Све је теже заштитити стоку од напада вукова. Штета је огромна, а вукови заштићени, пише ХРТ. 

 

Слободне краве Јуре Турудића затворене су иза ограде од два метра. Ту су и њихови чувари. 

 

Јуре нема ни 30 година, дошао је ових дана из града. - Бавићу се богатством волухарица и оваца док сам жив, то ме уозбиљује, каже Јуре Турудић, сточар са Маовица. Ипак, Јуре је огорчен јер сваким даном остаје без све веће стоке.

 

 Ноћу је такође снимио како чопор пролази поред штале. - Видите и сами какав је крај, да је све у нас мање-више кршевито, каменито, а не могу да видим сваког 140 тачно где ће да пасе, то је немогуће, истиче Јуре.

 

 Спасавање блага Стипи Рајчићу је сваким даном све теже. - Пси су лајали усред ничега код кућа, било је то ненормално лајање.

 

 Док сам долазио да проверим шта се дешава, повређена су ми два магарца, можда 120 метара даље од првих кућа, каже Стипе Рајчић, сточар из Невеста.

 

 У Ситном Доњем у шибенском залеђу вук је скочио у шталу и убио 15 оваца, а многе је тешко ранио. У Кијеву су заклали две козе и једно јаре. 

 

Нема места које не бележи штету, а ни оног где нису забележени вукови. Сточари су очајни. Штета је огромна - одштета мизерна. - 

 

Имам грм краве које не могу да купим за мање од 10, 15 хиљада куна, мука ми је од вука, задавио ми је јуницу прошле године, сам добијам нешто мање од 3.000 куна одштете, одштета је још није исплаћено, а сад ми реци да ли ми је држава надокнадила ту штету? 

 

Да сам јој платио 15.000 кн, и добијем три хиљаде куна, а ако је било прошле године, у ово време, још увек не добијем те паре, али добијем неко решење, ваљда би требало да се уради у наредних 60 дана, каже Стипе Рајчић.

 

 И то није њихов једини бол. Држава је прописала низ мера за заштиту сточног фонда. Њихово испуњавање је немогућа мисија. - Сточари су жртве несређеног система. Министарство економије и одрживог развоја, да би признало штету сточару, захтева да се стока заштити са, на пример, седам жица електричног пастира, да се пашњаци ограде, да има станова и надстрешница, известан број паса и пастира. 

 

С друге стране, Министарство пољопривреде, односно Хрватске шуме, брани постављање електричних пастира на државном земљишту, тако да су људи једноставно незаштићени, рекао је Иван Тешија, предсједник Удруге Хрватских кршких пашњака. А они који се одлуче за такву заштиту мораће сами да је купе. - Ово треба да суфинансирају људи, нажалост за ових седам година био је само један тендер за меру 4.1.1. за суфинансирање ограда и градње станова, међутим, народ је добио нешто мало, донео је те мере за електропастире и за псе.

 

 Мање-више сви имамо да, што се тиче склоништа за заштиту од невремена, сав новац је отишао у континентални део где нема проблема са нападима крупне дивљачи, то је нелогично, то је некако ишло у корист појединим људима. на штету људи са крашког подручја, сматра Иван Тешија.

 

У праћењу вука учествовао је и Борис Катић, ветеринар и ловац. У Ловачком савезу, каже, процењују да тренутно у региону има око 500 вукова. по истој директиви не знам колико је требало одредити за Шведску, али Шведска је рекла да је 300 максималан број вукова за једну Шведску која је пет пута већа од нас и много богатија дивљачи, упозорава Борис Катић.

 

 Проблем су и Вукопси, којих, како процењује, има стотинак. Огорчен је и на мизерну надокнаду коју сточари чекају годину дана. – У Лици је свега 50.000 људи, у Горском котару 17.000, говорим о броју пријављених становника, не верујем да тамо живи много људи.

