Predstavnici Lovačkog udruženja "Srna" iz Srpca prisustvovali su u petak, 28. jula u Gradišci savjetovanju na temu pojave zarazne bolesti afričke svinjske kuge u organizaciji Lovačkog saveza Republike Srpske, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske i Veterinarskog instituta "Dr Vaso Butozan" iz Banjaluke.

Predavači su bili Milanka Jovanović, Bojana Bajagić i Darko Despotović iz ovih institucija a prisutni su upoznati sa trenutnim razmjerama prisustva afričke svinjske kuge u Republici Srpskoj, kao i sa stanjem u svijetu.

Goran Savanović, predsjednik LU "Srna" Srbac, rekao je da su do sada evidentirane četiri uginule divlje svinje u Brčkom, Šamcu, Orahovi i Mačkovcu i dodao da je, nažalost, broj uginulih i eutanaziranih pitomih svinja daleko veći i mjeri se brojkama od nekoliko hiljada, što je zabrinjavajuće.

"Čuli smo da virus može da bude aktivan 70 dana u krvi koja ostane na nožu ili dasci na kojoj se obrađuje meso, 100 dana u zgrušanoj krvi svinje, u ohlađenom mesu oko 150 dana, 300 dana u koži i može da bude aktivan 1000 dana u mesu u zamrzivaču. Sve ovo govori koliko je ovaj virus opasan", rekao je Savanović.

On ističe da je smrtonosan samo za svinje dok za čovjeka nije opasan ako se termički obradi kuvanjem ili pečenjem na temperaturi preko 80 stepeni celzijusa.

"Prenosnici virusa su maltene svi a najviše čovjek, dok je posebna odgovornost na lovcima. U ovom momentu najbitnije je posmatranje i evidentiranje stanja zdravlja, brojnosti i eventualno prijavljivanje uginulih životinja. Transport uginulih životinja podrazumijeva upotrebu zaštitnih rukavica, odijela i papuča a svinja se mora staviti u plastične kese i transportovati, odnosno izvući na plastičnim ili metalnim daskama ili kadama. Takođe se moraju dezinfikovati mjesta uginuća, transporta, prostor oko visokih čeka .Čak se ograničava kretanje licima kod kojih je bilo uginuće svinja", istakao je Savanović.

Prema njegovim riječima, bitno je da se divljač sada ne uznemirava i pokreće jer bi zaražene životinje proširile teritoriju epidemije.

"Resorno ministarstvo će pratiti situaciju i zajedno sa Lovačkim savezom Republike Srpske blagovremeno donositi odluke o modelima lova ili eutanazije divljih svinja, ako to bude potrebno. O svemu će lovci biti blagovremeno obaviješteni a sve informacije mogu se pronaći na internet stranici ministarstva", rekao je Savanović.

On zamoljava sve lovce i građane da maksimalno ispoštuju mjere koje nalože nadležne državne institucije jer je ovo, kako kaže, ozbiljan ekonomski i zdravstveni problem svih nas.

 

 

Tekst i fotografija preuzeti:Radio Srbac

(Не)успела камуфлажа малог зеца Прошло пролеће је било кишовито, а почетак лета потпуно другачији него прошле године, са мало кише и приличном влажношћу. Такви услови, који су били уобичајени до климатских промена, погодовали су расту траве. Некада, када није било фрезе, па су сељаци морали ручно копати винограде и баште, ровињци би пролећну кишну годину звали 'ано ди ерба, ано ди мерда'. Ипак, сточари би се обрадовали јер је траве за сено било доста. Косидба На подручју изнад просјечног богатства Ровиња, гдје живе многи дионичари и рентијери, остала су још два стада оваца и једна коза. И изгледа да свима сметају. Овце попут пупољака доњих грана маслина, козе уништавају доб, изданке младих стабала након сече шуме. Простор између стабала маслина и воћака је стога малчиран, а малч се користи као простирка око стабала против сунца. Ове године, међутим, има толико траве да треба покосити и други, млади откос. Испред мог тримера током те радне операције нашао се мали зечић. Иако се позиционирао на комаду земље, утапајући се у околину, срећом, приметио сам га на време пре него што га је убила оштра линија тримера. Из ловачких прича знам да зечеве не треба вадити из њиховог станишта. Наиме, зец мајка добро зна какве опасности прете новој генерацији, па их стратешки распоређује на више места у пољу, како не би могли да пропадну заједно. Јазавци Ранијих година дивље свиње су дивљале у ово време, посебно после киша, када им се њушке лакше заривају у земљу у потрази за храном. Вјероватно их је мање на подручју Ровиња након лова и уклањања из приградских насеља и обалног појаса. Увече, када крену у потрагу за храном, њихов зов се и даље чује. У наносима опалог лишћа у шумама, које је због киша иструнуло испод горњег слоја, види се да су и даље активне. Наиме, идеалан је супстрат за легло црва, њихову најомиљенију посластицу. Ископане рупе у земљи сугеришу да на њивама има и јазавца. Ипак, ловце и љубитеље природе највише радује број племенитих зечева, који се све чешће могу видети на пољским путевима и њиховим раскрсницама. 

 

Текст преузет:Glas Istre