Krda divljih svinja sinoć su napravile pravi haos na auto-putu Banjaluka – Gradiška i izazvale tri saobraćajne nesreće u kojima je povrijeđena jedna osoba.

 

Sagovornik Srpskainfo je pojasnio da je zbog divljih svinja došlo do tri nesreće na početku auto-puta u Klašnicama.

 

“Prva nesreća se desila oko 23 časa kada su na auto-put istrčale divlje svinje i tom prilikom je automobil udario u njih”, kaže izvor.

 

On dodaje, da se samo par minuta kasnije dogodila još jedna nesreća zbog istog uzroka.

 

“Svinje su istrčale na auto-put i drugo auto je udarilo u njih. Tada je došlo do sudara još dva automobila i jedan od suvozača je tom prilikom zadobio povrede”, pojašnjava izvor.

 

Jedan od očevidaca ispričao je za Srpskainfo da su nakon nesreće dijelovi vozila bili razbacani po putu.

 

Portparol PU Banjaluka Milana Stojanović potvrdila je da su im prijavljene nesreće i da je obavljen uviđaj na licu mjesta.

 

/Glas Srpske/

U ataru sela Lukovo, na obroncima Svrljiških planina, 13. maja lovačke kamere zabeležile su medveda na jednom hranilištu za divlje životinje. Iz Lovačkog udruženja “dr Milenko Hadžić” iz Svrljiga kažu da do sada medveda nije bilo na toj teritoriji i da će pratiti njegovo kretanje ako i dalje boravi tu.

 

Nakon Pirota i nedavno u Babušnici, medved je sada zabeležen i u okolini Svljiga. Jedinka te strogo zaštićene vrste, kako su kamere zabeležile, boravila je na hranilištu od ranog jutra do 17 sati, gde se hranila kukuruzom.

 

Zlatimir Rašić, predsednik Lovačkog udruženja “dr Milenko Hadžić” Svrljig i član Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije kaže da, nakon što je napustio hranilište, tu više nije boravio i njegovo prisustvo nije dalje primećeno.

 

Mrki medved je strogo zaštićena vrsta u Srbiji i u Evropi, u našoj zemlji ih ima malo, a najveća populacija je na planini Tari. Rašić kaže i da su u prethodnom periodu zabeleženi tragovi medveda u Vranju i Bujanovcu, a da nema nikakvih zvaničnih podataka za teritoriju Svrljiga.

To je posle dugog vremena zabeleženo prisustvo medveda u našem lovištu. Nema zvaničnih podataka iz ranijeg perioda, a ni iz priča meštana i starijih lovaca da je medved boravio ranije. Očigledno se radi o dugom periodu - kaže Rašić.

 

On objašnjava da prisustvo medveda nije neočekivano, da se u nekom bližem okruženju javljao u ranijem periodu, a sada i u planinama Svrljiga.

 

Kao i u slučaju medveda koji je snimljen u babušničkom selu Raljin, a čije prisustvo su nedavno primetili i u selu Ljuberađa u istoj opštini, pretpostavka je da je i ova jedinka došla iz Bugarske.

 

Mi se najviše napajamo takvim životinjama iz dela Bugarske na koji se naše granice naslanjaju. Prisustvo medveda u Pirotu, Babušnici i Beloj Palanci verovatno je uzrokovano povećanjem brojnosti u Bugarskoj. Postoji nedovoljno proverena informacija da je u Bugarskoj u blizini granice došlo do intenzivne seče šuma zbog podmlađivanja pa je možda i to jedan od uzroka - kaže lovac.

 

Na terenu stručna služba, postavljaju se kamere i u široj okolini

Stručna služba svrljiškog Lovačkog udruženja je i danas na terenu i postaviće dodatne kamere u bližem okruženju gde je primećen medved.

Pratićemo njegovo kretanje, da li će negde napraviti stanište. Medvedi uglavnom imaju letnje stanište, pitomija mesta gde ima hrane i zimsko stanište gde uglavnom u spilje i pećine borave zimi - kaže Rašić.

 

Nakon snimaka koje je zabeležila jedna od kamera na hranilištu, njegovo prisustvo nije primećeno i ne zna se da li i dalje boravi na tom području.

