Kada se za par godina budete pitali gde su nestale ptice i zašto je utihnuo poj, setite se da je sve moglo i moralo da bude drugačije.
„Jedan orao belorepan, šest mišara, tri eje močvarice i četiri gavrana više neće leteti širokim poljima, niti će njihov zvonki glas podsećati zabludele da ovaj svet ne pripada samo čoveku i njegovoj pohlepi. Izvinjavamo se pticama što u ljudskim zajednicama žive zli, podmukli, neprosvećeni“, objavljeno je na Fejsbuk stranici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Kako navode, umorni su od slanja apela i prijava, od pozivanja institucija i vršenja pritiska na njih da najbolje moguće urade posao „ne bi li zlo dobilo ime i prezime, a nakon toga i zakonom predviđenu kaznu“.
„Kada se za par godina budete pitali gde su nestale ptice i zašto je utihnuo poj, setite se da je sve moglo i moralo da bude drugačije. Najteže će biti dočarati deci kako su nekada nebom iznad Srbije ponosno leteli orlovi koje nismo od zla umeli sačuvati“, zaključuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Pre samo osam dana kada se na više lokacija obeležavao Dan zaštite prirode u Srbiji 11. april, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije takođe je ukazalo na još jedno trovanje ptica. Naime, kod Kikinde je pronađena otrovana jedinka orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba.
„Izuzetno nas je pogodila i uznemirila vest o otrovanom mladom krstašu kod Kikinde. Mima i Mihajlo, prošlogodišnji mladunci mesecima borave upravo na severu Banata i u južnoj Mađarskoj, što pokazuje satelitsko praćenje. Izlaganje otrovnim mamcima može da bude kobno za najređe ptice u Srbiji. Gubitak svake jedinke krstaša predstavlja ogromnu štetu za našu prirodnu baštinu i surovo unazađuje napore da na nebo iznad Srbije vratimo te veličanstvene ptice“, izjavio je tada Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Kako se navodi na sajtu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije trovanje divljih životinja, posebno ptica grabljivica, jedna je od najvećih opasnosti za njihov opstanak u Srbiji. Samo u poslednje 22 godine od posledica trovanja širom Srbije stradalo je preko 2.300 jedinki zaštićenih ptica, od čega više od 100 orlova belorepana. U većini slučajeva trovanje je bilo namerno i korišćeni su mamci koji su tretirani pesticidima, poput zloglasnog Furadana.
Javnost u Srbiji duže od osam godina čeka na osnivanje Radne grupe za sprečavanje trovanja i uspostavljanje Protokola o postupanju u slučajevima trovanja divljih životinja, što je preduslov da se sve učestaliji zločini prema prirodi učinkovito istražuju i kažnjavaju.
„Ono što ometa pomak su institucije koje slabo sarađuju i nevoljno postupaju prema zakonom definisanim nadležnostima, dok građani i udruženja za zaštitu ptica i prirode iz meseca u mesec pronalaze nove leševe zaštićenih vrsta“, navodi se na sajtu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Tekst i fotografija preuzeti:Danas,Foto: FB/Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
