U ROVINJU IZLUČENO 7 GRLA Uspješno održana akcija lova na divlje svinje
Napisano Nenad
Prošlog je vikenda u organizaciji Grada Rovinj-Rovigno, Nature Histrice i Lovačkog društva Rovinj-Rovigno održan skupni lov na divlju svinju na području park šume Zlatni Rt, Škarabe i Cuvi prilikom čega je sa tog područja izlučeno ukupno 7 grla divlje svinje.
U lovu je sudjelovalo 29 lovaca i 10 pasa. Obzirom da se radi o vrlo prostranom i osjetljivom području u samom centru grada velika je pozornost bila posvećena upravo sigurnosnom pitanju kod odvijanja takve aktivnosti.
Angažirano je, stoga, ukupno 18 osoba na osiguravanju područja koje je bilo organizirano od strane Javne vatrogasne postrojbe Rovinj-Rovigno, Dobrovoljnog vatrogasnog društva Rovinjsko Selo, Lučke uprave, Maistre d.d., Policije i Komunalnog redarstva.
''Lučka uprava je sa jednim plovilom osiguravala prilaz sa morske strane dok je Maistra d.d. dodatno angažirala dva zaštitara koji su osiguravali pristup iz turističkih objekata koji neposredno graniče sa područjem odvijanja lovnih aktivnosti. Podsjećamo da je slična aktivnost održana prije gotovo četiri mjeseca na području uvale Cuvi nakon koje je zaključeno da je stanište divljih svinja unutar park šume Zlatni Rt, što se u konačnici i pokazalo točnim rezultatima ove akcije.
Grad nastavlja sa uobičajenim aktivnostima koje se najavljuju svakog tjedna.
Pojedinačni noćni lov odvijati će se po već ustaljenom rasporedu i ovog tjedna na širem području Štanjere, Gripola, Kukuletovice, Španidige i Monsene. U planu su i druge aktivnosti koje će biti organizirati do kraja lovne sezone odnosno do dolaska turista i početka glavne turističke sezone.
Ostvaren kontakt sa kolegama iz ostalih gradova u Istri
''Zahvaljujem se građanima Rovinja-Rovigno, a posebno građanima koji žive u blizini područja na kojima su se provodile lovne aktivnosti na suradnji i na pridržavanju svih uputa i obavijesti o izbjegavanju navedenih područja. Posebna zahvala i medijima koji su pratili naš rad i izvještavali o svim poduzetim aktivnostima'' izjavio je Dragan Poropat, voditelj Odsjeka za vatrogastvo i civilnu zaštitu Upravnog odjela za društvene djelatnosti Grada Rovinj-Rovigno.
Grad Rovinj-Rovigno prvi se u Istri ozbiljno angažirao na rješavanju ovog problema te se od donošenja Programa zaštite divljači u proteklih 10 mjeseci prikupilo dovoljno iskustva.
Posljednjih je dana ostvaren kontakt sa kolegama iz ostalih gradova u Istri i šire radi razmjene iskustava prilikom donošenja samog Programa, a naročito prilikom kasnije provedbe'' poručili su iz Grada Rovinja.
Tekst i fotografija preuzeti:IstraIN
Nedelja nežnijeg pola – Sanja Milošev čuva lovište „Subotičke šume“
Napisano Nenad
Svakog jutra, u kompletnom lovačkom odelu, dvogledom oko vrata i puškom o ramenu, na posao upravnice lovišta „Subotičke šume“ Sanja Milošev dolazi sa osmehom. Ne gleda na sat, ne odbrojava do završetka radnog dana, već uživa obilazeći šest hiljada hektara lovišta i brinući o bogatom fondu divljači - muflonima, srnećoj divljači, divljim svinjama, jelenu lopataru, fazanima...
Iako je po struci master ekonomije, šarmantna Subotičanka, koja danas puni 30 godina, ni jednog trenutka ne poželi da radi kao menadžer ili bankar. Ona je završila još jedan master za lovni turizam na Prirodno-matematočkom fakultetu i radi posao iz svojih snova kao referent za lovstvo u JP „Srbija šume“.
