Zaljubljenik u lov i kinologiju Zoran Postić, dobitnik je Nagrade za promicanje Zagrebačke županije u zemlji i svijetu

Ostvario je svoj životni san i cilj. Na Svjetskom prvenstvu u natjecanju lovačkih pasa i lovaca Sveti Hubert u Srbiji, osvojio je titulu prvaka svijeta.

Gotovo cijeli svoj život, Zoran Postić posvetio je lovu i uzgoju lovačkih pasa. Svog prvog psa nabavio je već s 10 godina, a danas svojim radom, trudom i zalaganjem pozicionirao je Zagrebačku županiju na kinološkoj karti Republike Hrvatske i svijeta. Stoga mu je povodom Dana županije, uručena Nagrada za doprinos ugledu i promociji županije Zagrebačke županije u zemlji i svijetu.

 

– Krenuo sam se s time baviti uz pokojnog oca, koji nas je prerano napustio. Tada je bilo teško jer nisam imao nekoga tko bi me vodio, ali onda ojačaš i na kraju vrijeme pokaže da se sve uspješno i odlično završilo – rekao nam je ovaj veliki zaljubljenik u lovstvo i kinologiju, Zoran Postić.

Ovaj, inače po struci automehaničar, uzgaja njemačke oštrodlake ptičare koji i nisu baš ‘moderna’ rasa, ali su zato svestrani i pokazali su više puta da se ravnopravno mogu mjeriti s drugim lovačkim psima. Trenutno ima oko 15 pasa.

 

– To mi je jednostavno strast i ljubav i drago mi je što sam svojim uzgojem, psima i radom, došao do svjetskog trona i osvojio svjetsko prvenstvo više puta. To je svakako jedan od dokaza da ipak radim dobro i da sam odabrao kvalitetna grla za uzgoj i reprodukciju – naglašava Postić te dodaje kako u svakom sportu, pa tako i ovom potreban je dugotrajan i mukotrpan rad.

 

– Ništa ne ide na brzinu, a pogotovo kada se radi o psima. Kad čovjek priprema sam sebe onda je nekako lakše, a ovako si ovisan o psu i njegovom raspoloženju, školi, trenutnoj satisfakciji. Treba se sve preklopiti i imati puno sreće – kaže ovaj osvajač svjetskog zlata.

 

San svakog natjecatelja je popeti se na svjetski tron, a naš sugrađanin Postić ga je i ostvario te smo o njegovom uspjehu pisali već ranije.

 

– Prošle godine pobijedio sam na Svjetskom prvenstvu u Srbiji, a imao sam i sreću da je jedan od mojih pasa pobijedio na prvenstvu u Francuskoj 2017. godine pod vodstvom Nikoline Košćević. Istaknuo bi i KUP Europe gdje smo kolega Hari Herak i ja ekipno osvojili prvo mjesto na tom prestižnom natjecanju gdje se okuplja sva krema kinologije i najjači psi u Europi – govori nam Zoran koji sve svoje slobodno vrijeme posvećuje psima i lovu. Na cijelom tom putu podršku mu daje i prati ga njegova obitelj.

 

– To nije nimalo lako, puno je to odricanja i dosta je teško. Obitelj razumije moj hobi, drago mi je što ih imam oko sebe i tko me prati u tome svemu. Svjesni su i znaju da sam odsutan svaki vikend i da svaki slobodan trenutak provodim sa psima i u šumi – dodaje.

 

A kada nešto voliš, ništa nije teško. Pokazao je to i ovaj slučaja.

 

– Puno je stvari kojih se moraš odreći da bi došao do uspjeha, no ako imaš ideju i svoj put sve se može. Poručio bi mladima i potencijalnim nasljednicima da iako je teško, ne odustaju. Ako budu predani i htjeli slušati, mogu puno naučiti i zamijeniti me na svjetskom tronu već sutra – zaključio je Zoran Postić, ovogodišnji dobitnik Nagrade Zagrebačke županije.

