Štenećak je virusno, veoma rašireno i teško oboljenje pasa. Pas se može inficirati u bilo kojoj starosnoj dobi ali najčešće oboljevaju psi od 3-6 odnosno 12 meseci. Inficirane i obolele životinje izlučuju virus preko nosnog i očnog iscedka, kao i putem pljuvačke i mokraće. Zaraza se ne širi samo direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom, već se vaš ljubimac može zaraziti i samim boravkom na mestu, gde je prethodno bila bolesna životinja. Virus ulazi u organizam preko sluzokože gornjih vazdušnih puteva i digestivnog trakta. Brzo se umnožava i širi u ostale delove organizma pa se zbog toga kod obolelih pasa može pojaviti i sekundarna bakterijska infekcija.

Simptomi štenećaka i proces lečenja

U virusnom stadijumu bolesti skoro da se i ne zapažaju kliničke promene kod psa. Inkubacija traje od 3-7 dana. Nakon toga se javlja visoka temperatura, apatija, pas odbija hranu, malaksao je, često pije vodu, ne reaguje na uobičajeni poziv i povremeno cvili. Javlja se iscedak iz nosa, povraćanje, proliv (koji nekada može biti i krvav). U zavisnosti od virulencije uzročnika bolesti, imuniteta psa, starosti itd. oblici štenećaka mogu biti (crevni, plućni, kožni i nervni). Kod nervnog štenećaka karakterišu se teške psihičke promene poput uplašenosti, nepovernja prem vlasniku, ponekad i agresivnost, psi cvile, zavlače se u ćošak i javlja se teška depresija. Javljaju se i grčevite kontrakcije, tikovi, trzaji usana, nevoljno zatvaranje očnih kapaka, paraliza, gluvoća, slepilo i gubitak čula mirisa.

U zavisnosti od jedinke do jedinke bolest protiče veoma različito. Pas može da ugine za 2-4 dana a u zavisnosti do komplikacije bolest može da traje i do 2 nedelje. U velikom procentu ishod bolesti je nepovoljan, dok se smrtnost kreće od 30-80%.

Od velikog je značaja da kod prvih simptoma kod svog psa ishitreno odreagujete i odvedete ga kod veterinara za pse i mačke! Veoma je važno da se psu daje infuzija direktno u venu što mu daje koliko toliko energije i sprečava mogućnost dehidriranja. A pored infuzije mora da dobije i vitamine B kompleksa A, C i D. Pored toga obavezan je antibiotik širokog spektra dejstva kako se infekcija ne bi dalje proširila što bi dodatno ugrozilo život vašem psu. U principu blaži oblici štenećaka gde je veći procenat šansi za izlečenje psa su kožni i plućni štenećak dok su nervni i crevni štenećaci dosta opasniji i u slučaju izlečenja mogu ostaviti doživotne posledice vađšem psu.

Na sreću pasa, samo urednom vakcinacijom ova bolest se može u potpunosti sprečiti. Prvu vakcinaciju treba izvršiti od- 40-42 dana starosti, potom dve revakcine u razmaku od po 3 nedelje od prve tj. druge vakcinacije. Sledeća vakcinacija je tačno u godinu dana starosti i potom vakcinaciju treba vršiti jednom godišnje u istom mesecu. Na našem tržištu najpouzdanije vakcine su VANGUARD PLUS 5 i NOBIVAC. Pri tome treba koristiti petovalentne vakcine koje obavezno treba čuvati na temperaturi od 2-7 stepeni celzijusa. U slučaju da se vakcina ne čuva adekvatno pri vakcinaciji psa dobiće kontraefekat što dovodi do ozbiljnih komplikacija.

Zakonom o divljači i lovstvu jasno je zabranjeno vršiti žetvu i kosidbu poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno plašenje divljači. U slučaju kršenja ovog zakona dolazi do zakonom određene novčane kazne.

Postoje više tipova plašilica kombinovanih sa ultrazvukom i iz sirene aktivirane izduvnim gasovima, sa uređajima za markiranje mesta gde je otkriveno gnezdo i sl. Naši poljoprivrednici imaju razlicite plašilice koje se u praksi pokazale vrlo efikasne na uzbunjivanju divljači.