- Verujte, nema lepšeg osećaja nego kada radite nešto što toliko volite. Ljubav prema lovu u našoj kući se prenosi sa generacije na generaciju, ona nam je već u genima. Odrasla sam pored Kelebijske šume, u samom lovištu, tako da ja na posao dolazim kroz šumu, vrlo retko kroz grad – priča nam Sanja u lovačkoj kući „Hrastovača“. – Spojila sam hobi, ljubav i posao i zato uživam u svakom trenutku dok radim. Bude mi malo vremena za sve što želim da vidim i uradim.
A posao upravnice lovišta nije nimalo lak. Naročito ne za jednu mladu damu.
- Naš najvažniji zadatak je zaštita i unapređenje divljači i njenog staništa. Svakodnevno posmatramo divljač, pratimo je, vršimo sanitarni odstrel ukoliko je potrebno, zimi nosimo hranu za životinje – priča naša sagovornica pojedinosti njenog radnog dana. – Čuvamo lovište i od krivolovaca, koji prave štetu zbog užitka ili koristi. Neretko se desi i da zateknemo migrante kako prave štetu ili seku žicu. Uglavnom ne prave probleme, odu u miru, ali ostave za sobom jako puno smeća i žicu koju moramo da popravljamo. Osim njih, smeće ostavljaju i naši sugrađani i mi za njima skupljamo taj otpad i čuvamo šumu.Bude nekada teško i raznih situacija, priznaje nam Sanja, ali sve padne u vodu kada se radi ono što se zaista voli. Svojim primerom pokazuje tačnost izreke „izaberite ono što volite i nećete morati da radite nijedan dan“. Međutim, dama koja brine o celom lovištu nije baš svakodnevna pojava.
- Na početku, kada sam počela kao lovočuvar, bilo je mini predrasuda što sam žensko. Ali one nestaju čim krenemo na teren. Žene, realno, oduvek love, ali to nije bilo prihvatljivo i zato nas ima vrlo malo – iskreno će Sanja. – Primera radi, kada sam htela da kupim trofejno oružje, sa podozrenjem su me gledali i nisu hteli „na prvu loptu“ da mi prodaju jer sam žensko. Tek kada sam pokazala kolekcionarsku karticu onda su mi prodali.
Iako je oduvek bila savestan lovac, od kako je u lovištu Sanja na lov gleda drugačijim očima. Osmehom i toplinom sa kojom brine o životinjama, Sanja ruši neko uvreženo mišljenje o lovstvu i menja sliku o ovom sportu.
- Kada ljudima objasnimo šta mi sve radimo kako bi zaštitili životinje, gledaju nas drugačije. Držali smo predavanja na Kelebiji, deci smo na „Festivalu ljubavi“pokazivali šta sve to čini lovca, koji je kodeks, kako mogu da borave u šumi i kakvo sve bogatstvo ona krije... – ističe naša sagovornica. - Divljač sam uvek poštovala, ali od kako sam ovde, na neke stvari sada drugačije gledam i zaštitnički sam nastrojena prema svim životinjama. Sada mi je samo bitno da je divljač dobro, nekoj smo dali čak i ime. Šakali su predatori, veliki neprijatelji divljači, a počeli su da budu i moji. Ako se ne gazduje sa divljači kako treba ona strada i narušava se ceo sistem. Toliko toga možemo da naučimo iz zakona prirode da nismo ni svesni. A ti zakoni su večni.
TRI SLOBINE KĆERI - Sanja možda nije jedina žena lovočuvar i upravnica lovišta, ali nigde nećete sresti da tri sestre sa ocem idu u lov. - Tata Slobodan je ljubav prema lovu usadio u mene i sestre Marinu i Slobodanku. Sada svi zajedno idemo u lov i uživamo u tome, a u šetnji nam se pridruži i mala Alekseja, sestrina ćerka. Mama nas podržava, kaže da radimo šta hoćemo, samo da ništa ne donosimo kući – smejući se kaže Sanja.