 

Tekst je dio programskog sadržaja “Moja županija”, nastao u suradnji sa Zagrebačkom županijom

 

Tekst preuzet:cityportal.hr

Foto: Dražen Kopač

U jednoj strmoj uličici Titela, sa dobim pogledom na okolne vinograde, nevelika je, ali samo po kvadrturi, radionica Milana Vučkovića (47), titelskog sokolara, slikara, umetnika duboreza, te opreme za lovce i sokolare širom sveta.

 

– Završio sam u gradu srednju mašinsku, ali nesrećnih devedesetih svi smo se nekako stihijski školovali za poslove kojim se nećemo baviti. Bio sam vatrogasac 17 godina, do nedavno. Ipak i danas svratim u firmu da se vidim sa kolegama. Jednostavno, ono čim se sad bavim nije išlo paralelno sa drugim poslom. Sokolar sam 22 godine, a sad pravim opremu ne samo za sebe. Počeo se, pre svega, jer nisam imao gde da je kupim, osim u Mađarskoj, ali kako sam se ranije bavio modelarstvom i vajarstvom, taj talent je pomogao i oko izrade sokolarske rukavice, koja se šije ukrivo da se dobije prirodan položaj ljudske ruke, da se ona ne zamara – objašnjava Milan.

 

Ponekad radi i za „obične lovce„, one sa puškom, ukrašene torbe.

 

– Nekad sam rezberio samo u drvetu, a kasnije prešao na kožu. Minijature na jelenskim rogovima i kosti, ali i lovačke takozvane bolo kravate sa likovima divljih životinja.

 

Lovačke pištaljke digao je, kaže, na viši nivo. Radi ih od srnećeg roga, a na vrhu izrezbari lik psa u rasi po želji naručioca. Veliki rad, uz mnogo strpljenja i preciznosti, radi se pod lupom, što zamara oči, što remek delu, naravno, diže cenu.

 

Za rad u koži koristi čelične utiskivače na principu pozitiv – negativ, dok je zakrivljeni nož tupo zaoštren, te tako lako sledi linija skice. Na kraju može i da se oboji.

 

Na nekoliko mašina šije takozvanu tešku kožu i tako ubrzava proces rada. Ali punih devet godina šio je isključivo ručno. Jer, mašine su skupe, pa mu je trebalo vremena da skupiti novac da ih kupi. Koristi ih kod spajanja delova torbi, ali i rukavice, kojima su najviše potrebne za sklapanje. Naručioci su iz raznih delova sveta, a njemu je posebno drago što ih je sve više iz Srbije. Pogotovo što je razvio više stilova, evropskih i azijskih. Jer, sokolarstvo potiče iz Azije, čemu svedoče zapisi stari oko 2.500 godina. Svoje proizvode slao je po Evropi, Americi, na Tajland, Tajvan…

Sada je sokolarstvo najpopularnije u Ujedinjenim emiratima, gde je postalo statusni simbol. Od ornamentike koriste različite geometrijske forme i kaligrafske motive. Ipak, ne drže se svi toga pravila, pa su neki od Milanovih najlepših i najskupljih radova završili upravo tamo.

 

Milan preferira evropski manir, ali kaže da je do svog znanja stigao vrlo teško, jer nema mnogo potrebne literature. Zato je ponosan što njegovi radovi nose lični pečat. Sokolarstvo je drevna veština, koje ne može da bude bez rukavice, torbe i drugih obaveznih kožnih rekvizita. Još niko nije proizveo sintetički materijal koji bi mogao da ih zameni.

 

Za sebe veli je od malena vezan za prirodu, koju je nekad mnogo slikao, a naročito scene iz lova, posebno impresioniran delima engleskih autora. Kožu za predmete koje izrađuje bira najbolju koju može da nabavi, jer bi bilo šteta da propadne sav taj trud, rad i ljubav koju u to ulaže.

 

U porodici je stekao svoje sklonosti.

 

– Ima nas baš dosta. Otac jako voli prirodu, a mama je lepo pisala i imala čitave zbirke pesama. Ja sam, pak, svoj talenat sam nasledio od dede po majčinoj liniji. Za njega je važilo pravilo „Ono što vidim očima, to uradim rukama„. Bio je drvodelja, pravio muzičke instrument, gajde, frule i fantastično ih svirao. Brat se bavi primenjenom umetnošću i pravi nakit od kovanog srebra, koju ima patinu starih vremena. Podseća na srednjovekovni nakit, rustičan i veoma kvalitetan„.

