Pored ljudskih žrtava, velike materijalne štete i uništenih šuma, na Rodosu je u vatenoj buktinji stradao i veliki broj životinja, između ostalog i jelena koji su simboli ovog grčkog ostrva.

Upravo zato, mladunče jelena po imenu Nikita, postala je simbol pobjede života nad smrti zbog svoje sudbine.

 

Na Rodosu su mnogi jeleni doživjeli užasnu smrt usljed vatrene stihije, a dirljiva priča o Nikiti jelenu koji je rođen u plamenu i odmah ostao bez roditelja, dirnula je sve.

 

Dobrovoljci koji su učestvovali u patroliranju po područjima pogođenim požarima, pronašli su u selu Apolona tek rođenog jelena, kojeg su spasili.

 

Mladunče jelena je bilo u lošem stanju, iscrpljeno i letargičano i nije htjelo ni da pije vodu. Volonteri su ga odnijeli na farmu Stergosa Sentonasa žitelja sela Apolona, a koji drži i malu grupu jelena posebne rase.

 

– Momci su doveli mladunče ovdje danas nešto poslije 10 sati i bilo je u veoma lošem stanju. Našli su ga u plamenu. U veoma lošem stanju, slabo i uplašeno. Praktično je umiralo. Konsultovali smo stručnjake i odmah krenuli u proces spasavanja. U početku se uplašilo, ali se onda smirilo. Uz malo truda, jednu od dvije srne je prihvatilo i to je veoma važno. Nazvali smo je Nikita – rekao je Stergos Sentonas za portal Rodiaki.

 

Kako se navodi, u roku od nekoliko sati mladunče jelena je moglo da stane na noge i počelo je da se igra sa ostalim mladuncima na farmi.

 

– Čudo prirode. U svoj svojoj slavi. I zato smo svi mi koji smo pomogli veoma srećni – zaključio je Sentonas, piše Blic.

 

Tekst preuzet:Blic

FOTO: STERGOS SENTONAS/FACEBOOK/SCREENSHOT

Nevreme koje je pogodilo Vojvodinu 19. i 21. jula napravilo je veliku štetu u Nacionalnom parku Fruška gora.

Olujni vetar je devastirao šumu, ali i porušio ograde lovišta i uzgajališta divljači, piše Dnevnik.

 

Mnoge životinje su tu priliku iskoristile kako bi pobegle u divljinu, kao što su to jeleni i evropski bizoni.

Malobrojna kolonija evropskog bizona, predvođena mužjakom Đukom, pre godinu dana je stigla iz Poljske, a u pokušaju da se padine Fruške gore nastave odavno istrebljenim evropskim sisarima.

 

Prema rečima v.d. direktora JPNP "Fruška gora" Živka Cvetkovića, radnici nacinalnog parka su, koliko god su mogli, smanjili odliv divljači.

 

Međutim, pored svih njihovih napora dobar deo je napustio ograđeni deo i izašao u atare sela i opština koja se naslanjaju na Frušku goru.

 

"Na uzgajalištu 'Ravni' gde su nam evropski jeleni i bizoni, tokom prve noći drva su takođe popadala po ogradi. Bizone smo našli oko kilometar daleko od ograde. Uspeli smo svih pet da vratimo i zatvorimo, a koliko je jelena napustilo uzgajalište nismo još utvrdili. Nadamo se da ćemo posle sanacije ograde deo jelenske populacije vratiti, ali sigurno je da će određen broj ostati u otvorenom delu lovišta", rekao je on za Dnevnik.

 

U prvoj olujnoj noći, prema Cvetkovićevim rečima, najviše je stradalo lovište "Vorovo", odnosno ograda duga 40 kilometara. 

 

Na svakih 30 do 40 metara je palo stablo na žicu, što je deo divljači iskoristio da napusti ograđeni deo lovišta. 

 

Zbog popadalih stabala radnici nisu mogli na vreme da se probiju do hranilišta da nahrane životinje i one su, budući da u blizini ima neovršenih pšeničnih polja i polja pod kukuruzom koji je u fazi mlečne zrelosti i primamljiv za ishranu divljači, krenule u atare.

 

Tekst preuzet:Dnevnik

 

Prisustvo divljih životinja na ulicama gradova širom Srbije postaje sve češći prizor, a prema snimku koji je počeo da kruži društvenim mrežama, beogradskim naseljem Vojvode Vlahovića prošetao se šakal, što je uznemirilo pojedine građane. Ipak, sinoćni posetilac nije šakal, nego je u pitanju lisica, a razloga za brigu i paniku nema u oba slučaja, ukazuju stručnjaci. 

