Na sajtu Lovačkog saveza Srbije objavljeno je reagovanje lovačke organizacije na konstantne neistinite, neosnovane i zlonamerno plasirane informacije u javnosti o lovcima.

Ko skreće pažnju javnosti stavljanjem pogrešnih znakova upozorenja na lovce i njihove aktivnosti umesto na zaštitu životinja u otežanim prirodnim uslovima.

Kompletnu reakciju Lovačkog saveza Srbije možete pročitati klikom na link

U celoj Republici Srbiji je na snazi crveni meteo alarm. Kao i do sada uvek kada su elementarne nepogode, ekstremno niske temperature lovci i lovni radnici su prvi pritekli u pomoc probijajući se preko velikih snežnih nanosa, pomagajući stanovništvu u nevolji, zarobljenim pticama u ledu na rekama i jezerima, iznošenje hrane i čišćenje hranilišta i razbijanje leda u pojilištima za divljač u lovištima u teškim uslovima za život lovci su pomogli divljači da preživi sa što manje gubitaka ove ledene dane zimu kao najteži vremenski period u toku godine za divljač.

Naravno i u buduće veliki broj lovaca kao i dosada uvek biti spreman da pomogne u ekstremnim situacijama divljači. Ovih dana se pokazala velika humanost lovaca na delu, kada je najteže i zato sve pohvale za sve lovce koji su izneli hranu spasili životinje za ovaj najteži period za njih.

Parogovi nastaju kao višak razmene materija i ima dobar razvoj ako u periodu rasta osim dovoljne količine materija kroz krvotok ima dovoljno sunčeve svetlosti. Jedan od glavnih uzroka koji utiču na rast, razvoj i oscilaciju parogova iz godine u godinu je količina sunčeve svetlosti. Specifična težina rogovlja zavisi od odnosa poroznog centralnog dela (srži) i kompaktnijeg spoljnog dela. U nedostatku neophodnih materija (belančevina i mineralnih materija) može da naraste samo rogovlje ispod proseka. Siromašno u materiji, slabo granato i često sa poremećajima u toku rasta.

Formirane parogove srndać nosi od proleća do jeseni kada ga odbacuje i ponavlja se ciklus formiranja novih parogova. Po pravilu novo rogovlje je teže i jače od prethodnog i napreduje obično do sedme kalendarske godine koja ujedno predstavlja i gazdinsku vrednost srndaća. Rast parogova je povezan sa hormonom rasta koji luči hipofiza i sa hormonom štitne žlezde, dok muški polni hormon testesteron utiče suprotno na rast parogova odnsono zaustavlja rast i zajedno sa hormonom nadbubrežne žlezde pomaže da se rogovlje prožme minimalnim materijama. Iz međusobne zavisnosti aktivnosti polnih žlezda i periodičnosti rasta parogova proizilazi da polni hormoni ne stimulišu gradnju parogova, već naprotiv usporavaju odnosno koče tako da srndać u periodu najveće aktivnosti polnih žlezda nosi formirano rogovlje. Rastući parog zbog vlastitog krvotoka i bogate intervencije živcima u potpunosti se smatra zasebnim organom. Srndać obično odbacuje rogovlje tokom novembra (oktobar-decembar), a novi počinju da rastu tokom decembra-januara-februara. Rast traje oko 90 dana, a mineralizacija oko 15 dana. Zatim sledi odumiranje i čišćenje basta, tako da obično od početka marta rogovlje bude čisto. Toplija zima je povoljan perod za razvoj parogova kod srndaća. Vitamini su od presudne važnosti za kvalitet i unose se preko kvalitetne hrane. Kada su niske temperature duži vremenski period, a parogovi su u bastu doći će do smrzavanja parogova i u toj godini trofej može da izgubi na vrednosti. Stariji srndaći u zavisnosti od broja sunčanih dana i kvaliteta zimske prehrane u lovištu krajem februaraimaju potpuno izraslo rogovlje. Uporedno sa rastom počinje i okoštavanje, a u martu ih već čisti od basta.

Ciklus rasta se odvija po odeđenim pravilima, koja međutim nisu uvek striktna, jer mnogo faktora utiče na rast. rast parogova je u neposrednoj vezi sa polnim cikulsom mužjaka i odvija se pod uticajem nervnog i endokrinog sistema. Na rast rogovlja utiču još i: biomasa, zdravstveno stanje, gustina populacije, odnos polova, starost jedinke, genetika, mir u staništu, hrana, temperatura, količina sunčanih sati, trajanje i visina snega, socijalni status i brojni drugi endogeni i egzogeni faktori.
Parogovi se formiraju u 5 mesecu starosti grla, u oktobru-novembru primeti se ispod podignute kože na čelu razvija rožište na kojima izrastu mali šiljci. Ovi šiljci kada probiju kožu nisu presvučeni dlakavom navlakom (bastom), a izrastu samo 3 cm u visinu. Kada srndaću otpadnu ovi šiljci, izrastu mu preko zime iste godine prvi roščići koji su u bastu i visoki su oko 8 cm. U aprilu-maju, kada parogovi očvrsnu, koža se osuši, pa se srndać češanjem o mlada stabla i grmove skida bast ispod kog se ukažu žućkasti parogovi. Ovo rogovlje srndać nosi do kasne jeseni, a početkom decembra ih odbacuje. Na tankom rogovlju bez ikričavih ukrasa, jedva se može primetiti u korenu pojava ruže.

Nastaviće se…

Vršilac dužnosti direktora Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine donoe je instrukciju za korisnike lovišta o sprovođenju mera za zaštitu divljači ugroženih nepovoljnim vremenskim prilikama na teritoriji Republike Srbije.

Na ovom linku možete pronaći instrukciju.