Svake godine tokom meseca maja kada je inače period reprodukcije divljači u punom jeku počinje sezona kosidbe livada i detelina. I svaki lovac je svedok unakaženih i povređenih lanadi, mladih zečeva, jarebičinih i fazanskih pilića i koka. Svima je poznato da fazanske koke u travama toliko čvrsto leže na svojim jajima tako da ih traktorska kosa sigurno neće uplašiti i u tom slučaju kada nema adekvatne plašilice koki budu uglavnom odsečene noge što ona sigurno neće preživeti a još su i jaja uništena, tako da je šteta zaista velika. Što se tiče podmlatka srneće divljači i zečeva, mladunci prvih dana života ostaju skrivena u travi dok im se majke negde dalje odatle ne napasu i potom dođu da ih nasisaju a instinkt mladunaca im ne dozvoljava da se pomeraju jer se samim pomeranjem privlači pažnja predatora, a tako kamuflirani i skriveni u travi laka su meta kosačica.

Prema nekim istraživanjima u Nemačkoj procenilo je se da godišnje u periodu reprodukcije divljači strada oko 60.000 lanadi, zečeva, fazana i  jarebica što je zaista prevelika šteta za samo lovište. A prema istraživanjima u Srbiji pri prvom košenju livada i detelina uništi se i iseče:1,33 divljači, 1,70 gnezda i 4,5 jaja po hektaru.
Naravno nisu ni plašilice 100% sigurne da će isterati divljač ali će procenat smanjenja uništenja divljači sigurno smanjiti.

Još jedna od mogućnosti da se zaštiti divljač jeste da se neposredno pred samo košenje pusti pas ptičar koji bi trebao da bude iskusan pas sa čvrstom markom i da svojim markiranjem pokaže lovcu gde se nalaze gnezda i mladunci divljači.

Ako se pronađe lane, mali zec ili druga divljač, potrebno ga je preneti na susednu parcelu na kojoj će ga majka po završetku košenje pronaći. Pri premeštanju potrebno je voditi računa da nikako ne ostavimo na njihovom telu ljudski miris, koji bi uticao na prepoznavanje od strane njegove majke, a to znači sigurnu smrt za mladunče.
Mladunce je najbolje preneti ili u rukavicama sa velikim busenom trave i bez ikakvog kontakta sa našom kožom. Ako se pronađe gnezdo od poljske jarebice, fazana, divlje patke ili neke druge ptice, jaja nikako ne ostavljati na mestu jer će ih veoma brzo pronaći svrake ili sive vrane i uništiti (a ženka se na njih neće vratiti), već ih treba uzeti i postaviti ispod kvočke.

Deo materijala kao i fotografije koristili smo sa web sajta “Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo” i nadamo se da ćemo ovim tekstom uspeti da aludiramo na poljoprivrednike da koriste plašilice i time spasimo mladunce divljači.

U Kragujevcu na gradskom sajmištu zvanično je otvoren osmi po redu 8. međunarodni sajam lova, ribolova, lovnog turizma i nautike pod nazivom “Kraguj M” koji se održava u periodu od 26-29. maja. Organizatori sajma su Kragujevačka kompanija lovačke opreme “Meteor Stil” i Lovački savez Centralne Srbije. Cena ulaznice iznosila je 150 dinara dok je parking bio besplatan za sve posetioce.

U prostorijama Kragujevačkog sajmišta svoje štandove zauzelo je nešto više od 30 izlagača što je približno broju izlagača iz prethodnih godina. Najviše je bilo izlagača lovačke opreme i odeće među kojima su bili i stalni izlagači poput:

• “Canona“ Leskovac
• “Zastava arms” Kragujevac
• “ Fox Trim“ Gornji Milanovac
• ”Kuman” Požarevac
• “Meteor Stil“ Kragujevac

A već drugu godinu za redom štand koji je bio najbolje opremljen i snabdeven i sa najpristupačnijim cenama bio je štand “ Fox Trim“ Gornji Milanovac koji je opravdao epitet ozbiljne i dobro poslujuće kompanije.

