Ловни туризам, уз производњу шљива, могао би да буде још једна грана по којој би општина Блаце била препознатљива. Због тренинга и обуке ловачких паса у пролеће и контролисаног лова ујесен, све је више гостију из целе Европе. Само у последњих месец дана било је 60 ловаца из Италије.

 

Дарио Ликардо са Сицилије четврту годину заредом своје псе птичаре тренира на Блачким пољима богатим јаребицама, станарицама овог подручја. Његов живот је, како каже, професионално одгајање коња препонаша и уживање у природи кроз дресуру и маркирање енглеских сетера.

 

„Привлаче ме ова прелепа поља, одлични терени за дресуру паса, велики број дивљачи, људи са којима се срећем, одлична организација и изузетно гостопримство људи из Блаца“, наглашава Ликардо.

 

„За ову дестинацију сам чуо од пријатеља у Италији који редовно долази овде, а онда сам је пронашао на интернету. Дошао сам на препоруку и презадовољан сам природом и свиме што сам затекао“, каже Марко Павани из Анконе.

 

Са расним псима, специјализованим возилима и скупом опремом, организоване групе и појединци од три до седам дана уживају у ловишту у коме проналазе и у лет подижу велики број парова јаребица.

 

„Ловиште Блаца је површине негде око 26 хиљада хектара. Сви долазе углавном да обучавају своје ловачке псе. Надамо се да ће тај број гостију да буде све већи и већи и врло смо срећни што нам се после короне и свега вратио један велик број гостију са тенденцијом благог пораста“, наводи Момчило Ђенадић, из Пребрезе код Блаца.

 

Посла за угоститеље биће све више и добро је знати какви су гости, шта воле, желе, какве утиске носе, хоће ли се враћати и зашто.

 

„Нису захтевни, пре свега јако су захвални. Првенствено им нудимо нашу кухињу, да пробају све наше специјалитете, традиционалну кухињу што им се јако допада, али им излазимо у сусрет и спремамо им и њихова јела”, напомиње Јелена Ђенадић, из Пребрезе.

 

„Све је лепо. Људи су веома љубазни. Стекао сам пријатеље овде. Одушевљен сам ловиштем, пронашли смо доста парова јаребица. Враћам се током јесени и догодине“, најављује Лука Мекарели из Витерба.

 

Сви који су били овог пролећа, најављују повратак и долазак нових колега с јесени па све до првих снегова, када ће их окупити лов на препелице и шљуке, а потом и традиционална хајка на вука.

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:РТС 

Nakon dve velike tragedije koje su zadesile našu zemlju, Vlada Srbije je, na predlog predsednika Aleksandra Vučića, najavila strože mere za posedovanje oružja.

Njima će biti pooštreni uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, a za one koji ne ispunjavaju novouspostavljene uslove, predviđen je obavezan otkup oružja.

 

Kako su obrazložili iz Vlade, pomenute izmene donete su u cilju da se smanji količina kratkog vatrenog oružja koje se nalazi u posedu pravnih i fizičkih lica, i to za 90 procenata.

 

Novim paketom mera nisu izuzeti ni lovci, jer je najavljeno da će MUP preduzeti mere kojima će se obezbediti moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje lovačkog oružja na dve godine.

 

Osim toga, za lovce su planirane obavezne provere – lekarski, psihijatriski i psihološki pregledi, ali i testovi na prisustvo psihoaktivnih supstanci u organizmu.

 

Iako mnogi pozdravljaju mere kao korak ka smanjenju količine oružja prisutnog kod građana i boljem uspostavljanju kontrole nad tim ko sve može da poseduje oružje, a posebno – ko ne može, oni koje će ova mera finansijski direktno pogoditi – streljane, prodavci oružja i drugi, negoduju zbog budućeg gubitka posla.

 

Radnik prodavnice lovačke opreme Greensport, kaže za Danas da, ako se usvoje restrikcije koje se odnose na lovce, radnje koje se bave ovom delatnošću mogu doživeti krah.

 

„Još uvek nije poznato kako će se nove mere primenjivati. Ipak, ako dođe do toga da ne možemo da prodamo lovačko oružje, uslediće kolaps. Prodaja oružja čini više od pola našeg prihoda. Jedna kapa košta oko 2.000 dinara, a puška oko 200.000 dinara, pa izračunajte koliko kapa je potrebno prodati da bi se nadoknadila jedna puška“, objašnjava naš sagovornik.

 

On dodaje da, ako se mere budu odnosile i na lovce, radnje neće moći da prodaju čak ni opremu a ne samo puške, jer se oprema namenjena lovu sama po sebi kupuje da bi se bavilo ovom aktivnošću.