Tekst i fotografija preuzete:SUBOTICA.com
Srna ubijena prije nekoliko dana još jedan je alarm i poziv da se lov potpuno zaustavi makar na godinu, smatraju sagovornici TVCG. Kažu da je potrebno utvrdi tačan broj divljači i napravi bolju strategiju lovstva u Crnoj Gori.
Uplašenu i povrijeđenu srnu od razjarenih lovačkih pasa spasio je Velibor, a da stigne do veterinara tog jutra pobrinuo se Srđa Jakšić.
"Mi smo bili s dvoje auta, ja krećem s mojim autom u kome vozim srnu. Tada iz šume izlaze dva čovjeka u maskirnim odijelima, s bradama, kapama, sa dvije puške na ramenima. Tri, četiri kera", kazao je on.
Predstavili su se lažno i tražili da im se vrati srna, priča Srđa.
''Sestra je krenula drugim autom, oni su prišli njenom autu i tražili su od nje da ja zaustavim svoje, da im vratim divljač. Jedan čovjek se predstavio kao lovočuvar, čak je imao i kapu lovočuvara, istakao je Srđa Jakšić.
To je Jakšić i ispričao policiji koja ih nekoliko minuta kasnije na tom mjestu nije pronašla. Veterinar Admir Babačić je potvrdio da je na srnu pucano iz vatrenog oružja.
"Dosta je krvarila iz tih rana, čak se vidio i crijevni sadržaj koji je curio iz tih rana što upućuje da su unutrašnji organi trbušne šupljine bili znatno oštećeni", istakao je veterinar Babačić i dodao da je uradio šta je mogao.
"Kad sam je ostavio u Martiniće, slikao sam je dva puta, ona je bila dobra i vesela, ali nedugo zatim Darko me zvao da je nažalost srna umrla", istakao je Jakšić.
Kaže da nisu uspjeli ono što su željeli, a to je da je sačuvaju i vrate gdje i pripada.
Za bilo koju informaciju koja će dovesti do hapšenja ovih krivolovaca Lokalno lovačko društvo i Lovački savez nude do 1.000 eura. Kazna za ubijanje srne čiji je lov trajno zabranjen u Crnoj Gori je do tri godine zatvora.
"Lov nelovnim danima, lov nedozvoljenim sredstvima i lov zaštićenih vrsta je uzeo maha", istakao je Darko Saveljić iz Agencije za zaštitu životne sredine.
"Postoje dosta drugih životinja koje stradaju za koje se ne zna", kazao je veterinar Admir Babačić.
Iz Lovačkog saveza Crne Gore Nikola Marković je istakao da krivolova ima i da će ga uvijek biti, ali da nema u toj mjeri.
Zbog krivolovaca stradaju pravi ljubitelji lova i prirode, kaže lovac Bahrudin Lekić za kojeg je lov način života.
"Definitivno stariji lovci mogu dati savjet kako da se ponašaš. Jer nije samo dati pušku mladom momku i reći: E, izvoli, kreni!", kazao je.
Agencija za zaštitu životne sredine više od decenije upozorava i da je divljači u Crnoj Gori sve manje. Lovci tvrde suprotno.
Lovac Bahrudin Lekić rekao je da NVO upiru da se lov definitivno zabrani, te da ih on nikad u teren nije sreo da oni broje divljač.
Fotografija koja se prije nekoliko dana pojavila na društvenim mrežama još jedan je alarm i poziv da se lov potpuno zaustavi makar na godinu, smatraju naši sagovornici, utvrdi tačan broj divljači i napravi bolja strategija lovstva u Crnoj Gori.
Tekst i fotografia preuzeti:Foto: Ilustracija, pixabay.com KOLEKTIV.me
Na Kopaoniku je izvršeno naseljavanje trećeg krda – 12 jedinki jelena u prihvatilište za običnog jelena u Nacionalnom parku „Kopaonik“.
„Nacionalni park Kopaonik je deo nacionalnog projekta ‘SRBDEER’, koji je uspeo da obezbedi sredstva da se izgradi savremeno prihvatilište, odnosno uzgajalište za jelena, čime su stvoreni uslovi za njegovu reintrodukciju“ – navode iz Javnog preduzeća „Vojvodina šume“.