 

On dnevno može da pređe i više od 20 km, spada u migratornu vrstu divljači i menja terene. Često koristi iste staze, a mi u narednom periodu treba da budemo mirni i spokojni. Imamo još jednog stanovnika koga ćemo pratiti na adekvatan način - kaže Rašić.

Rašić: Medveda se ne treba plašiti, niti ga uznemiravati

Lov na medvede je strogo zabranjen u Srbiji, dozvoljen je u Bugarskoj sa posebnim dozvolama i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, a Rašić kaže da meštani nemaju razloge za strah.

 

Medved se plaši od čoveka i beži od njega. Zadnji napad na čoveka sa smrtnim ishodom, po mojim podacima u okruženju, bio je 1983. godine u Hrvatskoj, neposredno posle buđenja iz zimskog sna. Treba smireno reagovati, ne treba je uzrujavati i dražiti ili na bilo koji način iritirati, ona će se mirno i polako udaljiti od čoveka kada ga bude primetila - objašnjava predsednik svrljiških lovaca.

 

Kako je lov zabranjen, država svaku štetu koju nanosi medved na poljoprivrednim kulturama i pčelinjacima nadoknađuje. Svrljiško Lovačko udruženje, kaže Rašić, stoji na raspolaganju meštanima ako im je potrebna neka vrste pomoći oko eventualne prijave.

 

Svi oni koji imaju bilo kakvu štetu treba da se jave Lovačkom udruženju i dalje se obaveštava lovni inspektor o problemu. Ukoliko su štete na pčelinjacima, problem se rešava preko Ministarstva poljoprivrede, takođe i za štete u voćnjacima, dok je kod štete na domaćim životinjama neophodan izlazak veterinarskog inspektora. Nadoknadu štete vrši Ministarstvo za zaštitu životne sredine - kaže Rašić.

 

On savetuje pčelare da češče obilaze pčelinjake i da, ako eventualno ima tragova medveda, o tome obaveste Lovačko udruženje, a dodaje i da je jedan od boljih načina zaštite pčelinjaka električni pastir.

 

Tekst preuzet:Juzne Vesti

Snimljen 13. maja; foto: LU “dr Milenko Hadžić” Svrljig

▶️KOTOR VAROŠ - Ono što je prije 14 godina pokrenula grupa prijatelja, danas je međunarodni događaj. 

▶️Čak 89 ekipa stiglo je na kotorvarošku kotlićijadu. Druženje i odlična čorba pravi su recept za nezaboravan provod.

▶️"Inače smo iz Srbije. Iz Vojvodine, na samom sjeveru. Bili smo na dosta ovakvih druženja, ali ovo je jedno od najbolje organizovanih, atmosfera je fantastična“, proučuju gosti. 

▶️Drugi dodaju da bolje ne pamte. 

▶️"Mnogo godina zadnjih je bilo top, ali ove godine je najbolje“, poručuje jedan naš sagovornik. 

▶️Manifestacija ima takmičarski karakter, ali je to u drugom planu. Važno je da se svi dobro druže i ponesu nezaboravne uspomene iz Kotor Varoša. Kuvalo se na sve strane i ne zna se čija je čorba bolje mirisala. 

▶️"Tajni sastojak je poznavanje divljači, prvenstveno mesa“, kaže predsjednik LU "Borčići“ Šiprage Rade Nijemčević. 

▶️Ali i ribe. Bilo je i onih koji su zasukali rukave i pripremili odlične fiš paprikaše. 

▶️"I mi u Kotor Varošu se trudimo da lovačka i ribolovačka udruženja pokažu ono zbog čega su prepoznatljivi, a to je pripremanje kotlića“, rekao je predsjednik Udruženja za promociju i značaj sportske rekreacije Kotor Varoš Slobodan Petrović. 

▶️Neka tako i ostane, jer ovo druženje stvara neraskidiva prijateljstva.

▶️Svi oni ostaju da se druže do kasno u noć. Uz najukusnije čorbe, pokoju čašicu žestokog i pjesmu, i ne treba da bude drugačije.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Glas Kotor-Varos

Uprkos lošem vremenu 2. po redu Kotlićijada “Kruškik 2023” odkupila veliki broj učesnika

Juče je u Kruškiku održana druga kotlićijada pod nazivom “Kruškik 2023”. Iako su vremenski uslovi bili loši, učesnike to nije spriječilo da naprave vrhunske kotliće.

