Pošto je usvojen pravilnik o lekarskoj kontroli koju svaki lovac mora da prodje, uputićemo vas u par osnovnih znanja o tome.

Rok za predaju lekarskog uverenja dat je do 2019. godine, tačnije do početka iste godine. Svi lovci moraju da odrade lekarski pregled, kako bi se utvrdila njihova spremnost i sposobnost da nose oružje. Lekarsko uverenje se izdaje i važi narednih 5 godina od dana izdavanja. Za sve dodatne informacije možete se raspitati u najbližoj policijskoj stanici. Jedna od najvažnijih stvari koja interesuje naše lovce je cena lekarskog pregleda, ona varira i i iznosi od 1500 do 5500 dinara. Lokalni domovi zdravlja možda vrše, a možda ne preglede takođe treba se raspitati kod lekara. Na sajtu Lovackog Saveza Srbije nalazi se ponuda, koju su uputili Zavod za zdrvstvenu zaštitu radnika ERGO-SANA i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Medicinski sistem Beograd, čije tarife za izdavanje lekarskog pregleda iznose od 1500-2500 dinara. Lovački pregledi se mogu zakazivati za grupe lovaca.

Pregled zavisi od plana i programa ustanove u kojoj se vrši, u nekima se obave stadardni pregledi kod lekara specijaliste, oftamologa..., dok se ponegde traže dostave urina i krvi na pregled.

Ono što je potrebno za izdavanje lekarskog uverenja je izveštaj izabranog lekara o zdravstvenom stanju fizičkog lica za držanje i nošenje oružja. Taj obrazac se takođe može naći na zvaničnom sajtu Lovačkog Saveza Srbije. Sa izveštajem se upućuje dalje kod izabranog lekara i dalje se vrši pregled.

Predstoji nam prema meteorološkim predviđanjima lepo vreme i zima neće biti jaka kao prošle godine, ali iskustvo nam govori da to i nije baš tako. Zima i te kako zna da nas iznenadi i uhvati nespremne. Očekuje se da sneg pada u periodu od 32-40 dana, niske temperature bi trebale da izostanu, maksimalno do -8°C da se kreću ispod 0. Lovci i pored ovakvih vremenskih predviđanja moraju biti aktivni tokom ova dva meseca, kako bi se divljač pripremila za predstojeću zimu.

Tokom novembra meseca lov na zeca je u punom jeku (što je pitanje da li će biti, jer je populacija evropskog zeca (Lepus europaeus), oslabljena, ali o ovome neki drugi put). Ne bi bilo na odmet da lovac zna da zečica uvek pusti lovca da joj se približi više nego mužjak, pa ih treba što manje odstreljivati, zbog budućeg rasploda. Hranilišta za visoku divljač, fazane i jarebice treba da budu puna hranom. Ako je napadao sneg treba ih očistiti, a zečevima naseči granja i izneti sena. Uporedno voditi računa da u solištima ima dovoljno soli.

Organizovano nastaviti sa uništavanjem predatora i drugih štetočina, u brojnim akcijama sa što većim odzivom lovaca. Ponašanje lovaca treba da bude primerno situaciji na terenu, i brojnom stanju divljači, a u slučaju većih snežnih padavina treba obustaviti lov.

Uvek treba imati u vidu da će se samo pravim domaćinskim gazdovanjem divljač očuvati u dovoljnom broju za narednu lovnu sezonu.

Stariji lovci kažu da ne treba uzimati nož od drugoga, već treba imati svoj i koristiti ga za sebe. Izbor lovačkog noža kao i druge lovačke opreme prvenstveno treba da zavisi od njegove namene, tačnije od navika koje ima vlasnik. Nož se danas biti sa tri segmenta, estetskog, statusnog i pristupačnog.