 

Saradnica Lovačkog saveza Srbije Marija Spasić za Euronews Srbija kaže da su ljudi uglavnom zabrinuti zbog svojih kućnih ljubimaca, ali da za to nema potrebe, pošto njihove ljubimce neće napasti ni lisica, a ni šakal.  

Kaže da se na snimku koji kruži mrežama zapravo nalazi lisica koja ima malo krzna i koja, ili izgleda malo bolešljivo ili je u pitanju neka mlada jedinka. 

"Vrlo često se one kreću po obodima gradova, tako da ovo nije jedinstven slučaj, samo je u ovoj situaciji neko usnimio lisicu. Njih inače tu ima, a dolaze u potrazi za hranom jer svaka životinja je po prirodi oportunista i ukoliko može da pronađe lako dostupnu hranu, uradiće to mnogo lakše i rađe nego da ide da lovi i troši energiju", rekla je Spasić. 

Objašnjava kako su za njihovo povećano prisustvo krive divlje deponije i dodaje da jedini način da sprečimo njihov ulazak (i lisica i šakala), jeste pravilo odlaganje otpada. 

 

"Smeće ne treba da odlažemo pored i oko kontejnera, oni treba da budu zatvoreni i ne treba da budu pretrpani. To je jedini način da oni ne dolaze. Onog trenutka kada više ne bude divljih deponija ili otpada na svakom koraku, neće imati ni potrebu da dolaze, držaće se podalje od naselja", rekla je Spasić. 

 

Spasić kaže da, ukoliko se nađemo u njihovoj blizini, nema potrebe za panikom ni kada je u pitanju lisica, ni šakal.

 

"Nijedna divlja životinja neće napasti do trenutka dok se ne oseti ugroženo. Ako krenete da je jurite verovatno bi se branila, ali ukoliko je prosto ignorišete i prođete, neće se ništa desiti. Nema uopšte razloga širiti paniku", navodi Spasić. 

 

Ipak, dodaje da problem može predstavljati to što mogu preneti određene zaraze, ali da na primer besnila koje često izaziva brigu, već dugo nema u Srbiji. 

"Vrši se peroralna vakcinacija, pa čak i tu ne postoji osnovan strah od divljih životinja. Na primer, šakal neće napasti pse, nije vuk da bi napao psa, a čak postoje podaci o njihovom ukrštanju. U suštini, ne postoji nikakav problem ni za ljude, ni za kućne ljubimce, ali ja razumem taj prirodni strah od divljih životinja, jer je ne očekujemo u gradu, ali onog trenutka kada budemo uspeli da saniramo divlje deponije nećemo ih ni viđati", ističe Spasić. 

 

Pre će vas napasti pas, nego lisica ili šakal 

Takođe, dodaje da veći problem i od šakala i od lisice mogu biti psi i mačke bez vlasnika. 

 

"Vrlo često imate napade čopora pasa, naročito na decu, jer on bez vlasnika svejedno mora da jede i tako proradi taj prirodni instinkt", navodi Spasić. 

Smatra da nadležni, ali i građani, mnogo više pažnje treba da usmere na to kako da se spreči problem nevlasničkih mačaka i pasa, jer je to veći problem "nego to što nam je jedan šakal, ili ovom slučaju lisica prošetala kroz".

 

Inače, Spasić kaže da se prisustvo ovih životinja poslednjih godina sigurno povećalo, a vrlo često dolaze u obodna naselja u gradovima. U Beogradu na primer posećuju naselja kao što su Mirijevo, Surčin, Kumodraž - gde ih vrlo lako možemo uočiti, tako da ovaj slučaj ne predstavlja ništa čudno. 

 

Tekst preuzet:Euronews Serbia 

Stanovnici sela Izvor kod Svrljiga, tvrde da žive u strahu, jer vukovu haraju po njihovom selu. Predatori su raskomadali vlasničkog psa u jednom dvorištu, dok su u drugom domaćinstvu zaklali čak 14 ovaca. Oni su prijavili ove slučajeve nadležnima, ali i dalje strahuju, pre svega za bezbednost njihove dece.

Bojan Milovanov kaže da je siguran da je vuk bukvalno pojeo njegovog šarplaninca koji je bio u porodičnom dvorištu. Nesrećan pas nastradao je krajem juna, ali on nije jedini u ovom selu koji je bio meta divljači, ističe on.

 

„Mi ne smemo da pustimo stoku u ispašu od predatora. Došao sam ovde 2015., doveo porodicu, čuvam i 50 ovaca, svinje, krave. Danas se bojim ne samo za njihovu bezbednost, nego i za našu“, kazao je Milovanov.