 

Inače, Milanovi eksponati su završavali na svim krajevima sveta:

 

– Nedavno sam dobio poruku preko Mesinyera, od nekog čoveka iz Meksika, sa fotografijom rukavice koju sam ja izradio. Ja sam već bio zaboravio za koga sam je radio, a on ju je pronašao u Muzeju sokolarstva u Ajdahu, dražavu SAD. Bio sam ponosan da je moj rad završio tamo, jer Asocijacija sokolara Amerike je veoma ozbiljna organizacija, koja broji na hiljade članova. A osnovana je još sedamdesetih, da bi se vratio sivi soko koji je kod njih potpuno nestao, zbog insekticida upotrebljavanih protiv štetočina. Sokolari su višedecenijskim radom uspeli da veštačkom oplodnjom uzgoje velik broj ptića i puste ih u prirodu. Država im je u znak zahvalnosti omogućila velika novčana sredstva i izgradila muzej sokolarstva u Ajdahu.

 

Zanimljiva je priča o poslu za koji se u početku pokajao što ga je prihvatio, ali uspeo da odradi i na zadovoljstvo naručioca.

 

– Sokolar iz Severne Irske tražio je da mu na torbu i rukavicu izrezbarim njegov i lik njegove ptice. To je najzahtevniji i najteži zadatak i već sam hteo da odustanem, ali sam nakon velikog truda uspeo da ga rešim. Zarađen je najveći honorar do sada dobijen.

 

Nikako ne voli Milan da ga smatraju „običnim lovcem„.

 

– Sokolarstvo je mnogo više od pukog lova. To je način života i simbioza čoveka i ptice. Ja sa dresiranim orlom ili jastrebom zimi

U Republici Srpskoj do sada su potvrđena četiri slučaja afričke kuge kod divljih svinja, jedan u Šamcu i tri slučaja u lovištima u Gradišci, rekao je večeras Vladimir Bulatović iz resora za veterinarstvo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

 

– Naše analize ukazuju na to da je, kao posljedica poplava u maju, potencijalno moglo doći do migracije populacije divljih svinja i da je na taj način virus unesen – rekao je Bulatović novinarima u Bijeljini, gdje je Lovački savez Republike Srpske održao prvo savjetovanje o mjerama za sprečavanje širenja afriče kuge u popuaciji divljih svinja održao u Bijeljini.

 

On je naveo da se afrička kuga svinja pojavila u Republici Srpskoj prvi put, a u Evropi se pojavljuje u posljednjoj deceniji.

 

– Mjesec dana imamo pojavu afrike kuge svinja i savjetovanje je prilika da ukažemo na značaj i zadatke lovaca na brizi o populaciji divljih svinja u svojim lovištima, gdje od 2019. godine sprovodimo pasivni i aktivni nadzor i imamo dobru saradnju sa Lovačkim savezom – istakao je Bulatović.

 

Prema njegovim riječima, to znači da je svaka odstijeljena divlja svinja bila dostavljena na analizu u Veterinarski institut “Dr Vaso Butozan” i do juna ove godine nije bilo potvrde bolesti u Republici Srpskoj i BiH.

 

– Od pojave bolesti moramo podizati svijest vlasnika životinja i korisnika lovišta od kojih se zahtijeva da se ponašaju odgovorno, dostavljaju uzorke svake odstrijeljene divlje svinje, a ako primijete uginulu dvilju svinju da najkasnije u roku dva sata obavijeste nadležnog veterinarskog ili šumarskog inspektora koji će po proceduri organizovati dostavljanje uzoraka na analizu – naveo je Bulatović.

 

I Darko Despotović iz Veterinarskog instituta kaže da je afrička kuga svinja u Republiku Srpsku najvjerovatnije došla sa divljim svinjama i ističe da je u sprečavanju njegog širenja akcenat na biosigurnosnim mjerama i odgovornom ponašanju svih.

 

– Veliki je priliv uzoraka i laboratorija za dijagnostiku radi u dvije smjene, u roku od 24 časa od uzorkovanja stiže nalaz, što je imperisivan rezultat. Dajemo sve od sebe da se svinjarstvo u Republici Srpskoj spasi – rekao je Despotović.