Pri kupovini noža koji treba da bude što dugovečniji treba obratiti pažnju na sledeće. Veličina noža- najbolji su noževi dužine od 8 do 12 cm, gotovo u celosti zadovoljavaju sve radnje koje se obavljaju. Uz nož dužine sečiva od 8 do 12 cm, možete imati u svojoj kolekciji i nož većih dužina. Kvalitet sečiva- bezrazložno je govoriti o tome da se na tom segmentu treba uštedeti, ne! Kvalitet materijala od kog je napravljeno sečivo je veoma važno. Sečivo treba da bude dobro naoštreno, da se pritom lako oštri, da nije kruto i da ne pukne. Sečivo se takođe ukrašava kako bi estetski bolje izgledalo. Drška noža- uslovi u kojima se koristi lovački nož nisu bas idealni, pa smo u većini slučajeva primorani da radnje sa njim obavljano napolju. U prilog ne idu ni hladnoća, vlaga, masnoća i krv i sve ostalo što može da naškodi materijalu od kog je drška napravljena.

Najvažnije je da je drška čvrsta, da ne klizi i da je anatomski dobro oblikovana. Materijali od kojih se izrađju drške mogu biti prirodni kao što su drvo ili rog, ali i veštački sintetički. Drške su prvo vidljive dok je nož u futroli, one se ukrašavaju rezbarenjem, raznim metalnim ukrasnim delovima.

Futrole - dostupne su od raznih materijala, plastične, kožne, platnene, gumene... Njihova uloga je da sačuvaju nož od guljenja i grebanja, povreda... U futrolu se nož nikada ne vraća kada je mokar ili neopran.

Nedavno smo Vam predstavili lovačke običaje, evo i nastavka tog teksta.

Nošenje plena

Poštovanje prema ulovljenoj divljači izražavamo I pravilnim nošenjem plena. Dostojno ponašanje prema ulovljenoj divljači, od lova, nošenja,odlaganja, prevoza I skladištenja je sastavni deo lovačke etike koja se pokazuje u odnosu prema divljači. Oblikovala su se pravila za nošenje određene vrste divljači. Za sve vrste divljači važi pravilo da ih ne nosimo skrivene. Kada divljač stavimo u ranac, lovački prsluk ili torbu, mora se videti neki njen deo (glava, rep…). Lovački ispravno I zakonito ulovljenu divljač nikada pred drugim lovcima ne skrivamo, ali se ni u javnosti ne hvališemo ulovom. Ulovljenog zeca nosimo na primer, tako što ga držimo za zadnje noge isto tako nosimo, držeći za zadnje noge svu sitnu dlakavu duvljač. Ulovljenu pernatu divljač, svih vrsta nosimo tako što je držimo za za vrat, odnosno glavu, da joj telo visi na dole, tako je I obesimo na visak. Drupnu divljač nosimo, vučemo ili vozimo uvek okrenutu tako da je glava napred, a telo okrenuto u smeru našeg puta.

Odlaganje ulovljene divljači 

Odlaganje I razvrstavanje ulovljene divljači vršimo posle grupnog lova, da pozdravimo ulov. Vođa grupe lovaca pred početak lova kaže lovcima u grupi gde će pri završetku biti zborno mesto I pozdrav lovini. Divljač se polaže na zelene grane po završetku lova. Mesto za odlaganje treba pripremiti tako da divljač glavom bude okrenuta prema predelu gde smo lovili, odnosno gde je ulovljena. Svu divljač odlažemo u redu po veličini, od desnog prema levom krilu; najpre krupnu I sitnu dlakavu divljač, zatim pernatu divljač, na primer: divlja svinja, lisica, zec, fazan, patka, kreja. Preko odložene divljači nikada ne prelazimo jer to je u suprotnosti sa poštovanjem koje joj lovac iskazuje.

Lovačke oznake

Lovačke oznake lovac uvek nosi na levoj strain grudi ili na šeširu. Na levoj strain lovačkog šešira uglavnom nose trofeje ulovljene divljači. Izuzetno, čekinju divlje svinje je moguće nositi pozadi na šeširu, ponekad sa desne strane, jer je ta strana namenjena lovčevoj grančici. Znak organizacije lovaca Srbije, sa stilizovanom glavom srndaća I natpisom LOVAČKI SAVEZ SRBIJE, nosimo na levoj strain lovačkog šešira, prsluka I jakne. Još nekoliko zanimljivih lovačkih običaja slede u narednim tekstovima.