Pored prodavaca lovačke i ribolovačke opreme ujedno su predstavljana i lovačka društva. To su bila društva u okviru Lovačkog saveza Centralne Srbije. Dva društva koja su izložila najviše trofeja su LU ”Vladan Milošević” Knić, LU “Kruševac“ Kruševac i LU ”Šumadija” Kragujevac.

Među izloženim trofejima sigurno najvredniji trofej bio je trofej vuka u zlatnoj medalji koji je odstreljen na hajci u Ribarskoj Banji na  teritoriji koja pripada LU “Kruševac“ Kruševac. Lovac koji je imao tu veliku lovačku sreću i umeće da odstreli zlatnog vuka jeste Marko Obradović iz Beograda.

U subotu 28.05. je u okviru sajma održana i tradicionalna gulašijada u kojoj su se nadmetala lovačka društva koja su članovi LS Centralne Srbije, dok će sajam biti zatvoren u nedelju 29. maja.

Nemački oštrodlaki ptičar (NOD) spada u VII FCI grupu kvalifikacije pasa. Matični klub u Nemačkoj i Svetski savez oštrodlakih nemačkih pasa poslednjih godina vode upornu kampanju da se ova rasa više ne naziva nemačkim oštrodlakim ptičarem već nemačkim oštrodlakim psom i to zbog svestranosti i lovne upotrebljivosti ove rase.

Suštinski ova rasa je svestrani lovački pas i to najbrojniji svestrani lovački pas u Nemačkoj a i u svetu zahvaljujući svojim radnim osobinama. Sa njim se može loviti sva pernata i dlakava divljač, od prepelice, preko patke, fazana, zeca, lisice, divlje svinje pa do jelena, a uz pravilnu obuku može se koristiti i za rad na krvnom tragu što bi u praktičnom lovu bilo od velike koristi za pronalazak ranjene divljači.

NOD je pasioniran i čvrst radni lovački pas. Ima dobar karakter i odličan nervni sistem. Veoma je prilagodljiv i uravnotežen, ali u osnovi tvrd pas sa jakom voljom, tako da je sposoban za izvršavanje i najtežih zadataka u lovu pri najtežim vremenskim uslovima i na teškim terenima a u tome mu pomaže čvrsta dlaka i snažno telo. Anatomski je veoma građen pas dok je u radu energičan i veoma izdržljiv. Slično kratkodlakom nemačkom ptičaru, efikasan je i u polju sa jakim nagonom za markiranjem a posebno je uspešan u radu na void. Rad u šumi mu je nadprosečan. Pošto je smireniji i nešto sporiji u pretrazi od kratkodlakog ptičara to onda je i skoncentrisaniji na pronalaženje divljači. Ima razvijen nagon za praćenje traga i treba da bude sledeoglasan na tragu dlakave divljači mada postoji i dosta jedinki koji su sledoglasni na pernatoj divljači. Nemci kod NOD-a traže bezuslovnu oštrinu na predatore i ranjenu divljač, a u slučaju da u lovištu naidje na divlju mačku, kunu, lisicu, tvora mora da ih zadavi i donese vodiču.

Pored obuke uspehu uzgoja ove rase u velikoj meri je doprineo sistem ispitivanja radnih osobina pasa na uzgojnim ispitima koji su uvedeni još od osnivanja rase. Sistem ocenivanja se vrednuje sa ocenama od 0 do 12, a svaka disciplina ima svoj koeficijent vrednosti u zavisnosti od težine discipline. Grupu do 6 pasa ocenjuju tri sudije a oni ne traže grešku za diskvalifikovanje psa već im daju više prilika dok ne steknu kompletnu sliku o njihovom radu.

VJP - Ovo je prolećni uzgojni ispit na kome se ispituju urodjene osobine potrebne za lov mladog psa koje je nasledio od roditelja, a to su: rad na tragu zeca, pretraživanje(volja), nos, stajanje na divljač i vodljivost. Na VJP ispit se mogu izvesti svi psi koji su oštenjeni u prethodnoj kalendarskoj godini i tri meseca stariji.