Prethodno su uspešno naseljene 24 jedinke jelena (Cervus elaphus L.), a planirana je isporuka još 10-12 jedinki do kraja marta, dodaju.
Cilj ovog projekta je stvaranje nove, bogatije genetske strukture jelena u već postojećoj populaciji. Donošenjem novih gena u već uspostavljen genetski fond, stvara se jača i zdravija populacija evropskog jelena, poručili su iz Nacionalnog parka „Kopaonik“.
Tekst i fotografija preuzeti:Kosovo Sever portal
Nema odmora za lovce iz Đelekovca: Spremamo se za novu lovnu sezonu!
Napisano Nenad
Članovi Lovačke udruge Lisica iz Đelekovca proveli su radnu akciju čišćenja lovišta kojim gospodare. Trenutno su aktualni samo lovovi na grabežljivce pa malu stanku do početka nove lovne sezonu u travnju đelekovečki lovci koriste za uređenje lovišta.
– Radnoj akciji, kao i svaki put dosad, odazvali su se brojni članovi. Sve je više neodgovornih građana koji bacaju otpad u šumskim predjelima u našem lovištu, a mi se trudimo održati okoliš čistim – kaže Ivica Cvetković, predsjednik Lovačke udruge Lisica.
Najviše divljih deponija otpada, dodaje on, niknulo je u dijelu lovišta prema Imbriovcu i Zablatju. Zbog toga će lovci češće obilaziti ta područja te i na taj način pokušati stati na kraj neodgovornim građanima.
– Nepojmljivo je da unatoč reciklažnim dvorištima građani u prirodu bacaju sanitarije, namještaj i sličan otpad. Mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da se spriječi nastajanje novih divljih deponija na području našeg lovišta – kaže Ivica Cvetković.
Udruga će lovnu stanku iskoristiti i za uređenje hranilišta i čeka u lovištu. I to će uređenje biti obavljeno u radnim akcijama.
– Nova lovna sezona počinje 1. travnja i dotad ćemo poboljšati uvjete u našem lovištu. Moram pohvaliti sve članove koji se odazivaju radnim akcijama i daju doprinos u provođenju planiranih aktivnosti – zaključio je Ivica Cvetković.
Teks i fotografija preuzeti:Podrvski list. Nikola Wolf
Четврти контигент јелена стигао на Златибор, ускоро се очекују и први младунци
Napisano Nenad
Чајетина - Једна од најлепших и најпосећенијих српских планина од прошле године има нове,
али и посебне становнике. На пропланке Златибора у оквиру државног пројекта реинтродукције дивљачи, током претходних 12 месеци стигло је до сада укупно 35 јединки, а у четвртом контигенту населило се још шест, три мужјака и три женке.
„Спровођење процеса поновног насељавања ове дивљачи на просторе југозападне Србије одакле је одавно истребљена тече по плану. Ови јелени из четвртог контигента ће са оним који су стигли у јануару ове године формирати крдо које ће из репро центра бити пуштено у природу”, речено је за РИНУ у Ловачком удружењу „Златибор”.
Ускоро би требало да стигне још један контигент ових животиња, у плану је да има укупно 100 јединки, а надлежни се надају да ће у томе и успети. Очекује се да ускоро стигну и први младунци. Неке јединке пристигле прошле године су већ пуштене у природу, неке су прелазиле чак и у Босну и Херцеговину али се ипак враћају на Златибор, а често по храну долазе баш поново у репро центар, где су неколико месеци биле на прилагођавању.
Све пристигле јединке су детаљно прегледане, а кад су стигле на Златибор смештене су у прихватилиште где проводе одређени период прилагођавања и карантина, затим се пуштају у природу.
„Прихватилиште је комплетно обновљено, простире се на 18 хектара ограђене површине. Имају све потребне услове, храну, воду и неопходну негу. Направљене су хранилице за сваку врсту хране као и појилишта и солишта. Након адаптације, пуштају се на отворено подручје ловишта „Златбор”, кажу у ЛУ „Златибор”.