Tokom duge istorije lovstva, oblikovali su se lovacki običaji i navike, koje čuvamo i upotpunjujemo i danas, jer su sastavni deo kulture i narodnog identiteta. Lovački običaji su deo tradicije i zato ih poštujemo i negujemo. Naši lovački običaji su sastavni deo kulture srednje-evropskih naroda. Različite okolnosti prate odgovarajući lovački običaji.

Zelena grančica

Zelena grančica je staleški znak lovca koji se nosi prilikom svih priredbi koje su namenjene lovcima i lovačkim organizacijama. Za zelenu grančicu upotrebljavamo vršak grančice četinarskog ili lišćarskog drveta, koju zataknemo na levu stranu šešira.

Poslednji zalogaj

Simbol poslednjeg zalogaja je zelena grančica. Lovac je stavlja ulovljenoj divljači u zubalo ili kljun. Tim činom lovac se lovini simbolično odužuje za njenu žrtvu, odnosno zahvali se za trofej. Poslednji zalogaj grančicu lovac treba da odlomi, a ne da odreže. To se čini na kraju lova, kada je divljač već položena na desnu stranu tela, levim bokom nagore. Lovac treba da klekne pored divljači i da joj sa poštovanjem preda grančicu. Kod nas, poslednji zalogaj pripada vrstama krupne divljači iz reda papkara: jelen evropski, srna, jelen lopatar, muflon, divokoza... Kod pernate divljači poslednji zalogaj se predavao velikom i malom tetrebu, danas je to trajno zaštićena vrsta divljači. Takodje treba napomenuti da se poslednji zalogaj nikada ne predaje medvedu, vuku, risu, divljoj svinji i vrstama sitne divljači.

Lovčeva grančica 

Lovčeva grančica ili grančica plena je vrh grančice četinarskog ili listopadnog drveta, kao dokaz lovačkog ispravnog ulova krupne divljači bilo koje vrste, a lovac je nosi na desnoj strani šešira. Lovac nosi grančicu plena samo na dan lova određene divljači, jer grančica na lovačkom šeširu znači da je na taj dan lovac, lovački ispravno ulovio divljač. U lovu kada je pored lovca, drugi lovac ulovio divljač u grupnom lovu, lovčeva grančica se uručuje na sledeći način. Kada lovac stavi u zubalo krupne divljači poslednji zalogaj, on i lovnik stanu pored divljači okrenuti jedan prema drugom. Oba lovca na glavi nose šešire, puške na levom ramenu, sa ustima cevi prema gore. Lovnik polaže grančicu na smrtonosnu ranu divljači, zatim je posle odgovoarajućeg govora, levom rukom ponudi lovcu. Govor se završava čestitanjem ‚‚Dobar pogled‚‚! lovac levom rukom prima grančicu, a desnom se rukuje sa vođom i zahvali su se lovačkim pozdravom ‚‚Dobar pogled‚‚! zatim lovac skida šešir i stavi grančicu na desnu stranu svog šešira.

Grančica divljači

Grančicom divljači odajemo počast ulovljenoj krupnoj divljaći, po završetku pozdrava divljači na kraju grupnog lova. Za taj običaj odlomimo odgovarajuće veliku grančicu, koju stavimo na levu plećku krupne divljači i kod divljači kojoj ne pripada poslednji zalogaj. Sitnoj divljači grančica divljači ne pripada Odavanjem pošte ulovljenoj divljači, poštujemo je, kako nju tako i prirodu koja nam je i podarila te velelepne životinje!

Još nekoliko zanimljivih lovačkih običaja slede u narednim tekstovima.

Ranijih godina vladala je krilatica da treba izabrati jednu vrstu municije za svu krupnu divljač u svim uslovima lova. Međutim, danas kada postoje na stotine različitih vrsta municije po konstrukciji i nameni lovci su promenili način razmišljanja. Stariji lovci još uvek se vode ovom rečenicom: ‚‚Metak je metak i tu nema mnogo razmišljanja, svaki će pogoditi ako se dobro nanišani".