 

Generalni sekretar Lovačkog saveza Republike Srpske Živojin Lazić rekao je novinarima da su na savjetovanju bili predstavnici svih 10 lovačkih udruženja regije Semberija i Majevica koja ima 2.800 lovaca, kao i udruženja “Fazan” iz Brčkog.

 

– Od 2019. godine radimo monitoring u lovištima na afričku kugu svinja, radili smo monitoring kod lisice i napravili smo pomak da bjesnila više nema, nadam se da ćemo i u ovom poslu biti uspješni jer su posljedice i šteta velike za lovni turizam – rekao je Lazić.

 

On je istakao da lovci imaju kompletnu opremu i pratiće mjere na terenu da se spriječi dalje širenje afričke kuge, a pozvao je i šumare, ribolovce i sve ljubitelje prirode da im se pridruže kako bi se stalo u kraj ovoj pošasti.

 

Lazić je naveo da u Semberiji i Majevici divlja svinja nema svoje stanište, nego su to životinje u prolazu koje dolaze iz susjedne Srbije i Hrvatske, a u potrazi za hranom u toku noći mogu da pređu i do 100 kilometara.

 

Prema njegovim riječima, u bijeljinskoj regiji naročito se obraća pažnja na dio lovišta u planinskom dijelu i području prema Brčkom, gdje divlje svinje imaju staništa.

 

Lovački savez Republike Srpske je prvo savjetovanje o mjerama za sprečavanje širenja afrie kuge u popuaciji divljih svinja održao u Bijeljini, a uslijdiće savjetovanja i u drugim regijama u Srpskoj.

 

Tekst preuzet:SRNA

Pored ljudskih žrtava, velike materijalne štete i uništenih šuma, na Rodosu je u vatenoj buktinji stradao i veliki broj životinja, između ostalog i jelena koji su simboli ovog grčkog ostrva.

Upravo zato, mladunče jelena po imenu Nikita, postala je simbol pobjede života nad smrti zbog svoje sudbine.

 

Na Rodosu su mnogi jeleni doživjeli užasnu smrt usljed vatrene stihije, a dirljiva priča o Nikiti jelenu koji je rođen u plamenu i odmah ostao bez roditelja, dirnula je sve.

 

Dobrovoljci koji su učestvovali u patroliranju po područjima pogođenim požarima, pronašli su u selu Apolona tek rođenog jelena, kojeg su spasili.

 

Mladunče jelena je bilo u lošem stanju, iscrpljeno i letargičano i nije htjelo ni da pije vodu. Volonteri su ga odnijeli na farmu Stergosa Sentonasa žitelja sela Apolona, a koji drži i malu grupu jelena posebne rase.

 

– Momci su doveli mladunče ovdje danas nešto poslije 10 sati i bilo je u veoma lošem stanju. Našli su ga u plamenu. U veoma lošem stanju, slabo i uplašeno. Praktično je umiralo. Konsultovali smo stručnjake i odmah krenuli u proces spasavanja. U početku se uplašilo, ali se onda smirilo. Uz malo truda, jednu od dvije srne je prihvatilo i to je veoma važno. Nazvali smo je Nikita – rekao je Stergos Sentonas za portal Rodiaki.

 

Kako se navodi, u roku od nekoliko sati mladunče jelena je moglo da stane na noge i počelo je da se igra sa ostalim mladuncima na farmi.

 

– Čudo prirode. U svoj svojoj slavi. I zato smo svi mi koji smo pomogli veoma srećni – zaključio je Sentonas, piše Blic.

 

Tekst preuzet:Blic

FOTO: STERGOS SENTONAS/FACEBOOK/SCREENSHOT

Nevreme koje je pogodilo Vojvodinu 19. i 21. jula napravilo je veliku štetu u Nacionalnom parku Fruška gora.

Olujni vetar je devastirao šumu, ali i porušio ograde lovišta i uzgajališta divljači, piše Dnevnik.

 

Mnoge životinje su tu priliku iskoristile kako bi pobegle u divljinu, kao što su to jeleni i evropski bizoni.

