрацији одговорно лице у предузећу обавести локацију најближег пословна јединица, која у прописаном року отклони прегажену животињу.

 

 Промењен протокол за обавештавање Од 4. јула 2022. године, протокол за обавештавање је промењен након што Центар за обавештавање на броју 112 добије дојаву о прегажењу на путу или железничкој прузи. 

 

Центар за обавештавање поступа по следећем протоколу: Када добије позив о прегажењу домаће животиње или када је потребно уклонити угинулу домаћу животињу због саобраћајне незгоде, обавештава НВИ ВХС, који организује уклањање. У случају да добије позив о проналаску угинуле или прегажене дивље свиње, обавјештава Управу за безбједност хране, ветерину и заштиту биља (Управу). За ову сврху Управа је обезбедила телефонски број 01 300 13 59, који је доступан 24/7. Запослени у Управи, који је у сталној приправности, обавестиће НВИ ВХС, који ће се побринути за уклањање тела и по потреби контактирати подносиоца захтева.

 

 У случају да добије позив о прегажењу дивљих животиња (осим дивљих свиња) на путу или прузи, обавештава оператера пута или железнице, који организује уклањање прегажене животиње. Оператер на путевима или железници може да наложи концесионару да одвезе дотрајалу животињу или сам сакупи дотрајале животиње на сабирном месту и одатле их однесе концесионару на обраду и уништавање. када добије позив о прегажењу дивљих животиња (осим дивљих свиња) на путу или прузи, обавештава управника пута или железнице, који се стара о отклањању прегажене животиње. Оператер на путевима или железници може да наложи концесионару да одвезе дотрајалу животињу или сам сакупи дотрајале животиње на сабирном месту и одатле их однесе концесионару на обраду и уништавање. 

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://maribor24.si/

Ухватила га је за рогове и бранила се, али чим га је пустила... срндаћ је на шеталишту према ували Покоњи Дол код Хвара пре четири дана напао и тешко повредио 65-годишњу Загрепчанку, напад је поновила, највероватније иста животиња, на потезу од Покоњег Дола до Мекићевице.

 

 Овога пута од бијесне животиње одбранила се жена из Славонског Брода, која привремено ради у Хвару, па је и она задобила повреде и завршила у Хитној медицинској помоћи. Потврдио је то за нашу медијску кућу др Озрен Ђерек, начелник хварске подружнице Завода за хитну медицину Сплитско-далматинске жупаније, рекавши да је озлијеђени пуштен на кућну његу.

 

 Незванично сазнајемо да се ради о лакшој убодној рани, и неколико огреботина на ногама и рукама. Жена се наводно ухватила за рогове животиње како би се одбранила од напада, а након што их је пустила,срндаћ  је поново јурнуо на њу.

 Ловци не разумеју шта се дешава, животиња се понаша као да нешто брани. У бекстејџу се помиње и трећи напад дивљих животиња на људе, али за то још нема званичне потврде. Међутим, грађани већ сада страхују да би се могла десити нека тежа последица од напада срндаћ, посебно ако је реч о детету. Од Марије Лушић Булић, предсједнице Ловачког савеза отока Хвара са сједиштем у Старом Граду, сазнајемо да је о свему овоме разговарао телефоном са државним ловним инспектором Недиљком Плазибатом, стручним службама Ловачког савеза Сплит- Далматинске жупаније, и градоначелник Хвара Рикард Новак. 

 

Према тренутном стању ствари, биће затражена дозвола Министарства пољопривреде за интервентно одстрел, узимајући у обзир све безбедносне аспекте такве интервенције прописане Законом о оружју и Законом о ловству. Подршку рјешавању овог проблема најавио је и ловац Новак, а Ловачки савез отока Хвара, како тврде, према важећим прописима, нема могућност еутаназије и премјештања животиње у ограђено ловиште.

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://slobodnadalmacija.hr/