Beograđani su jutros zatekli nesvakidašnju scenu, kada je automobil udario srndaća na pešačkom prelazu u Bulevaru Mihajla Pupina na Novom Beogradu.

 

Policija se trenutno nalazi na terenu.

 

Nije poznato kako se životinja zadesila na Novom Beogradu.

 

Pretpostavlja se da policija čeka nadležnu službu, kako bi odvezli srndaća.

 

Kako Nova.rs saznaje, osoba koja je udarila životinju sama je pozvala policiju, a onda i učestvovala u pravljenju zapisnika s pripadnicima MUP-a.

 

Tekst i fotografija preuzeti:NOVArs https://nova.rs/

 

грађани траже помоћ од надлежних Струмичана из горњег дела Струмице, где се налази турска махала, узнемирени су јер су у двориштима грађана примећене дивље свиње. последњих дана. Плаше се за своју безбедност и захтевају предузимање заштитних мера. 

 

Дивље свиње су се и раније појављивале, али Струмчани кажу да никада нису били тако близу насељеног места. Ловачка друштва се смирују да је то подручје у склопу ловишта и крећу се, али ће се накратко повући.

 

 Није први пут да се дивље свиње појављују у насељеним местима, али најчешће у периодима када је лов забрањен. 

 

Текст и фотографија преузети: хттпс://новлист.мк/https://novlist.mk/

Broj šakala je u prethodnom periodu znatno povećan. Prema procenama lovaca sada ih ima pet puta više u odnosu na prethodne godine. Šakal je po prirodi predator i svaštojed koji narušava populaciju drugih vrsta divljači. Nije neobično ni toda napada i domaće životinje.

 

Karakteristike šakala

„Šakal je divlja životinja, predator, veoma sličan vuku. Telo mu je dugo oko metar, a dostiže težinu preko 15 kilograma. Veoma brzo trči i može preći veliku udaljenost. Retko živi pojedinačno, uglavnom u čoporima i pretežno je noćna životinja. Po prirodi je svaštojed. Šakali prate tokove reka i uglavnom nastanjuju gusto šipražje i šume. Ima ih svuda po Srbiji, a kod nas su bili karakteristični u području oko Tamiša, Tise, Potisja i u okolini grada. Sad ih sve češće viđaju u gradu i u selima. Izbegava susret sa ljudima, ali zato skoro svaka životinja će stradati od susreta sa njim“, pojašnjava sekretar Lovačkog udruženja, Damir Kravarušić.

 

Napada i veće životinje od sebe

„Šakal ugrožava sve životinje, i ne bira koju će napasti. Može potisnuti i lisicu, jer lisica od njega beži, zbog čega lisice i ne ulaze u sela. Dešavalo se da napadne i mnogo veću životinju od sebe, kao što je bio slučaj napada i na tele. Pre nekog vremena, obratio nam se čovek koji gaji nojeve, tražeći nadoknadu štete jer su mu šakali napadali mlade nojeve. Neretko imamo i žalbe pastira, zbog napada na ovce. Šakala na našoj teritori ima zaista mnogo. Love sve što dohvate, i ne biraju da li je to lane, zec ili fazan. I sam sam naišao na šakala koji je preklao divlje prase. Zahvaljući njihovoj brojnosti, u stanju su da ozbiljno naruše prirodan poredak jedne vrste.  Srneća populacija je skoro desetkovana, kao i populacija zečeva, i populacija lisica. Mi svake godine, pre sezone brojimo srneća grla, i ove godine je primetno da je broj naglo opao u odnosu na prošlu godinu“, konstatovao je Kravarušić.

 

„Jedini neprijatelj šakala može biti čovek, jer prirodnog neprijatelja nema. Šakal se boji samo vukova, a konkretan primer je bio u lovištu Deliblatska peščara. Dok su imali vuka, šakala u lovištu nije bilo. Od kada nema vuka, imaju toliko mnogo da bi rado uvezli vuka i pustili, samo da ih rastera. Šakal nije opasan po ljude, i ukoliko nije sateran u ćošak, neće napasti čoveka. Šakala je generalno teško uhvatiti, on je vrlo oprezan, ne kreće se sam, i može se reći da je prepredena životinja. Ukoliko neko uoči šakala, važno je da obavesti Lovačko društvo, ili neko od udruženja lovaca. Zahvalio bih se gradu i Gradskoj upravi na ponuđenoj pomoći u rešavanju problema sa šakalima“, naglasio je naš sagovornik.

 

„Šakal se boji samo vukova, a konkretan primer je bio u lovištu Deliblatska peščara. Dok su imali vuka, šakala u lovištu nije bilo. Od kada nema vuka, imaju toliko mnogo šakala, da bi rado uvezli vuka i pustili, da ih rastera. Jedini šakalov neprijatelj može biti čovek, jer prirodnog neprijatelja nema. Šakal u principu nije opasan po ljude, i ukoliko nije sateran u ćošak, neće napasti čoveka. Šakala je generalno teško uhvatiti, on je vrlo oprezan, ne kreće se sam, i može se reći da je prepredena životinja. Ukoliko neko uoči šakala, važno je obavestiti Lovačko udruženje grada, ili neko od lovačkih društava u blizini. Zahvalio bih se gradu i Gradskoj upravi na ponuđenoj pomoći, u rešavanju problema sa šakalima“, naglasio je sekretar udruženja Damir Kravarušić.