Јелени, кошуте и младе јединке стигли су из Бачког Моноштора и ловишта „Козара“. Не постоји тачан податак од кад јелени не настањују Златибор, али се ради о јако дугачком периоду и сада је коначно јеленска дивљач поново враћена на подручје где је некад давно живела.
Осим Златибора, враћени су и на планине Тара, Златибор и околину Пријепоља. Државни пројекат реинтродукцијне јелена у Зпадној Србији спроводи Управа за шуме при Министарству пољопривреде, шумарства и пољопривреде, а на подручју планине Златибор њиме руководи Ловачко удружење „Златибор“.
Tekst i fotografija preuzeti:РИНА / ГЗС
Lovački život – obaveze, prednosti, zadovoljstvo i problemi
Napisano Nenad
Lovačko udruženje ima višedecenijsku tradiciju rada i postojanja u našem gradu. Udruženje čine lovačka društva iz svih naseljenih mesta, i svi se manje ili više susreću sa istim pogodnostima i problemima.
„Lovačko udruženje grada Zrenjanina je osnovano 1981. godine, i od tada kontinuirano radi, i najveće je u Srbiji, kako po broju lovaca, tako i po površini na kojoj gazduje. U njegov sastav ulaze lovačka društva iz 22 naseljena mesta. Trenutno, udruženje ima 1100 registrovanih lovaca, iz svih društava. Udruženje gazduje na 121000 hektara, na tri lovišta, Begej – sever, Begej – jug i Tisa. O lovištima se brinu, dugogodišnja upravnica lovišta Milena Romaneli, i dva lovočuvara Terzić Saša i Ivan Janković. Dinamika rada je raznolika, od prihrane divljači, organizovanja lova, pa sve do najsitnijih delatnosti, koje su neophodne za funkcionisanje. Postoje definisani vremenski periodi za lov na određene vrste, a trenutno je dozvoljen lov na predatore, na lisicu i šakala“, pojasnio je sekretar udruženja Damir Kravarušić.
Damir Kravarušić je sekretar već nekoliko godina, a nedavno su na čelo društva došli Bojan Janjić na funkciju predsednika, i Davor Radosavljević kao njegov zamenik.
Kako postati lovac?
Pored osnovne zainteresovanosti, i ljubavi prema ovakvom vidu života, svako ko želi da postane lovac, mora proći i niz opštih i zakonskih regulativa.
„Za lovce se kaže da to postaju iz ljubavi i tradicije, jer su većini i dede i očevi bili lovci, a i zato što vole da se druže. Lovačka društva su svugde jako dobro organizovana. Da bi neko postao lovac, prvo mora da se opredeli za pripadnost određenom lovačkom društvu, i da ga to društvo primi kao člana na godišnjem zboru lovaca. Nakon prijema dolazi do udruženja, i udruženje mu potvrđuje članstvo. Lovac mora da položi test rukovanja oružjem, a nakon toga ide u Novi Sad, kako bi u savezu polagao lovački ispit. Deo lovačkog ispita čine opšta saznanja o poznavanju divljači, i potrebnih informacija o vrstama. Nakon položenog ispita, plaća se lovačka članarina, i predaje se zahtev za nabavku oružja“, naveo je sekretar.
Problemi, druženja i jubileji
Dinamika rada lovačkih društava u naseljenim mestima je mahom ista, kao i problemi sa kojima se susreću. Većina društava nema svoj zvanični lovački dom, a nažalost ni potrebna sredstva da ih obnove ili naprave. Takav je slučaj i sa društvom u Banatskom Despotovcu, gde je Damir predsednik.