Malobrojna kolonija evropskog bizona, predvođena mužjakom Đukom, pre godinu dana je stigla iz Poljske, a u pokušaju da se padine Fruške gore nastave odavno istrebljenim evropskim sisarima.

 

Prema rečima v.d. direktora JPNP "Fruška gora" Živka Cvetkovića, radnici nacinalnog parka su, koliko god su mogli, smanjili odliv divljači.

 

Međutim, pored svih njihovih napora dobar deo je napustio ograđeni deo i izašao u atare sela i opština koja se naslanjaju na Frušku goru.

 

"Na uzgajalištu 'Ravni' gde su nam evropski jeleni i bizoni, tokom prve noći drva su takođe popadala po ogradi. Bizone smo našli oko kilometar daleko od ograde. Uspeli smo svih pet da vratimo i zatvorimo, a koliko je jelena napustilo uzgajalište nismo još utvrdili. Nadamo se da ćemo posle sanacije ograde deo jelenske populacije vratiti, ali sigurno je da će određen broj ostati u otvorenom delu lovišta", rekao je on za Dnevnik.

 

U prvoj olujnoj noći, prema Cvetkovićevim rečima, najviše je stradalo lovište "Vorovo", odnosno ograda duga 40 kilometara. 

 

Na svakih 30 do 40 metara je palo stablo na žicu, što je deo divljači iskoristio da napusti ograđeni deo lovišta. 

 

Zbog popadalih stabala radnici nisu mogli na vreme da se probiju do hranilišta da nahrane životinje i one su, budući da u blizini ima neovršenih pšeničnih polja i polja pod kukuruzom koji je u fazi mlečne zrelosti i primamljiv za ishranu divljači, krenule u atare.

 

Tekst preuzet:Dnevnik

 

Prisustvo divljih životinja na ulicama gradova širom Srbije postaje sve češći prizor, a prema snimku koji je počeo da kruži društvenim mrežama, beogradskim naseljem Vojvode Vlahovića prošetao se šakal, što je uznemirilo pojedine građane. Ipak, sinoćni posetilac nije šakal, nego je u pitanju lisica, a razloga za brigu i paniku nema u oba slučaja, ukazuju stručnjaci. 

 

Saradnica Lovačkog saveza Srbije Marija Spasić za Euronews Srbija kaže da su ljudi uglavnom zabrinuti zbog svojih kućnih ljubimaca, ali da za to nema potrebe, pošto njihove ljubimce neće napasti ni lisica, a ni šakal.  

Kaže da se na snimku koji kruži mrežama zapravo nalazi lisica koja ima malo krzna i koja, ili izgleda malo bolešljivo ili je u pitanju neka mlada jedinka. 

"Vrlo često se one kreću po obodima gradova, tako da ovo nije jedinstven slučaj, samo je u ovoj situaciji neko usnimio lisicu. Njih inače tu ima, a dolaze u potrazi za hranom jer svaka životinja je po prirodi oportunista i ukoliko može da pronađe lako dostupnu hranu, uradiće to mnogo lakše i rađe nego da ide da lovi i troši energiju", rekla je Spasić. 

Objašnjava kako su za njihovo povećano prisustvo krive divlje deponije i dodaje da jedini način da sprečimo njihov ulazak (i lisica i šakala), jeste pravilo odlaganje otpada. 

 

"Smeće ne treba da odlažemo pored i oko kontejnera, oni treba da budu zatvoreni i ne treba da budu pretrpani. To je jedini način da oni ne dolaze. Onog trenutka kada više ne bude divljih deponija ili otpada na svakom koraku, neće imati ni potrebu da dolaze, držaće se podalje od naselja", rekla je Spasić. 

 

Spasić kaže da, ukoliko se nađemo u njihovoj blizini, nema potrebe za panikom ni kada je u pitanju lisica, ni šakal.

 

"Nijedna divlja životinja neće napasti do trenutka dok se ne oseti ugroženo. Ako krenete da je jurite verovatno bi se branila, ali ukoliko je prosto ignorišete i prođete, neće se ništa desiti. Nema uopšte razloga širiti paniku", navodi Spasić. 