Municija za lov sa čeke

Kod pucanja sa čeke najčešće se koristi naslon pa se uglavnom puca na udaljenost preko 100 m. Kada se lovac nađe na čeki divljač ga ne vidi i smirena je, polako se kreće, ne uznemirava je ništa, lovac će onda imati dovoljno vremena za kvalitetan pogodak i šta više siguran. Za lov sa čeke treba upucati karabin na udaljenost od 150 do 200 m tako da je lovac uvek siguran u pogodak, i da ne mora mnogo misliti o putanji zrna. Takođe je i brzina zrna važna, pa ona ne moraju biti teža od 11.7 g, 9.7 g monolitno zrno je boljeg učinka nego klasično 11.7 g zrno, tako da u kalibrima 8mm, 10.7 g zrna su idealna za precizan hitac.

Municija za lov iz pogona

U lovu pogonom na divlje svinje najčešće se odstreljuju na udaljenosti od 50m. Divljač koja se pogoni puna je adrenalina, aktivnih mišića pa je postići pogodak malo otežan. Za ovaj način lova najbolje je koristiti što teža i sporija zrna sa većim dijametrom. 9,3 mm kalibar je idealan, ali 7,62 ili 8 mm nisu takođe loši. Smatra se da je bolje da zrno provede u telu divljači što duže pri prolasku kroz telo prenoseći što više energije na samu divljač. Zadatak zrna je da se razbija odmah pri udaru u telo i da se napravi što veći udarni šok i široka prosterlna rana. Za ovu namenu dobro su se pokazala zrna težine 11,7-14,5 g kod kalibra ispod 9,3mm. Najčešće se koriste zrna težine 13 g jer im ne smetaju manje prepreke pri putanji do cilja.

Proteklih dana završio se i 39. Sajam nautike, lova i ribolova, koji se održavao od 9.03 do 12.03.17. godine u Beogradu. U prostorijama Beogradskog sajma svoje štandove zauzelo je nešto više od 20-ak izlagača, što je jednako broju od prethodnih godina, jer sajam u Beogradu nije nešto preterano jak što se tiče ponude i posete. Hala 4 bila je rezervisana za izlagače lovačke i ribolovačke opreme. Svoje ponude izneli su poznati proizvođači i distributeri kao što su: Canon, Capriolo, Trofej, Swarovski, Snajper i mnogi drugi.

Zanimljivost koja se našla ove godine na sajmu je štand udruženja sokolara Srbije, koji su izložili njihove ptice, tu su se našli orao, sova i dva sokola. Na sajmu ste mogli da pronađete u širokoj ponudi naoružanje, municiju i konfekcijsku opremu.

Najbolje opremljen štand na ovogodišnjem sajmu bio je štand firme Capriolo, gde ste mogli pronaća odličnu ponudu oružja, municije, odeće i obuće. Ali spram ponude takve su i cene, ovogodišnji sajam pratile su vrlo visoke cene.

Primetn je izostanak ponude ruskih pušaka, na nekim štandovima se moglo naći po par primeraka, veća pažnja posvećena je naoružanju italijanskih, nemačkih i turskih proizvođača. Veliku pažnju privukao je lovački karabin marke Blaser, koji je proizveden po modernim tehnologijama, tako je i što se tiče cene poneo je titulu najskuplje lovačke puške koja je izložena i iznosi čitavih 900,000 dinara . Kao i oružje iste firme, koje je urađeno prema tradicionalnim metodama, kod kojih je fina obrada kundaka od orahovine i svedeni i elegantni izgled baskule sa cenama od 200 hiljada dinara pa nadalje.

Najveća posećenost je primećena u poslednja dva dana održavanja sajma, i kupovina konfekcijske opreme, jakni, pantalona... Jedan štand je bio posvećen vabilicama i kamerama za monitoring divljači, ponuda je bila vrlo zanimljiva i raznolika.
Štand preduzeća Trofej d.o.o iz Beograda imao je zanimljivu ponudu koja podseća na safari opremu, tu ste mogli pronaći štapove za gađanje, elegantna lovačka odela, lovačke torbice za municiju, kofere...