 

Rekao je da je slučaj prijavio i da je Lovačko udruženje pokrenulo postupak. Prijavio je i Veterinarskoj stanici da mu je pas nastradao i pola pojeden. Nakon izlaska veterinara utvrđeno je na osnovu patognomoničnih znakova

da je pas nastradao usled napada predatora, najverovatnije vuka. Napominje da je pas bio vezan na lancu, uredno vakcinisan i obeležen mikročipom.

 

„Pas je bio u punoj snazi, imao je preko 80 kilograma“, dodao je Milovanov, a o tome je obavestio i sve nadležne službe.

 

Da je vuk zaklao i ovce smatra i njegov komšija. On kaže da je njegovo stado bilo na ispašu kada je zatekao jednu mrtvu ovcu, jednu povređenu i dva mrtva jagnjeta, dok je 8 ovaca nestalo.

 

„U međuvremenu uginula je i povređena ovca i pored ukazane pomoći kod veterinara. Izlaskom na lice mesta veterinara i predstavnika lovačkog udruženja ustanovljeno je da su ovce stradale od napada divljih životinja, šakala ili vukova“, navodi Dejan Svetozarević u Zahtevu za nadoknadu štete.

 

Obavestili su kažu sve nadležne službe. Kažu da neće odustati dok njihovo selo ne bude bezbedno mesto za život. Stočarstvo je za njih način egzistencije, tako da je šteta koju pričinjava vuk i šakal velika. Ipak, kažu da je najvredniji ljudski život i da će zbog toga učiniti sve da se sa ovim divljim životinjama izbore.

 

Da podsetimo, prema evidenciji Lovačkog saveza Srbije, godišnje se u našoj zemlji odstreli oko 200 vukova. Naročito je zastupljen u brdsko-planinskim područjima Zapadne Srbije, kao i na prostoru Centralne i Istočne Srbije. Procenjuje se da brojnost vuka u Srbiji iznosi između 800 i 1.000 jedinki. Reč o veoma opreznoj životinji, sa velikim radijusom kretanja koju je teško odstreliti. Često propadaju i najbolje organizovana hajke na vuka, u kojima učestvuje i po nekoliko stotina lovaca.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Niske Vesti

 

Пола сата после поноћи на регионалном путу Тетово-Јајинце догодила се саобраћајна незгода у којој је погинуо медвед, а две особе су повређене. Несрећа се догодила код Доброшта. - СВР Тетово је пријављено да је дошло до саобраћајне незгоде у којој су учествовала два путничка моторна возила, „фолксваген голф“ скопских регистарских ознака којим је управљао Б.Ш. (60) из Доброшта, „фолксваген туран” тетовских регистарских ознака којим је управљао Н.Г. (39) од Теарце и дивље животиње медведа.

 

 Медвед је убијен на лицу места. 

 

Двојица возача задобила су телесне повреде које су констатоване у Клиничкој болници Тетово, саопштио је портпарол СВР Тетово Марјан Јосифоски. Према сазнањима СВР Тетово,

 

 након увиђаја, угинули медвед је предат ЈУ Национални парк Шар планина

 

 

Преузимање текста и фотографија:https://vecer.mk/

Prvo Međuseosko takmičenje u kuvanju sremačkog kotlića

Kulturni centar „Pećinci“ u saradnji sa Mesnom zajednicom Pećinci i Lovačkim društvom Pećinci organizuje Međuseosko takmičenje u kuvanju sremačkog kotlića koje će se održati u nedelju 30. jula na šetalištu u Pećincima od 17 časova u okviru 9. Pećinačkog kulturnog leta.

Svako selo može prijaviti po jednu ekipu sa po tri člana, a za svaku od ekipa obezbeđeno je 2 kilograma mesa, majice i osveženje. Ekipe su u obavezi da ponesu pribor, začine i plinsku bocu. Kuvanje kotlića traje 3 sata nakon čega stručni žiri donosi odluku o najukusnijim kotlićima.

 

Za pobedničke ekipe obezbeđene su vredne nagrade: prvo mesto – zlatni pehar i televizor, drugo mesto – srebrni pehar i bicikl i treće mesto – bronzani pehar i roštilj.

 

Prijave su potpuno besplatne i vrše se do 25. jula putem broja telefona: 060/40-55-101 (kontakt osoba – Miloš Gmizić).

 

Tekst i fotografija preuzeti:Sremskomitrovacki portal

Lovište „Majevica“ kojim gazduje Lovačko društvo „Tuzla“ u Tuzli nedavno je obogaćeno i oplemenjeno sa 50 zečeva.

 

Zečevi su pušteni u lovište u svrhu unapređenja lovišta kao i regeneracije, reprodukcije i osvježavanja genetskog potencijala zečije divljači u ovom lovištu.