„Kada je u pitanju lovačko društvo iz Banatskog Despotovca, trenutno smo u fazi ponovne izgradnje lovačkog doma, jer nam je prethodni izgoreo pre dve godine. Na našu veliku žalost, to se dogodilo odmah nakon završetka izgradnje, a šteta je bila totalna. Mi smo tek krenuli u obnovu i izgradnju, i imamo još puno posla. Pomaže nam grad, kao i prijatelji, i pojedine firme. Mi sami obavljamo sve poslove oko obnove, i organizujemo akcije. Ne može se predvideti kada ćemo završiti, jer je potrebno još puno toga uraditi. Svaki vid pomoći kako nama, tako i drugim društvima, je uvek potrebna“, istakao je sekretar Damir Kravarušić.
Pored svih problema, lovci vole da se okupe, organizuju druženja, i obeleže jubileje na svakih pet ili deset godina. Tom prilikom dodeljuju nagrade, odlikovanja, pohvalnice i zahvalnice svojim članovima, donatorima i prijateljima. Kada su u pitanju druženja, svako ih organizuje prema svom nahođenju, a kao najomljeniji specijalitet lovaca, Damir je istakao, naravno lovački gulaš.
Tekst i fototografija preuzeti:ilovezrenjanin.com
Udruženje lovaca “Komić” iz Milića je hajkom na vuka danas i zvanično otvorilo ovogodišnju lovnu sezonu u kojoj učestvuje više od 100 lovaca.
Premijer Republike Srpske Radovan Višković je na početku akcije u svojstvu predsjednika Udruženja “Komić” pozdravio lovce pred polazak u hajku.
Višković je rekao Srni da se hajka na vuka u Milićima organizuje prve nedjelje u martu i da je već postala tradicionalna.
– Nismo u poziciji da biramo vremenske uslove. Danas je težak dan, sa dosta magle i padavina, zbog čega ćemo skratiti prvobitno zamišljeni lov na prostore gdje je ranije lociran vuk koji čini štetu – rekao je Višković.
On je istakao da će Lovačko udruženje “Komić” do kraja aprila organizovati manje hajke, pokušavajući da što više vukova neutrališu sa ovog terena.
Višković je rekao da je danas u lovu na vuka, osim milićkih, dosta lovaca iz Srbije, kao i iz Podrinja i Semberije, te sa Romanije, koji su dragi prijatelji od davnina.
– Mislim da ćemo imati uspješan lov – rekao je Višković, koji je lovcima poželio dobar pogled.
On je lovce pozvao na tradicionalno druženje nakon lova kod lovačke kuće u selu Vrtoče.
Glavni lovovođa u Udruženju “Komić” Siniša Aleksić rekao je Srni da se danas okupilo više od 100 lovaca u želji da ulove vuka i možda donesu trofej.
– Vrijeme je loše. Trudićemo se da lov bude uspješan, organizovaćemo se u dvije grupe, a lovićemo u rejonu Crvene stijene – Višnjica – izjavio je Aleksić.
Boban Dimitrić iz ovog udruženja, koji se bavi lovom od 2000. godine, kaže da se nada da će ulova biti i danas, očekujući da odstrijele bar jednog vuka.
– Bilo je ulova dobrih na raznim lokacijama. Radujem se današnjem druženju uprkos lošim vremenskim uslovima i vjerujem da ćemo uspješno završiti hajku – izjavio je Srni Dimitrić, koji je prije četiri godine odstrjelio je dva vuka.
Branislav Tanasijević, član Lovačkih udruženja “Čauš” iz Bratunca i “Јavor” iz Srebrenice, koji je 20 godina lovac, Srni je izjavio da ga ni snijeg, ni kiša ne mogu omesti u lovu i dobrom druženju.
– Ovo je jedina hajka u regiji Birač, na čemu smo zahvalni domaćinima što je prerasla u tradiciju. Uvjeren sam da ćemo uloviti vuka jer je dosta ljudi prijavilo štetu – izjavio je Tanasijević.
Tekst i fotografija preuzeti:BL Portal
Pročitajte još i ...
Lovačka zabava LU Srna Vitoševac
27-02-2013 Hits:151308 Manifestacije i dogadjaji 
Urednik portala
Lovačko udruženje ,,Srna,, iz Vitoševca i bazeni Prestiž u Paraćinu organizuju veliku lovačku zabavu u subotu 16.03.2013 godine sa početkom programa u 20:00h na bazenima Prestiž u Paraćin. Uz bogat meni i lovački gulas, neograničeno piće, goste ce zabavljati Malibu bend a gost večeri je narodni pevač Radiša Urošević. Organizatori...