Lovački trofeji su takođe imali zapažen štand, izloženi su parogovi jelena i srndaća kojih je bilo najviše zatim, kože vuka i medveda, preparat muflona i tetreba...

Sajam je vredelo posetiti, primetna je bila i poseta lovaca iz inostranstva koji su prema priči radnika na štandovima ove godine lep pazar napravili.

Čok je deo puške sačmarice koji služi za sužavanje prečnika puščane cevi na njenom kraju. Takođe služe i za sužavanje sačmenog snopa na određenim udaljenostima. Kako imaju mogućnost povećanja efikasnosti svakog zrna, čokovi su postali bitan saveznik svakom strelcu iz pušaka sa ne olučenim cevima.

Ako se divljač približava lovcu sa sačmaricom, najpovoljnije bi bilo ispaliti prvo hitac iz cevi sa jačim čokom što bi rezultiralo gušći posip na većim udanjenostima, a drugi hitac da se ispali sa otvorenijim čokom. Ovo znači da bi posip bio malo širi i povećale bi se šanse za pogotkom mete.

Postoje različiti tipovi čokova kako bi se iskoristio što maksimalniji domet sačme. Najčešće se koriste sledeći:

• Pun čok- daje najgušći posip, koristi se uglavnom na lov ptica močvarica i na pucanje glinenih golubova. Najefikasniji domet mete je na +/- 35 metara.
• ¾ čok- efikasnost sačme je veoma visoka kod srednjih do visokih distanci. Ovaj čok se vrlo često koristi kod lovačkih pušaka sa dve cevi, kod bokerice u gornjoj, a kod položara u levoj cevi. Najefikasniji domet je na 30 metara.
• ½ čok- udaljenost mete je na oko 25 metara, koristi se najčešće kod poluautomatskih sačmarica.
• ¼ čok- udaljenost mete je na 20 metara. Koristi se u kombinaciji sa ½ i ¾ čokom. Uglavnom se nalazi u donjoj cevi za prvi hitac na manjoj udaljenosti. Posebno je koristan kod lova sa ptičarima.
• Cilindar čok- udaljenost mete je od 15-20 metara. Koristi se kada čok nije potreban. Ovaj čok je nastavak cevi standardnog prečnika. On ne utiče na posip, koristi se za lov u gustišima.

Čok je sencijalan za svakog lovca koji želi da poveća efikasniji domet sačmenog hitca. Najbitnije je odabrati pravi čok za određenu svrhu.

Mnogo češće nego kod drugih punorožaca iz porodice Cervidae, kod srndaća se javljaju različiti razvojni deformiteti i nepravilnosti parogova. Gledajući od napred parogovi mogu biti uporedni, raskrečeni, jajolikog i kruškolikog oblika, a gledajući sa strane mogu biti strmo nasađeni u odnosu na čelo, više ili manje nagnuti unazad, tako da su uporedni sa uzdužnom osom lobanje. Postoje još i neki oblici, to su: u obliku lale, vadičepa, hobotnice, ovnujskih i bivolskih rogova, palme, krune, isprepletani u krst, oblik trozupca, sa perikom, sivi ili crni abonos i u obliku srca.