 

„Moći ćemo samo da zatvorimo radnje, a ljudi će ostati bez posla. Devedeset odsto lovaca nema pištolj, već samo lovačke puške i karabine, i oni ne učestvuju u ovim zbivanjima. Ipak, i oni su kažnjeni da bi se javnost smirila. Pritom, lovci su najugledniji građani, jer da bi imali dozvole, ne smeju imati nikakve mrlje u svom dosijeu – ni krivičnu ni prekršajnu prijavu. Zakon nam je toliko rigorozan da je dovoljno da komšija pokaže prstom u lovca, i oduzima mu se oružje“, napominje radnik Greensporta.

 

Takođe, zabrana prodaje kratkih cevi u Srbiji otvara pitanje da li će posledično imati negativnih uticaja u okviru ukupne privrede naše zemlje.

 

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da pomenute mere ne bi uticale na privredu, već da one pre pokreću socijalna pitanja.

 

„Prodaja oružja stanovništvu ima manji značaj nego kada je reč o potrebama izvoza ili snabdevanja vojske i policije unutar zemlje. Industrija oružja kod nas je na visokom nivou, a Srbija je, kao regionalna država, prepoznata kao značajan proizvođač i izvoznik – na Bliski Istok, u Severnu Afriku i u druge zemlje. Sve to je pravno regulisano i propraćeno rigoroznim kontrolama, a oružje proizvode i izvoze državne firme. Ipak, kada je reč o prodaji stanovništvu, ona se ne računa kao značajnija privredna prilika za kompanije koje oružje proizvode. S druge strane, za lovačko oružje važi druga priča“, objašnjava Stanić, dodajući da ljudi u Srbiji ne troše značajne sume novca na nabavku oružja, osim ako nije reč o crnom tržištu.

 

S obzirom da će svi koji nelegalno poseduju oružje morati da ga predaju u najbližem MUP-u, i nabavke više neće biti, otvara se i tema da li će ljudi pohrliti ka dobijanju lovačkih dozvola, kako bi imali u posedstvu bilo koju vrstu oružja.

 

Bratislav Ćirković, predsednik Lovačkog Saveza Srbije, kaže za Danas da se to sigurno neće dogoditi, jer oni koji su imali pištolje i oružje za ličnu bezbednost – nisu zainteresovani niti naklonjeni delatnosti kakva je lov.

 

Osvrćući se na dvogodišnje mere koje bi važile za lovce, predsednik Lovačkog Saveza kaže da bi one drastično uticale na očuvanje fondova divljači, ali i na kompletan način gazdovanja lovištima u Srbiji.

 

„Na lovce se odnosi moratorijum na dve godine – zabrana registracije, odnosno nabavke bilo kakvog oružja. Međutim, nejasni su detalji oko privremenog uvoza, kod turista koji dolaze u Srbiju. Prihod od lovnog turizma koji ostvaruju sva pravna lica koja se time bave je preko šest miliona evra. Fond zarada zaposlenih u lovstvu je preko milijardu dinara. Ako ovoga ne bude, u prvoj godini taj fond zarada će biti smanjen za više od 30 odsto. Mere su prosto neodržive“, napominje Ćirković.

 

On dodaje i da bi to bio veliki udar na trgovce, odnosno prodavce opreme, ali, kako kaže, nada se da će se intenzivnim pregovorima koji su u toku doći do prihvatljivijeg rešenja.

 

Naposletku, naš sagovornik ističe da su zbog tragedija neophodne strože mere i kontrole, ali da legalno oružje kao što je lovacko-nije problem.Dodatna konfuzija nastaje jer građani još uvek nisu precizno upoznati sa svim pojedinostima mera koje su u planu.

 

Ivan Urošević, instruktor pucanja, napominje da su, za sada, izmene koncizno definisane, posebno deo koji se odnosi na smanjenje oružja za 90 odsto i kod fizičkih, ali i kod pravnih lica.

 

„Ono što za sada znamo zapravo je problematično formulisano, jer kratko vatreno oružje može biti i sportsko oružje, ne isključivo ono za ličnu bezbednost. Dok izmene ne budu konkretne, na koju formu pravnih lica se odnose – da li za ličnu bezbednost, za obavljanje delatnosti, obuke ili sportskih delatnosti, ne može se dublje analizirati. U pravna lica spadaju i sportska udruženja ali i firme za obezbeđenje. Da li to znači da firme za obezbeđenje ne treba da imaju oružje?“, napominje Urošević.

 

Tekst preuzet:Danas

Foto:Lovacke Price(Ilustracija)