Read moreУ селима код Ариља МЕШТАНИ УГЛЕДАЛИ СВЕЖ…
31-07-2023 Hits:1100 Lov na predatore 
Nenad
На шумском путу између ариљских села Бреково и Бјелуша где се мали број преосталих домаћинстава бави сточарством завладали су страх и паника, када су током поподнева приликом припреме дрва за огрев уочили свеже трагове медведа који воде у правцу Златибора. - Кренули смо у припрему огрева за зиму јер нас је...
Read moreSpecijalka Ex-Yu goniča Rekovac 2013
28-03-2013 Hits:196365 Manifestacije i dogadjaji Urednik portala
Kinološko udruženje "Rekovac" iz Rekovca, organizuje specijalizovanu izlozbu Ex-Yu goniča 07.04.2013. godine na terenima FK "Šumadinac" u Dragovu. Uplata za prvog psa 1000 dinara, za ostale pse istog vlasnika 800 dinara. Obezbeđeni su pehari za sve prvake razreda, rasa, tri najlepše bebe, tri najlepša najmlađa psa, tri najlepša veterana, tri...
Read moreUsred grada u pola bijela dana istrčao s…
26-04-2022 Hits:1119 Informacije za lovce Nenad
Prometna nesreća u kojoj je stradala divljač dogodila se maločas u Đurđevcu, u Ulici Radnička cesta. Pred toyotu zagrebačkih oznaka izletio je srnjak pretrčavajući cestu i nažalost, svoju izlet skupo platio životom. Na automobilu nije zabilježena gotovo nikakva šteta, a nema ni ozlijeđenih. teks i fotografija preuzeti:Podravski list,foto: Darko Imbriša
Read moreEFSA- saopštenje za javnost
30-08-2022 Hits:1072 Lov na divlje svinje Nenad
Bernhard Url, izvršni direktor Evropske agencije za bezbednost hrane istakao je da je afrička kuga svinja veoma zarazna bolest koja se širi u regionima našeg kontinenta koji ranije nisu bili pogođeni. On je dodao da je širenje zaraze globalna pretnja, koja je rezultirala velikim gubicima za industriju svinja u Evropi...
Read moreМјештани Загоре у страху: 'Вукови код Си…
08-09-2022 Hits:1057 Lov na predatore Nenad
Нису исти као пре 30 година, дупло су већи!' Вечерњи лист у свом посједу има застрашујући снимак на којем пас убија вука у близини книнских села, у близини самих кућа. Вук је заштићена животиња и казна је до педесет хиљада куна. У Кистањи вукови, осим на псе, нападају и људе...
Read moreVOJVODINA – Pokrajinski sekretarijat za …
20-06-2022 Hits:2066 Informacije za lovce Nenad
Cilj Konkursa je unapređivanje stanja populacije divljači i njenih staništa, opremanje korisnika lovišta i praćenje stanja pojedinih vrsta divljači na teritoriji AP Vojvodine. Korisnici sredstava po ovom konkursu su korisnici lovišta sa teritorije AP Vojvodine. Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje ovim konkursom je 40.000.000,00 dinara. Sufinansiraće se izgradnja, rekonstrukcija i sanacija...
Read moreDrugi dio lova na srndaća 20.avgusta
02-09-2023 Hits:808 Predstavljanje lovišta Nenad
Lovačko udruženje”Srna”Srbac obavještava svoje članove da će se drugi dio lova na srneću divljač obaviti u nedjelju 20. avgusta a za odstrel je preostalo 15 grla srndaća. Predsjednik LU”Srna” Goran Savanović poželio je dobar pogled svim lovcima i pozvao ih da vode računa o mjerama bezbjednosti. "Drugi dio lova nastaviće se nakon...