 

Ipak, dodaje da problem može predstavljati to što mogu preneti određene zaraze, ali da na primer besnila koje često izaziva brigu, već dugo nema u Srbiji. 

"Vrši se peroralna vakcinacija, pa čak i tu ne postoji osnovan strah od divljih životinja. Na primer, šakal neće napasti pse, nije vuk da bi napao psa, a čak postoje podaci o njihovom ukrštanju. U suštini, ne postoji nikakav problem ni za ljude, ni za kućne ljubimce, ali ja razumem taj prirodni strah od divljih životinja, jer je ne očekujemo u gradu, ali onog trenutka kada budemo uspeli da saniramo divlje deponije nećemo ih ni viđati", ističe Spasić. 

 

Pre će vas napasti pas, nego lisica ili šakal 

Takođe, dodaje da veći problem i od šakala i od lisice mogu biti psi i mačke bez vlasnika. 

 

"Vrlo često imate napade čopora pasa, naročito na decu, jer on bez vlasnika svejedno mora da jede i tako proradi taj prirodni instinkt", navodi Spasić. 

Smatra da nadležni, ali i građani, mnogo više pažnje treba da usmere na to kako da se spreči problem nevlasničkih mačaka i pasa, jer je to veći problem "nego to što nam je jedan šakal, ili ovom slučaju lisica prošetala kroz".

 

Inače, Spasić kaže da se prisustvo ovih životinja poslednjih godina sigurno povećalo, a vrlo često dolaze u obodna naselja u gradovima. U Beogradu na primer posećuju naselja kao što su Mirijevo, Surčin, Kumodraž - gde ih vrlo lako možemo uočiti, tako da ovaj slučaj ne predstavlja ništa čudno. 

 

Tekst preuzet:Euronews Serbia 

Stanovnici sela Izvor kod Svrljiga, tvrde da žive u strahu, jer vukovu haraju po njihovom selu. Predatori su raskomadali vlasničkog psa u jednom dvorištu, dok su u drugom domaćinstvu zaklali čak 14 ovaca. Oni su prijavili ove slučajeve nadležnima, ali i dalje strahuju, pre svega za bezbednost njihove dece.

Bojan Milovanov kaže da je siguran da je vuk bukvalno pojeo njegovog šarplaninca koji je bio u porodičnom dvorištu. Nesrećan pas nastradao je krajem juna, ali on nije jedini u ovom selu koji je bio meta divljači, ističe on.

 

„Mi ne smemo da pustimo stoku u ispašu od predatora. Došao sam ovde 2015., doveo porodicu, čuvam i 50 ovaca, svinje, krave. Danas se bojim ne samo za njihovu bezbednost, nego i za našu“, kazao je Milovanov.

 

Rekao je da je slučaj prijavio i da je Lovačko udruženje pokrenulo postupak. Prijavio je i Veterinarskoj stanici da mu je pas nastradao i pola pojeden. Nakon izlaska veterinara utvrđeno je na osnovu patognomoničnih znakova

da je pas nastradao usled napada predatora, najverovatnije vuka. Napominje da je pas bio vezan na lancu, uredno vakcinisan i obeležen mikročipom.

 

„Pas je bio u punoj snazi, imao je preko 80 kilograma“, dodao je Milovanov, a o tome je obavestio i sve nadležne službe.

 

Da je vuk zaklao i ovce smatra i njegov komšija. On kaže da je njegovo stado bilo na ispašu kada je zatekao jednu mrtvu ovcu, jednu povređenu i dva mrtva jagnjeta, dok je 8 ovaca nestalo.

 

„U međuvremenu uginula je i povređena ovca i pored ukazane pomoći kod veterinara. Izlaskom na lice mesta veterinara i predstavnika lovačkog udruženja ustanovljeno je da su ovce stradale od napada divljih životinja, šakala ili vukova“, navodi Dejan Svetozarević u Zahtevu za nadoknadu štete.

 

Obavestili su kažu sve nadležne službe. Kažu da neće odustati dok njihovo selo ne bude bezbedno mesto za život. Stočarstvo je za njih način egzistencije, tako da je šteta koju pričinjava vuk i šakal velika. Ipak, kažu da je najvredniji ljudski život i da će zbog toga učiniti sve da se sa ovim divljim životinjama izbore.

