Putem ovog teksta želeo bih upozoriti sve ljude slučajne prolaznike (šetače, ljubitelje prirode), vlasnike livada koje se nalaze uz šume da obavezno na pravilan način postupe ukoliko se nađu u situaciji da na sredini livade pronađu malo sklupčano lane. Često se desi da iz dobre namere čovek laički postupi i napravi mnogo veći problem nego što izgleda na prvi pogled. Pa ću ja ovim tekstom pokušati da edukujem ljude koji vole prirodu kako da postupe u takvim situacijam i da upozorim sve one koji izvode bilo kakve radove na ovakvim mestima da dobro obrate pažnju prilikom izvođenja tih radova a takođe i kako da postupe u slučaju da se nađu u ovakvim situacijama tokom izvođenja raznih poljoprivrednih radova.

Srne se kote u kasno proleće od maja do juna. Srne obično rađaju jedno lane mada je česta pojava da na svet donesu i blizance (pojava bližnjenje). Srna je poznata kao veoma brižna životinja što se mladunaca tiče i taj njen instinkt za svoju i opasnost mladunčede je možda i najizraženija u svetu divljači (naročito u prvoj nedelji života laneta). Ono što svim ljudima koji nisu lovci a možda i nekim lovcima početnicima (smatram da iskusni lovci to dobro znaju) treba uporno ponavljati je da ono što na prvi pogled deluje kao napušteno lane koje nepomično leži u sredini neke livade u stvari to uopšte nije. I zato apelujem na sve građane da svako lane koje nađu na nekoj livadi uz ivicu šume ili nekom drugom mestu ne diraju jer lane nije napušteno već ono samo čeka majku. Ljudi smatraju da oni time što će pomeriti ili skloniti mlado lane čine dobro i humano delo i tako spašavaju mladunče ali nisu ni svesni da tako čine kontra efekat. Naime srna je uvek tu negde u blizini u potrazi za hranom i ona uvek dolazi po svoje mladunče koje je ostavila skriveno na sigurnom od drugih divljih krvoločnih životinja da ne bi stradalo. Međutim kada ga čovek pronađe i dotakne svojim rukama on na njega prenese ljudske mirise i srna takvo lane više ne želi i tada je lane odbačeno i osuđeno na propast. U takvim slučajevima često ljudi (lovci) preuzimaju odgoj takvog laneta i oni ga odhranjuju i odgajaju dok ne procene situaciju da se to lane vrati prirodnom staništu šumi ali pošto je odgajeno u drugačijim uslovima takvo lane nije pripremljeno za šumsko preživljavanje i njegova dalja sudbina je pod velikim znakom pitanja. Jer kada bude ispušteno u prirodu ono će se jako teško snalaziti u prirodi jer je naviknuto na ljude.

Jedini ispravan postupak u ovakvim situacijama je da se lane ne dira t.j ostavi na miru i tiho se zaobiđe. Takođe treba apelovati i na vlasnike livada koji kose livade ili izvode bilo kakve poljoprivredne radove tik uz šume ili neke delove gde se zna da postoji neko stanište srna da otvore četvore oči kada rade taj posao pogotovo ako to obavljaju velikim motornim kosasčicama ili traktorima. Lanad koja se obično radi bezbednosti nalaze na sredini takvih livada se u takvim situacijam neće ni maknuti bez obzira što čuje zvuk motora kosačice ili traktora i tako da uz ne pažnju čoveka koji radi sa tim mašinama može doći do smrtonosnih povreda laneta . U slučaju da čovek prilikom košenja primeti takvo lane treba ga ako je moguće zaobići a ako to nije moguće onda ga treba preneti negde ali na poseban način, tako što će se uzeti velik otkos trave i na takvoj posteljici od trave lane treba preneti na bezbedno mesto i po svaku cenu treba gledati da se ono ne takne golom rukom kako mu se ne bi tim putem preneli ljudski mirisi i tako lane ne bi bilo odbačeno od srne.