 

Kako kaže Zoran Stanić, jedan od organizatora manifestacije, zadovoljni su odzivom ekipa i posjetilaca.

 

“Uspjeli smo i drugu Kotlićijadu organizovati na isti datum, iako su vremenski uslovi loši, mi smo zadovoljni odzivom ekipa i posjetilaca, koji su i po ovakvom kišnom danu došli u naš Kruškik.”

 

Takmičenja su se održala u dvije konkurencije, lovački kotlić i riblji kotlić. Kada su u pitanju ekipe, učestvovalo je njih 15, dok je samu kotlićijadu posjetilo oko 200 ljudi.

 

Prvo mjesto u konkurenciji lovački kotlić zauzela je ekipa “Pod Hrastom”, drugo mjesto je otišlo ekipi “Kočićevo”, dok su treće mjesto osvojili “Cimiroti”.

 

U konkurenciji riblji kotlić prvaci su ribolovački odmor “Gašnica”, drugo mjesto je ekipa “Prike”, a treće mjesto je pripalo ekipi “Svi smo mi dio vas”.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Micro Mreža

 

 

 

Najvažnije je da poljoprivrednici imaju osećaj da moraju zaštiti divljač. Zašto i kako?

Nemačko ministarstvo poljoprivrede nastavlja s finansiranjem nabavke dronova za spašavanje lanadi, ali i drugih divljih životinja koje svako proleće stradaju prilikom kosidbe. Ove će godine za tu namenu lovačkim udruženjima biti na raspolaganju dva miliona evra. Pri kupovini drona pokrivaju 60 odsto troškova investicije, maksimalno 4.000 evra po uređaju. Reč je o letelicama s termovizijskom tehnologijom koja se smatra najboljom opcijom spašavanja divljih životinja. 

 

Za to vreme na našim područjima malo ko pazi na lanad, zečeve, ali i ptice koje se sada gnezde u poljima. Ove životinje ne znaju ili jednostavno ne mogu pobeći i ostaju na milost i nemilost oštrih noževa kosilice. 

 

Lovci i poljoprivrednici moraju sarađivati

Savremeni načini poljoprivredne proizvodnje doveli su na polja moćne i brze mašine, koji u obradi zemlje pružaju mogućnost kakve se donedavno nisu mogle ni zamisliti. Ali, mogu naneti veliku štetu divljači i zaštićenim životinjskim vrstama. 

 

Doktor poljoprivrednih nauka Tomislav Dumić ističe da osim mehaničkih oštećenja, životinje doživljavaju i stres što se odražava na plodnost, genetiku, a mogu uzrokovati i smrt.

 

Svest o zaštiti mladunaca na poljima je razvijenija u zapadnoevropskim zemljama poput Nemačke, Austrije, Češke i tako dalje, gde lovci zajedno sa poljoprivrednicima provode programe isterivanja i spašavanja divljači pre obrade zemljišta, a dokaz je i dva miliona evra s početka članka. Dumić ističe kako tamo postoje i specijalizovane službe koje se bave tom problematikom, a mediji (pisani i elektronski) lovne i poljoprivredne struke konstantno upozoravaju na važnost zaštite divljači i životinjskih vrsta.

 

Ipak, kaže kako je najvažnije da poljoprivrednici imaju osećaj da moraju da zaštite divljač.

 

"Ukoliko ga imaju pa uz to i dobru volju, nikakav zakonski propis im nije potreban. Nažalost, malo je njih koji tokom kosidbe razmišljaju o njihovoj zaštiti. Radne mašine ne koriste i nemaju ugrađene plašilice pa tek poneka divljač uspeva da pobegne s livade", navodi Dumić dodajući da je stvarne štete na milionima hektara nemoguće je proceniti. 

 

Naglašava i da najvećim delom lovnih površina upravljaju amaterska lovačka udruženja bez stalnih profesionalaca u lovištu koji bi stalno mogli da nadziru rad poljoprivrednih mašina.