Read moreTRADICIONALNA “KOTORVAROŠKA KOTLIĆIJADA”…
20-05-2023 Hits:1219 Manifestacije i dogadjaji Nenad
KOTOR VAROŠ, 19. MAJA – Tradicionalna “Kotorvaroška kotlićijada” biće održana u nedjelju, 21. maja, i okupiće u takmičarskom dijelu veliki broj ekipa iz zemalja regiona, a posjetioci će moći da degustiraju lovačke i ribolovačke kotliće. Četrnaesta kotlićijada počeće u 8.00 časova na gradskom kupalištu “Bjeline”, a okupiće lovce i ribolovce iz...
Read moreLekarski pregledi i uverenja za lovce
30-10-2017 Hits:16798 Informacije za lovce 
Borivoj Vesković
Pošto je usvojen pravilnik o lekarskoj kontroli koju svaki lovac mora da prodje, uputićemo vas u par osnovnih znanja o tome. Rok za predaju lekarskog uverenja dat je do 2019. godine, tačnije do početka iste godine. Svi lovci moraju da odrade lekarski pregled, kako bi se utvrdila njihova spremnost i sposobnost...
Read moreDivlja mačka ili domaća u lovištu?
07-02-2015 Hits:6949 Informacije za lovce Urednik portala
Divlja mačka (Felis silvestris) je dlakava divljač. Po svom opštem izgledu, divlja mačka je slična pitomoj mački. Tokom lova u februaru na predatore kada je i period parenja mačaka cesto se u lovištu u ruralnim napuštenim područjima u blizini naselja nailazi na melazima - hibridima pitomih mačaka koje su napuštene i...
Read moreЗборовање ловаца на Варди
14-09-2022 Hits:1049 Manifestacije i dogadjaji Nenad
РУДО – Домаћини овогодишњег зборовања ловаца ЛУ “Варда“ из Рудог била је секција Бијело Брдо. Више од двије стотине ловаца, њихових колега из Прибоја, Вишеграда, Чајетине, Ужица, Сарајева и других крајева БиХ и Србије дружило се протеклог викенда у прелијепом природном амбијенту Раванаца на планини Варда. У оквиру првог дана зборовања...
Read moreNeobični posetilac beogradskog naselja i…
26-07-2023 Hits:1241 Lov na predatore Nenad
Prisustvo divljih životinja na ulicama gradova širom Srbije postaje sve češći prizor, a prema snimku koji je počeo da kruži društvenim mrežama, beogradskim naseljem Vojvode Vlahovića prošetao se šakal, što je uznemirilo pojedine građane. Ipak, sinoćni posetilac nije šakal, nego je u pitanju lisica, a razloga za brigu i paniku...
Read moreБалкански рис поново ухваћен камером у Н…
18-04-2023 Hits:801 Lov u svetu Nenad
Камере Националног парка Галичица поново су успеле да сниме ретки примерак балканског риса у атару парка. Ово је осми пут у последње три године да је рис виђен на посебно постављеним фото-замкама у парку, али се не зна тачан број, односно заступљеност у парку. Према најавама из Националног парка, у наредном периоду...
Read moreUticaj hemijskih elemenata i minerala na…
12-02-2017 Hits:5233 Trofeji Borivoj Vesković
Prihrana mora da zadovoljava potrebne minerale i vitamine za normalno funkcionisanje organizma, rast i masu parogova. Svi minerali su esencijalni, a nedostatak nekih dovode do većine poremećaja. Kalcijum i fosfor se navode kao veoma bitni elementi, dok su magnezijum, kalijum i sumpor takođe važni, a i mikroelementi koji su bitni...
Read moreOporavak populacije balkanskog risa
30-09-2013 Hits:133622 Informacije za lovce Urednik portala
Autohtona populacija balkanskog risa (Lynx lynx balcanicus) predstavlja najugroženiju subpopulaciju evroazijskog risa u Evropi, a 2011. godine došlo se do zaključka da na prostoru Balkana ima svega 20 do 40 odraslih jedinki. Upravo iz tog razloga Nacionalni parkovi i Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore pokrenuli su Program za...
Read more