Ovakvim postupanjem činimo dobro delo i prema mladim nejakim lanićima a i na kraju izbegavamo i posledice koje zakonski možemo trpeti jer se nestručno pomeranje laneta pa makar to bilo iz krajnje humanog razloga može teretiti i kao krivolov.

Pokušaću ovim tekstom da pomognem mladim lovcima početnicima oko izbora obuće t.j čizama koje će koristiti u lovu a starijim iskusnijim lovcima ću pokušati da otklonim dilemu nekim činjenicama koje su možda imali.

Kao prvo ne može se baš tačno i precizno odrediti koja je obuća (čizme) baš najbolja za lov iz prostog razloga jer sve to varira od situacije do situacije, ali postoje neke činjenice koje se moraju poštovati a takođe postoje i prednosti i mane svake obuće koje lovcima mogu pomoći prilikom izbora obuće.

Što se tiče nekih nepobitnih činjenica kod izbora obuće svaki mladi lovac bi trebao da zna da se kod lova na jelene i na ptice močvarice u najvećoj meri biraju gumene čizme zbog kretanja kroz vlažne terene i krajeve pune vode dok se kod lova na divlje svinje ili sitnu divljač izbor pre pada na kožnu obuću (čizame) koje su za takve da kažem šumovite krajeve udobnije. Međutim svaki lovac opet ima neki svoj izbor a ja ću dalje u tekstu pokušati da objasnim prednosti i mane svakog materijala I na taj način pokušaću da pomognem lovcima u svom izboru.

Gumena obuća (čizme)

Prednosti: Najotpornije na vodu, visoke šare omogućuju prolazak kroz blato ili potoke, ljudski miris ostaje zarobljen u čizmi, obično su jeftinije od kožnih, sintetički materijal dozvoljava da se lako kamufliraju, jednostavne su za održavanje.

Mane: Veoma ih je lako probušiti ako je teren zahtevan, manje su udobne od kožnih, kada su nove imaju jak gumeni miris, noge se u letnjem period više znoje jer vazduh nema prolaz kroz gumu, mogu biti glasne priliskom hoda ( škripanje, cviljenje ), teže ih je popraviti ili zakrpiti čak je često puta to I nemoguće, ne mogu se praviti po meri, gležanj ima manju potporu u odnosu na kožne, retko kada se više od dve godine mogu koristiti.

Kožna obuća (čizme)

Prednosti: najudobniji material od koga se mogu izraditi čizme, dobro drže gležanj od noge, mogu se opustiti i stegnuti po potrebi, bolje su za hodanje na veće udaljenosti, bolje su za naporne i izdržljive terene, visokokvalitetne mogu dugo trajati ( 3 do 7 godina ), mogu se raditi po meri, mogu se popraviti i zakrpiti, noge se manje znoje u njima .

Mane: traže redovnu negu i zahtevno čišćenje, potrebno je neko vreme da se razgaze i to ume da bude veoma neprijatno u lovu, manje otporne su na vodu, ne može se sa njima gaziti dublja voda (pliće rečice, dublji potoci), retki su kamuflažni uzorci, teže su od gumenih, ostavljaju više ljudskih mirisa za sobom.

Pored ove dve vrste obuće u današnje vreme pojavila se još jedna vrsta materijala od koje se izrađuje lovačka obuća i ona sve više uzima primat u izboru lovačke obuće a to je material “neoprene” tako da ću pomenuti i njihove prednosti pa će možda neko od lovaca poželeti obuću od ove vrste materijala da isproba.

Neopren

Neopren je po sastavu sličan gumi tačnije reč je o sunđerastom materijalu. Materijal je sintetičkog porekla dobija se vulkanizacijom uz prisustvo sumpora.
Prednosti neoprene su : Obuća je čvršća i elastičnija od gumene, lakša je, ima duži vek trajanja, otporan na vodu, ulje i toplotu, prilagođava se nogama bolje od gume, stvara prirodni sloj izolacije i tako bolje štiti nogu od hladnoće i vlage, ima bolje izolacijske karakteristike od gume I kože.

Izbor obuće ipak prepuštam svakom lovcu jer to je ipak izbor njivove sigurnosti i udobnosti.