Pod tipičnim rogovljem podrazumeva se pravilan šesterac, što znači da na svakoj grani ima po tri paroška, prednji, stražnji i vršni. Kada se na rogovlju nalazi različit broj parožaka, naziva se takvo rogovlje atipično ili nepravilno. Parogovi sa većim brojem parožaka normalno raspoređenih na grani smatra se abnormalnim. Abnormalno rogovlje su različiti deformiteti, posledice su niz razlilitih činilaca, hormonski poremećaji, bolesti, stres, promene u organizmu, smrzavanje u fazi rasta i oštećenje rožišta. Osnovni razlozi deformacija parogova su: nagli pad temperature, pesticidi, nedostatak materija u ishrani, naslednost, akutna ili hronična bolest, infektivna, parazitska, duboka starost, hormonalno poreklo, borba, rana na nozi, metak, grana, automobil, oštećenje frontalne kosti, hipofiza, tiroidna i paratioridna žlezda. U napadu bolesti drugih organa, mogu da stradaju i parogovi tako na primer bolest aktinofitoza je infektivna bolest i nastaje od bakterije kojoj je prirodno stanište u ustima divljači. Dovoljno je da se desi povreda, pa da bakterija napadne kost. Ova infektivna lezija deformiše kost, poprima oblik šupljine alveole u nivou vilice i to uglavnom donje. Začuđujuća stvar, jer se izgleda bakterija premešta odozdo na gore da bi napala vrh lobanje. Na taj način koren parogova je deformisan, tako da će oni rasti na abnormalan način. Ekstremna faza bolesti i bakterija je probila kost lobanje, napada mozak i životinja umire.

Nepravilnosti su svi atipični parogovi. Nasledne nepravilnosti su veoma retke. Nepravilnosti su najčešće uzrokovane smetnjama u rastu, povredama čeone kosti i rožišta, povrede tela, parogova u bastu, upalni procesi i hormonalni poremećaji. Neki od ovih poremećaja dovode do stalnih nepravilnosti, a neki do povremenih. Razne nepravilnosti kao što si srašćeno rožište, srašćeni parogovi, tri ili više grana su posledica smetnji u rastu, preloma lobanje ili rožišta, teške ozlede tela ili kostiju. Ove promene su trajne ali ne nasledne. Smetnja u izmeni materijala (verovatno kalcijuma) dovode do takozvanih ovnovskih i svrdlastih parogova. Ove promene nisu trajne i nasledne. Tupi obično tamni na vrhovima zaobljeni parogovi su posledica smrzavanja, a promene nisu trajnu i nasledne. Polomljeni i kalemljeni parogovi, sa više parogova i grana su posledica oštećenja rogovlja u bastu. Promene nisu trajne i nasledne. Povrede nožne kosti dovode do nepravilnog irastanja paroga na suprotnoj strani tela.

Formiranje perike

Perika je rogovlje koje je uvek u bastu i stalno rastu u nepravilnu masu, posledica su hormonalnih poremećaja, ozlede testisa i žile polnog organa. Tada ne dolazi do okoštavanja. Na perici se pod bastom grade novi površinski delovi parogova posebno ikre. Njihov rast podleže godišnjim promenama i obično se u jesen usporava ili skroz zaustavlja pri čemu su ikre povremeno dovršene kalcifikovane, ali nastavlja i dalje da raste odnosno nema redovnog jesenjeg odbacivanja parogova. Najčešći uzrok nastanka perike je povreda polnog organa i testisa, a u pojedinim slučajevima nesavršena sinhronizacija hormonskih aktivnosti. Srndać najčešće ugine posle 2-3 godine života.

Prihrana mora da zadovoljava potrebne minerale i vitamine za normalno funkcionisanje organizma, rast i masu parogova. Svi minerali su esencijalni, a nedostatak nekih dovode do većine poremećaja. Kalcijum i fosfor se navode kao veoma bitni elementi, dok su magnezijum, kalijum i sumpor takođe važni, a i mikroelementi koji su bitni su gvožđe, bakar, mangan, kobalt, selen, jod i aluminijum. Kalcijum i fosfor su od ukupne količine u organizmu najviše zastupljeni u kostima (Ca-99 %, P-80 %). Unos količine minerala zavisi od godišnjeg doba, starosti, pola i prosečne dnevne potrebe su 5 gr Ca i 4 gr P. U periodu rasta parogova, visokog graviteta, razvoj mladih potrebe za mineralima se povećavaju do 50 %.

Ispitivanjem je utvrđen značaj vitamina, u vreme rasta parogova kod srndaća potrebni su vitamini D i A, a zajedno sa vitaminom C, oni su preduslov za dobro korišćenje mineralnih materija od kojih se grade parogovi. Vitamin D je bitan za formiranje kostiju i parogova kod mladih i održavanje strukture kod starih srndaća.