HZP – Jesenji uzgojni ispit na kome se pored nasleđenih osobina procenjuje i privikavanje psa na obuku, rad u polju i void i rad pre i posle pucnja(donošenje iz vode i sa suvog, rad vlečke). Do tog doba obuka bi trebalo da bude završena. Učešće na svim ispitima je obavezno jer se jedino tako mogu odrediti jedinke koje su pogodne za priplod a ujedno se može i popraviti neka od disciplina parenjem jedinki sa slabijim i boljim rezultatima određene discipline.

VGP - Tzv. doktorat ispita za NOD, gde se ispituju psi sa završenom obukom u radu u polju, na vodi i u šumi i gde se pored pretraživanja polja, rada u vodi i aportiranja pernate i dlakave divljači radi krvni trag i aport lisice preko prepreka. Psi koji polože VGP upisuju se u registar svestranih lovačkih pasa.

HEGEWALD – Već 80 godina klub oraganizuje glavnu godišnju smotru koja je danas postala tradicija i gde se ocenjuje rad i izgled pasa. Hegewald se održava u čast neumornor i slavnog borca za ovu rasu. Klub na Hegewaldu ocenjuje stanje rase. A želja svakog iole ozbiljnog i savesnog odgajivača je da vidi, proceni, uporedi i verifikuje šta su njegovi psi i psi ostalih odgajivača iznedrili u odgajivačnici u poslednjih godinu dana. Brojne i iskusne sudije ocenjuju dlaku, karakter i eksterijer. Svi psi da bi položili moraju pokazati volju za donošenjem sa suvog i iz vode i dokazati neumornu želju za nalaženje divljači kako u polju tako i u vodi.

U prvim godinama održavanja Hegewalda bilo je isključivo u Nemačkoj, međutim danas se održava i u drugim državama ali pod okriljem matičnog kluba (Austrija, Slovačka i Italija).

Tradicionalni i jedan od najvećih sajmova u Evropi lova i ribolova krajem februara je održan u Salzburgu. Ove godine je održan u periodu od 25. do 28. februara i posetilo je preko 40.000 posetilaca.

Na sajmu je učestvovalo preko 50 nacionalnih i međunarodnih izlagača. U ponudi je bio izuzetno širok asortiman proizvoda i eksponata od najpoznatijih proizvođača na svetu. Mnogi proizvođači lovačke i ribolovačke opreme su upravo čekali ovaj sajam kako bi predstavile neke svoje najnovije proizvode.

Na svakom štandu izlagači su u neizmernoj meri davali savete u vezi njihovih proizvoda, dok su novi proizvodi po prvi put demonstrirani kako funkcionišu. Na sajmu su bili prisutni i renomirani stručnjaci iz oblasti lova i ribolova koji su demonstrirali korišćenje sajamskih proizvoda u praktičnom lovu i ribolovu, održavali su dosta predavanja, seminara i diskusija razmenjivajući iskustva sa posetiocima što je za posetioce bilo sasvim neko novo znanje koje će ubuduće iskoristiti.

Na sajmu je bio aktivan i lovni bisokop gde su se u određenim terminima prikazivali lovački filmovi sa najekstremnijim vrstama lova u celom svetu. Sledeće godine sajam će se održati u periodu od 16. do 19. februara.

Zahvaljujući Damiru Korkariću (ovom prilikom zahvaljujemo na fotografijama) imamo i fotografije sa sajma, tako da svi koji ove godine nisu posetili sajam u Salzburgu imaju priliku da uživaju i vide deo opreme koja je bila izložena.

Na fotografiji iz 1926. godine se nalaze državljani Austrije i Nemačke koji su boravili u Gružanskom i Knićanskom kraju radi ispitivanja ruda i u tom periodu su iskoristili slobodno vreme za lov zeca i jarebice.

Na fotografiji iz 1930. godine se nalaze lovci lovačke sekcije Bare, koja je nastala nakon završenog prvog lovnog dana jesenje sezone lova.