Svi strastveni lovci sa velikom radošću i nestrpljenjem očekuju tri zimska meseca u kojem svaki slobodan trenutak posvećuju ovom lovu. Za pravog ostrašćenog lovca nema ništa lepše nego dočekati zimsko prohladno jutro na “ čeki “ ili lagano padanje mraka u snegom prekrivenoj šumi to je jedinstven doživljaj kao i obilaženje lisičijih terena i prelaza.

Kao prvi uslov za uspešnost u ovakvoj vrsti lova je dobra infrastruktura t.j “ čeka “. Bez dobre “ čeke “ ovaj lov je nezamisliv. Čeka mora biti udobna a lovac strpljiv i miran da bi lov bio uspešan. Kod ovakve vrsta lova najčešće se pravi inprovizovana “ čeka “ koja vrlo brzo može biti gotova. Najčešće treba birati za “ čeku “ neko manje plemenito drvo kako se ne bi napravila velika šteta vlasniku šume. Za sedište se najčešće može koristiti obična daska koja se zaseče sa obe strane I zaglavi u raklje odabranog drveta a takođe za izradu sedišta mogu poslužiti i drugi prirodni materijali iz šume ( manji panjići, granje, itd. ). Poželjno je radi udobnosti da lovac ponese i neko malo priručno jastuče.

Za ovakvu vrstu lova lovac mora imati i propisnu opremu. Obuća bi trebalo biti prilagođena zimskim uslovima ali u krajnju ruku mogu poslužiti i obične gumene čizme koje bi trebale obavezno biti dva broja veće kako bi se na noge obule debele zimske čarape. Što se odeće tiče lovac bi trebalo biti slojevito obučen i treba birati materijale koji što manje proizvode zvuk šuškanja ili krckanaj kako životinja ne bi registrovala taj zvuk i otkrila lovca u kritičnim trenucima. Uz kompletnu standardnu lovačku opremu u rancu je poželjno imati i : baterijsku lampu, sekiricu, kanap, eksere koji mogu biti od velike koristi u nekim situacijama. Od specijalnih uređaja možda nije loše imati tricijumski nišan ili svetleću diodu umesto mušice iz prostog razloga što se na “ čeku” dolazi rano ujutru i ostaje do kasno popodne ili uveče kada su svetlosni uslovi u šumi slabiji.

Što se municije tiče iskusniji lovci stari “ lisičari” iz iskustva koriste tkz. municiju dvojku ( sačma prečnika 5mm ) mada pojedini misle da je ta municija krupna tako da izbor municije varira od slučaja do slučaja I to treba prepustiti svakom lovcu da nađe svoju meru . Kod ovakve vrste love postoje i određena pravila. Kada divljač izlazi iz jame tada lovac diže pušku u rame. U trenutku kada divljač stane i lovac bi trebao da prestane sa svim pokretima jer je poznato da u trenutku kada divljač stane njena čula su maksimalno usresređena na okolinu i tada treba ostati potpuno miran. Naravno to je malo komplikovano jer kod lovca tada adrenalin radi svoje i teško je ostati pribran ali vremenom kako iskustvo lovca napreduje i to se usavrši.

Takođe potrebno je znati da se lisice koje žive blizu naselja kasnije pokreću iz svojih jazbina ili legla u gustišu, a ranije se vraćaju. Dok je sa lisicama koje su dalje od kuća obrnut slučaj. Sa odstreljenim lisicama radi lične sigurnosti treba postupati krajnje oprezno jer nikada se sa sigurnošću ne zna da li ustreljena lisica nosi virus besnila i poželjno je u rancu imati plastični džak i rukavice. Preporučljivo i krajnje neophodno ustreljene lisice isprskati nekim sredstvom protiv buva, tako da sve buve uginu dok se lisica donese kući. Na kraju treba napomenuti da je u ovakvoj vrsti lova “ čekom “ najvažnija stvar istrajnost I koncentracija , a svi koji su jednom probali i doživeli taj nalet adrenalina u susretu oči u oči sa lisicom oni i dalje sa još više želje nastavljaju sa ovakvim načinom lova.