 

Da podsetimo, prema evidenciji Lovačkog saveza Srbije, godišnje se u našoj zemlji odstreli oko 200 vukova. Naročito je zastupljen u brdsko-planinskim područjima Zapadne Srbije, kao i na prostoru Centralne i Istočne Srbije. Procenjuje se da brojnost vuka u Srbiji iznosi između 800 i 1.000 jedinki. Reč o veoma opreznoj životinji, sa velikim radijusom kretanja koju je teško odstreliti. Često propadaju i najbolje organizovana hajke na vuka, u kojima učestvuje i po nekoliko stotina lovaca.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Niske Vesti

 

Пола сата после поноћи на регионалном путу Тетово-Јајинце догодила се саобраћајна незгода у којој је погинуо медвед, а две особе су повређене. Несрећа се догодила код Доброшта. - СВР Тетово је пријављено да је дошло до саобраћајне незгоде у којој су учествовала два путничка моторна возила, „фолксваген голф“ скопских регистарских ознака којим је управљао Б.Ш. (60) из Доброшта, „фолксваген туран” тетовских регистарских ознака којим је управљао Н.Г. (39) од Теарце и дивље животиње медведа.

 

 Медвед је убијен на лицу места. 

 

Двојица возача задобила су телесне повреде које су констатоване у Клиничкој болници Тетово, саопштио је портпарол СВР Тетово Марјан Јосифоски. Према сазнањима СВР Тетово,

 

 након увиђаја, угинули медвед је предат ЈУ Национални парк Шар планина

 

 

Преузимање текста и фотографија:https://vecer.mk/

Prvo Međuseosko takmičenje u kuvanju sremačkog kotlića

Kulturni centar „Pećinci“ u saradnji sa Mesnom zajednicom Pećinci i Lovačkim društvom Pećinci organizuje Međuseosko takmičenje u kuvanju sremačkog kotlića koje će se održati u nedelju 30. jula na šetalištu u Pećincima od 17 časova u okviru 9. Pećinačkog kulturnog leta.

Svako selo može prijaviti po jednu ekipu sa po tri člana, a za svaku od ekipa obezbeđeno je 2 kilograma mesa, majice i osveženje. Ekipe su u obavezi da ponesu pribor, začine i plinsku bocu. Kuvanje kotlića traje 3 sata nakon čega stručni žiri donosi odluku o najukusnijim kotlićima.

 

Za pobedničke ekipe obezbeđene su vredne nagrade: prvo mesto – zlatni pehar i televizor, drugo mesto – srebrni pehar i bicikl i treće mesto – bronzani pehar i roštilj.

 

Prijave su potpuno besplatne i vrše se do 25. jula putem broja telefona: 060/40-55-101 (kontakt osoba – Miloš Gmizić).

 

Tekst i fotografija preuzeti:Sremskomitrovacki portal

Lovište „Majevica“ kojim gazduje Lovačko društvo „Tuzla“ u Tuzli nedavno je obogaćeno i oplemenjeno sa 50 zečeva.

 

Zečevi su pušteni u lovište u svrhu unapređenja lovišta kao i regeneracije, reprodukcije i osvježavanja genetskog potencijala zečije divljači u ovom lovištu.

 

Zečevi su nabavljeni od uglednog uzgajivača iz Orašja, a pušteni su u terene koji su pod zabranom lova na sitnu divljač kako bi se što brže prilagodili novom staništu i u što kraćem roku postigli željeni cilj.

 

– Ova aktivnost je nastavak dugogodišnjih napora LD „Tuzla“ da se obnovi populacija zečije divljači koja je u krizi od iznimno kišne i poplavne 2014.godine. Osim nabavke i unosa vještački uzgojenih jedinki lovačko društvo „Tuzla“ već 10 godina intenzivno štiti ovu divljač od čega je osam godina na snazi totalna zabrana odstrela – istakli su iz Lovačkog društva „Tuzla“.

 

Posljednjih godina je primijetno povećanje broja zečeva u lovištu ali kako ističu u LD “Tuzla” još uvijek nije na nivou optimalne brojnosti.

 

Tekst i fotografija :/Tuzlainfo/