 

 Заиста причамо о последњим Мохиканима, хоћемо ли да будемо независни, независни, хоћемо ли да имамо своју храну, хоћемо ли да имамо свог сточара, своје млеко? Ми смо највећи увозници млека и млечних производа у Европску унију по глави становника, где ово води, пита Борис Катић. То исто се пита и Стипе из Невесте.

 

 Младић који је дошао у село за време пандемије. Сви му се чуде, а сада се, каже, пита зашто му све ово треба. - Дошао сам из града, живим у граду у коме живим и ето, љубав према благу, стоци и свему осталом ме је довела овде и сада када видиш да си немоћан дођеш да се запиташ: Шта ми је требало? ово за,а не да неко некоме помогне?подстиче,младост или не знам шта,дођите обновите село,пропадају.

 

 Како ћеш доћи, како ћеш ишта обновити кад си заробљен, везан, не дај боже да нешто урадиш, ако га ударим каменом, ја сам у великом проблему, три године затвора, 40-50 хиљада куна казне , све је то велики проблем, истиче Стипе Рајчић, сточар из Невеста. 

 

Ко хитно тражи решење јер се то показало и ових дана, неки су решили да стану на вука. - Сваки човек је по закону обавезан да брани свој дом и своју породицу, вукови улазе у наша дворишта, кољу нам псе, шетају по насељима, шта нам сад треба? Изађите из кућа и пустите вукове да лутају. Људи су приморани да бране своје голе животе и то ће се нажалост догодити. 

 

Упозорили смо да ће оваквом политиком заштите вукова, заштите под наводницима, вук бити истријебљен, каже Иван Тешија, предсједник Хрватског удружења кршких пашњака. А ни они то не желе, суживот је једини прави одговор, али сада треба пронаћи најбољи начин за то, закључује ХТВ

 

Текст преузет:h://sibenski.slobodnadalmacija.hr/ttps

Фото:Ловачке Приче (илустрација) 

Danas u mjestu Šerenica pored Tutina, lovac Senad Hot-Ćorni ustrijelio je ogromnu divlju svinju.

Ovakav primjerak se zaista rijetko viđa u našim krajevima, koji sa ogromnim kljovama izgleda zastrašujuće.

 

Naš Ćorni nas svake sezone iznenadi sa ovakvim ulovom, sjetimo se da je i prošle godine ustrijelio vepra koji je također bio prava rijetkost i jedan od najvećih ikada.

 

Poštovanje za ovaj podvig treba iskazati i ostatku ekipe, koji su zajedničkim snagama doprinijeli da Ćorni ustrijeli ovu grdosiju.

 

Svaka čast šampione!

 

Tekst i fotofrgafija preuzeti:https://tutinskenovine.rs/

Lovci jugoistoka Srbije koje okuplja „Lovački savez jugoistočne Srbije“ obeležili su prigodnom akademijom u niškom Domu vojske svoj prvi jubilej, pet godina od osnivanja saveza.

Pored predstavnika brojnih saveza iz čitave Srbije, akademiji su prisustvovali i gosti iz Bugarske, Makedonije i Slovenije. Akademiju su uveličali Vojni orkestar Niš i Ženski akademski hor SKC.

 

„Kao prvenstveni cilj našeg saveza je očuvanje populacije divljači na našim terenima kao i zaštita životne sredine. Redovno povećavamo broj divljači i po vrstama. Pre svega je bitno da mi lovci u okviru saveza imamo organizaciju koja je jaka kada je u pitanju organizovanje lova, preciziramo zajednički i po praviima kako se lovi i kada se lovi, gde i na koji način u pratnji lovočuvara i sve zakonski što je predviđeno. Sve što se sprovodi treba da se radi na način kako to zakon nalaže“, rekao je Zoran Aleksić, predsednik Lovačkog saveza jugoistočne Srbije.

 

Lovački savez Srbije je pre pet godina podeljen na regione, to je donelo puno toga dobrog, slažu se lovci.

