Prethodnim tekstom započeli smo ovu veoma delikatnu temu. Termin parogovi ili rogovlje koristi se kod familije Cervidae-Jeleni, najispravniji je izraz i predstavlja veliku razliku od ``rogova`` koji se javljaju kod šupljorožaca Bovidae i rastu čitavog života, jedinke ih ne odbacuju. Parogovi su koštane izrasline istog sastava kao i kosti.

Prvi parogovi nikada nemaju ružu, i srndać sa takvim rogovljem se naziva '' šilaš''. Jednogodišnja grla koja imaju štangle u visini preko ušiju i iste dužine smatraju se perspektivnim, dok grla koja imaju štangle ispod visine ušiju i nejednake dužine smatraju se neperspektivna. Čima zarastu rane na mestu odbačenog rogovlja i koža obraste rožište, počinje da se razvija novo rogovlje, presvučeno bastom. ovo drugo rogovlje ima jedan parožak okrenut napred u donjoj polovini je malo izbrazdano, ima malu ružu i pomalo je ikričavo. Srndać odbacuje ovo rogovlje krajem oktobra ili u novembru, što zavisi od klimatskih prilika i uslova ishrane. Srndaća sa ovakvim rogovljem nazivaju ''vilaš''. Kada srndać odbaci i ovo vislasto rogovlje, rožišta mu malo odebljaju, a ispod dlakave navlake počne da se formira novo, treće rogovlje. Ovo rogovlje koje ima dva paroška srndać čisti i odbacuje na isti način kao i drugo. Po pravilu svo kasnije parogovlje zadržava oblik sa dva paroška, a srndać koji nosi ovakvo parogovlje naziva se šeterac. Parogovi šesterca je u donjem delu izbrazdano ima lepe ruže koje se sastavljaju i posuto je ikrama. Izuzetnim grlima izraste i treći parožak, a ponekad i četvrti. Delova parogova kod srndaća ima osam i to su: rožište, ruže, ikre, brazde, grana, prednji parožak, zadnji parožak i vršni parožak. Sa godinama do maksimuma razvoja rogovlje biva sve veće, a nastaju gomilanjem minerala pri rastu rogovlja.

Srndaći imaju parogove najrazličitijeg oblika neki imaju ceo niz šiljaka, drugi su rašireni u obliku lopatice i okruženi bočnim izdancima, ima srndaća i sa tri paroga i tri ruže ili takvih sa jednom ružom i jednim jednostavnim parogom .Ikre su nepravilne izrasline na grani paroga, nastale su gomilanjem materija na kraju izrastanja parogova (nestajanjem krvotoka-odozgo na dole). Ako je to gomilanje slabije manja je ikričavost. Između njih su uzdužni kanali, to su vertikalna udubljenja, nazvani brazde koji su otisci spoljnog krvotoka iz perioda rasta parogova. Grana je osnovni deo paroga, nastavak ruže na kom izrastaju parošci. Parošci su izrasline duže pd 1 cm. Prednji parožak je izraslina roga ka napred, a zadnji parožak ka nazad, a vršni parožak je izraslina na vrhu grane. Tipično rogovlje zrelog srndaća ima tri paroška po grani i zove se šesterac, više od ovoga je retkost, mada može biti i osmerac i deseterac. Prosečna težina parogova je 500 gr (250-900 gr), koji sadrže oko 90 gr kalcijuma i 50 gr fosfora, elemenata bitnih za razvoj parogova. Boja parogova zavisi od par elemenata. Sveže očišćeno rogovlje od basta, sadrže ostatke krvi, koji pri dodiru te reakcijom sa biljnim sokovima od drveća i žbunja, na kojima srndać čisti bast, oksidacijom dobijaju boju. Specifična boja zavisi od sastava tih sokova, od leske dobija se ljubičasta nijansa, od jove riđa, a od borova i bršljana dobija se tamno-mrka nijansa. Ako nema druge mogućnosti ili namerno srndać čisti rogovlje o nisko rastinje i biljke onda poprime prljavo-belu nijansu. Tako boja i njen intenzitet zavise od strukture paroga, te će porozniji primiti i zdaržati više boja, a suprotno će se desiti na gušćim parogovima koji su srazmerno i teži.

Bast, lika ili čupa je naziv za kožni pokrivač sa sitnim dlačicama koji prekriva parogove tokom rasta, nakon odbacivanja parogova. Bast raste na parogovima i kroz krv raznosi kalcijum i fosfor neophodan za rast rogovlja. Bast se najčešće skida u proleće kada se koža osuši od parogova trljanjem o rastinje i skida se sa potpuno okorelog rogovlja. Zima je period rasta parogova kod srndaća, ali je najmanje povoljno godišnje doba jer niske temperature, sneg koji ometa kretanje i pronalaženje hrane u zimskom periodu. Zato je potrebno u lovištu i staništu preduzeti mere i obezbediti dovoljne količine hrane koja je bogata belančevinama, mineralima. Pored hrane divljači je potreban i mir jer je srneća divljač veoma osetljiva i stresna na poremećaje u lovištu i staništu što utiče na rast i razviće parogova.

Nastaviće se ...