 

Zečevi su nabavljeni od uglednog uzgajivača iz Orašja, a pušteni su u terene koji su pod zabranom lova na sitnu divljač kako bi se što brže prilagodili novom staništu i u što kraćem roku postigli željeni cilj.

 

– Ova aktivnost je nastavak dugogodišnjih napora LD „Tuzla“ da se obnovi populacija zečije divljači koja je u krizi od iznimno kišne i poplavne 2014.godine. Osim nabavke i unosa vještački uzgojenih jedinki lovačko društvo „Tuzla“ već 10 godina intenzivno štiti ovu divljač od čega je osam godina na snazi totalna zabrana odstrela – istakli su iz Lovačkog društva „Tuzla“.

 

Posljednjih godina je primijetno povećanje broja zečeva u lovištu ali kako ističu u LD “Tuzla” još uvijek nije na nivou optimalne brojnosti.

 

Tekst i fotografija :/Tuzlainfo/

NOVI SAD - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo organizovao je danas dodelu ugovora u ukupnoj vrednosti od 96,6 miliona dinara za korisnike koji su ostvarili pravo na sredstva iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine za 2023. godinu. video icon

Zaključeno je 308 ugovora sa 87 korisnika, među kojima su lovačka udruženja, javna preduzeća i privredna društva.

 

Ugovore je uručio pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Milan Dozet, koji je istakao da budžet za ovu oblast nikada nije bio veći.

 

„Visina izdvojenih sredstava govori o tome koliko su Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo rešeni da pomognu javnim preduzećima i lovačkim udruženjima da se unaprede, da se sačuvaju staništa i da se ubaci divljač u naša lovišta", izjavio je Dozet i napomenuo da će resorni sekretarijat nastaviti da ulaže u lovstvo i da će pomagati po pitanju povećanja broja divljači na teritoriji AP Vojvodine.

 

Dodeljena sredstva su namenjena za unapređenje stanja populacije divljači i njenih staništa, opremanje korisnika lovišta, praćenje stanja pojedinih vrsta divljači u AP Vojvodini, nabavku odraslih jedinki fazana, izgradnju prihvatilišta za fazanske piliće, nabavku žive divljači poljske jarebice, izgradnju i rekonstrukciju lovno-tehničkih objekata i nabavku žive divljači u lovištima posebne namene, nabavku opreme za korisnike lovišta, istraživanje realnog prirasta zeca, izradu i realizaciju projekata promocije lovstva, kao i za troškove osiguranja korisnika lovišta na ime štete od divljači.

 

Tekst i fotografija preuzeti: RTV

У Пилици ( засеок Ступаревићи) медвед заклао краву

Домаћинство Велибора Рогића из Пилице недавно је остало без стеоне краве тешке око 700 килограма. Није у питању крађа или угинуће, већ страдање од медведа. Тако нешто не памте ни најстарији Пиличани. Ово домаћинство има на испаши у засеоку Ступаревићи 19 крава од којих су готово све стеоне. У близини куће у штали смештено је још 10 крава и јуница. Рогића домаћинство познато је по бренду“Чобанче“, првокласној производњи младог и тврдог сира, младог и старог кајмака, млека  и сурутке. -Позвао сам доктора  ветеринара Александра Габића да одемо у Ступаревиће да обави вештачко осемењавање једне краве. Сваки пут кад дођем, ја их пребројим. Учинио сам то и тада и установио да једне нема. Пошто смо журили да се вратимо, нисам је ни тражио. Мислио сам да је ту негде у близини. Идућег јутра сам отишао да је потражим. Нашао сам је у оближњем шумарку заклану, без главе и дела једне плећке. Пријавио сам то Ловачком удружењу Соко и Полицијској станици из Бајине Баште – каже Велибор Рогић.

 

Сумња, да је краву заклао, пала је на медведа. Она је појачана  после неколико дана. Берачице малине у домаћинству Рогића , Славица Милијанчевић, Тијана Шумарац, Милена Јовановић и Бранка Николић,  враћале су се таксијем до куће Рогића у вечерњим сатима. – Негде око 19 часова и 30 минута кренули смо из малињака. На пола пута опазили смо младог медведа. Возач је зауставио кола. После неколико минута, скренуо је са пута и отишао у оближњи шумарак –вели  Славица Милијанчевић, родом из мачванског села Прово.

 

После  овог, Велибор Рогић је уверен да је краву заклао медвед.- Постоји народно мишљење које каже да медведи део плена поједу и однесу одмах, а по остатак враћају се након седам дана јер је тада за њих месо  најслађе. Мислим да се то десило и у овом случају – истиче Рогић.

 

М.Андрић

ББ ГЛАС