 

„Centri kao što su Novi Sad, Kosovo, Kragujevac, Niš i kao najmlađi regionalni Lovački savez zapadne Srbije  pokazuju da je regionalizacija ono pravo što treba da se radi, upravo zbog toga što je potrebno da smo našim udruženjima i našim lovcima na usluzi kao i da operativnije sprovodimo sve aktivnosti iz oblasti lovstva“, rekao je Bratislav Ćirković, reizabrani predsednik Lovačkog saveza Srbije.

 

ISTORIJAT LOVAČKOG SAVEZA JUGOISTOČNE SRBIJE

 

Decembra 2017. godine održana je osnivačka skupština Lovačkog saveza jugoistoične Srbije u Nišu, na toj sednici je za Zakonitog zastupnika imenovan Zoran Aleksić iz Lovačkog udruženja „Ponišavlje“ Pirot. Iako je od ranije postojala inicijativa nekoliko udruženja sa Jugoistoka Srbije da se Savez oformi, 12. februara 2018. godine na prvoj izbornoj skupštini izabrano je i prvo rukovodstvo kao i svi organi Saveza. Na toj izbornoj skupštini učestvovala su 24 lovačka udruženja iz svih šest lovnih okruga sa jugoistoka Srbije (Niški LO, Jablanički LO, Pčinjski LO, Pirotski LO, Toplički LO i Zaječarski Lovni Okrug) svi oni brojali su oko 5000 lovaca. Na ovoj izbornoj skupštini izabrano je rukovodstvo LSJIS, za prvog predsednika Saveza Zoran Aleksić, za zamenika predsednika Zlatimir Rašić iz LU „Dr.Milenko Hadžić“ Svrljig, za sekretara Bratislav Ćirković Lu „Niš“, a za predsednika skupštine izabran je Ivan Đorđević LU „Dubočica“ iz Leskovca. Ovaj savez je počeo sa radom u iznajmljenim prostorijama LU „Niš“. Svojim uspešnim radom i domaćinskim poslovanjem danas mogu da ugoste prijatelje u svojim prostorijama sa stalno zapošljenim radnicima.

 

Lovački savez jugoistočne Srbije danas ima članstvo od 37 lovačkih udruženja sa oko 15.000 lovaca i zahvata površinu od preko 1.200.513,82 ha ili više od 12.000 kvadratnih kilometara.

 

U ovim lovištima zastupljene su divljači: Evropski jelen, Divlja svinja, Srna, Zec, Jazavac, Vuk, Šakal, Lisica, Divlja mačka, Kuna belica, Kuna zlatica, Poljska jarebica, Prepelica, Fazan, Šumska šljuka, Divlji golub grivnaš, Grlica, Gugutka, Divlja patka, Divlja guska, Veliki kormoran, Jastreb kokošar i Siva čaplja.

 

Lovački savez jugoistočne Srbije razvija i podržava u velikoj meri lovni turizam i to, lov na srneću divljač, divlju svinju, predatorne vrste (pre svega na vuka), prepelicu, fazana, šumsku šljuku a tu je i obuka pasa na poljsku jarebicu.

 

Na teritoriji ovog saveza održavaju se utakmice pasa ptičara evropskog i svetskog kupa – sveti Hubert. Važno je napomenuti, da tri lovačka udruženja poseduju fazanerije koje se koriste i zadovoljavaju potrebe Lovačkih udruženja članica za ispuštanje fazana u prirodu. Najveća fazanerija je u sklopu Lovačkog udruženja „Niš“ sa kapacitetom od oko 20.000 jedinki.

 

Savez lovaca jugoistočne Srbije okuplja veliki broj udruženja sa juga Srbije, svi su u godinama za nama bili vredni, pomagali su i drugi savezi i prijatelji lovci ne samo iz Srbije već i iz inostranih saveza. U toku svečane akademije podeljena su i priznanja za dobru saradnju sa ostalim savezima, što nacionalnim što inostranim. Akademija je završena lepim druženjem lovaca uz lovački pozdrav – Dobar pogled!

 

Fotografija i tekst preuzeti:https://niskevesti.rs/