 

Problem ekspanzije šakala je poprimio ozbiljne razmere. Iz tog razloga grad Zrenjanin je raspisao konkurs za raspodelu sredstava, za sufinansiranje programa za suzbijanje broja šakala. Osnovni cilj konkurs je realizacija programa lovačkih udruženja, u svrhu sprovođenja zaštite ljudi i životinja od šakala.

 

 Tekst i fotografija preuzeti:https://ilovezrenjanin.com/

 Ловачка друштва Крапинско-загорске жупаније чине 2.150 ловаца и 68 ловаца, који се баве узгојем, заштитом, ловом и експлоатацијом дивљачи, очувањем њеног природног станишта, његовањем ловачке етике и обичаја и заштитом природе и човјекове околине.

 

 Занимљиво је да су жене, у поређењу са својим колегама, још далеко од ловачке пушке у Хрватској. Али не и Маја Леш (27), истакнута ловкиња у ЛД „Фазан“, Краљевец на Сутли.

 

 Маја је рођена 25.09.1995. године у Забоку. Њену ужу породицу чине мајка Штефица, отац Иван и брат Марко. – До моје 8. године живели смо у Стубичкој Слатини недалеко од Орославја, где сам похађао подручну школу Крушљево Село, 1. разред.

 Прешли смо у Стрмец Стубички, где сам наставио школовање до 4. разреда подручне школе Капелшчак у Стубичким Топлицама.

 

 После 4. разреда отишла сам у Основну школу Орославје, где сам похађала од 5. до 8. разреда, а уписала сам Гимназију Орославје, смер Козметичари. Завршила сам трогодишњу школу за козметичара. 

Одрадио сам двогодишњу праксу после школе у ​​салону у Марији Бистрици, где сам наставио да радим све укупно уз праксу скоро 6 година. Одлучила сам да станем на своје ноге и уз велику подршку и помоћ око свега од породице и добрих пријатеља да отворим свој салон. 

 

Салон се налази у кући мог детињства која ми се допала у Стубичкој Слатини недалеко од Орославја под називом Беаути Центер Змај. Салон ради од 1. фебруара 2022. године – каже Маја. 

 

Овом чину претходила је пракса на Кајкавском фестивалу у Крапини и шминкала је наше диве, а помагала је и шминкеркама на Кајкавском фестивалу у Лисинском. 

 

„Лепо је бити ловац“ Питамо Мају како је дошло до тога да се посветила лову. – Једном приликом сам добио позив да помогнем на Међународним ловачким сусретима хорова и ловачких рогова у Краљевцу на Сутли. 

 

Имао сам прилику да упознам веома драге и вредне људе из наших овдашњих ловаца и шире, као и мештане Краљевца на Сутли. После састанка убрзо сам добио позив да дођем на гађање глинених голубова у Краљевец на Сутли и да видим како је лепо бити ловац. 

 

Саставио сам пријаву за ловачког приправника и послао удружењу ЛУ „Фазан“ Краљевец на Сутли где су ми то одобрили и постао сам Ловачко приправнички савез где сам обављао све своје дужности не само ловачке већ и радне акције на подизању ЛТО високо. чекове, хранилице, солане за дивљач и сл. Послали су ме на ловачки испит новембра 2015. године и тако сам положио испит за ловце и тако постао матични члан удружења 06.12.2015.године у Забоку и добио статус в. ловац! Рекла је.

 

 Учествовала је са неколико чланова удружења на такмичењу удружења Краљевца на Сутли у кувању казана на „Острву љубави“ Драше где је као ЛУ „Фазан“ Краљеве на Сутли освојила 2. место од 16. тим. 

 

На испитима за ловачке псе више пута је била записничар и спремала храну за многе догађаје њиховог удружења. Са члановима удружења била је у многим лововима на госте, од Хрватске до Словеније, у ЛД "Шкале" Велење, ЛД Словењ градец, ЛД Корошка уз аустријску границу, ЛД Пакрац, ЛД Дежановец, ЛД Дубрава код Чазме, ЛД Шчитарјево Велика горица и даље ЛД Пељешац у лову на дивље свиње и детлића. 

 

Учествовала је и на више изложби ловачких изложби у „Старом селу“ у Кумровцу и на изложби у Парохијској канцеларији у Краљевцу на Сутли поводом 90 година постојања свог удружења, као и на обележавању 95 година постојања. Добра коб - На обележавању 95. годишњице, био сам почаствован када сам на свечаној седници ЛД „Фажана“ у Ловачком дому изабран да уручим највеће признање за ловца 2020/2021. уз прелазни пехар покојног ловца Јамбрешића Драгутина Карлека и препознао мој вишегодишњи труд. Доделили су ми орден ИИИ. Орден Хрватског ловачког савеза и захвалница за 95. годишњицу удружења, која је била прошле године, али нисмо могли да је одржимо због ЦОВИД 19, па смо је ове године обележили са осталим удружењима, мештанима Краљевца на Сутли. Када су ми уручили диплому, пехар и прелеп букет цвећа, било ми је драго, а мало су ме дирнуле емоције. Захвалио сам му се и наставили смо дружење у опуштеној атмосфери уз ручак и колаче и добру капљицу из прелазног пехара. 

 

Поносни сам ловац у ловачком оделу/униформи и са шеширом на глави. Многи се изненаде када им кажем да ми је хоби лов. Наравно да прво мисле: "Убијаш малог бамбија" али не знају да лов није само одстрел дивљачи већ и брига о дивљачи и прављење хранилица и солана и на крају велики круг пријатеља и добро друштво – закључила је Маја Леш разговор о томе како је постала „Дама са ловом. пушка“ и поздравио нас ловачким поздравом ‘Срећно вам било!’.