 

"Ako se uništena divljač ne pronađe odmah, ubrzo je pojedu predatori, pa je počinjenje štete i počinitelja nemoguće dokazati. Paljenje rastinja, neadekvatan rad sa mašinama bez plašilica i druge štetne radnje najviše se sprovode zbog nepoznavanja zakona, ali i zbog nemara poljoprivrednika."

 

Strogi zakon i kažnjavanje u Nemačkoj

Dumić kaže kako se u nemačkom se zakonodavstvu i sudskoj praksi nepreduzimanje mera za zaštitu divljači prilikom kosidbe strogo kažnjava. Kao primer, a o kojem je u Lovačkom vesniku, u članku "Plašilice i detektori za spas mladunčadi" pisao Abramović V., daje presudu prema kojoj je nesmotreni poljoprivrednik, koji je kosidbom usmrtio pet lanadi, kažnjen s približno 1.800 evra, neračunajući sudske troškove. Ističe da će takve kazne nakon predviđenog preuzimanja zaštite divljači u Ustav Nemačke biti još strože. 

 

Greška tog počinilaca ponajpre je bila u tome što nije lovokupca obavestio o datumu kosidbe. Dakle, i kod nas je nužna uska saradnja poljoprivrednika i lovaca, ne samo u primeni uređaja za plašenje na kosilicama nego i u obaveštavanju o nameri i danu košnje. Na taj način bi lovci mogli pravodobno delovati, ponajpre obilaskom kosidbene površine neposredno pre kosidbe te pokušajem otkrivanja divljači i legla koja se na njoj nalaze. U tome posebno mogu pomoći izvežbani psi ptičari.

 

Kada su najugroženiji? 

"Problem stradavanja divljači može se rešiti jedino saradnjom lovaca i poljoprivrednika, jer je izuzetno važno poznavanje lovišta te biologije i navika divljači koja obitava na tom području", ponavlja Dumić.  

 

Razdoblje ugroženosti pojedinih vrsta od poljoprivredne mehanizacije može se videti u tabeli koja je deo završnog rada Stradanje divljači od poljoprivredne mehanizacije, Nemanje Irića. 

 

Dakle, kada se god može, kosidbu bi trebalo odložiti ili pak koristiti neki od načina za sprečavanje povređivanja i usmrćivanja, a njih je nekoliko. 

 

Jedan od njih je upotreba hemijskih sredstava ili repelenata neugodna mirisa, koji mogu uznemiriti i oterati divljač, a o čemu Irić detaljno piše u svom radu kojega možete pronaći na ovom linku. 

 

Tu su i različite fizičke metode kao što su ograde, postavljanje vizualnih naprava (plašila od vreća, različitih reflektora koji odašilju svetlost, strašila poput lutaka i sl.), radio uređaja, različiti akustične naprave (zvončići, limenke, čegrtaljke na vetar i vetar). Takođe, od pomoći je pretraživanje i isterivanja divljači sa školovanim psom. Efikasna je i upotreba mehaničkih plašilica od lanaca na mašinama. Tu je i adekvatan način kosidbe i odlaganja iste, upotreba infracrvenih detektora koji reaguju na toplotu životinje i automatski zaustavljaju rad kosilice te konačno upotreba bespilotne letelice s termovizijskom kamerom za pretragu područja.

 

Način i odlaganje kosidbe

Ono što možete napraviti bez ikakvih ulaganja je livade kositi od središta prema spolja. Kosidbom usmerenom prema središtu livade divljač teramo u kolonu u kojoj će sigurno stradati.

 

Kod posebno dugih livada, naročito uz put, treba kositi s jedne strane prema drugoj tako da divljač ima mogućnost sklanjanja na drugu parcelu, odnosno bega od saobraćajnice. Velike parcele mogu se podeliti na više manjih i kositi od središta prema van. Prilikom košnje može se podignuti nož kosilice, jer već nekoliko centimetara može spasiti život divljači.

 

Kosidbu, ako je ikako moguće treba odložiti za kraj juna ili početak jula, kad se većina mladih fazana, jarebica, kosaca izlegla i postala sposobna za beg.

 

Izvor:Agroklub

Foto:Lovačke Priče (ilustracija)

 

Испод корпе за веш било је младунче или друга дивља животиња коју су волонтери, фармери или ловци спасли пре него што је травњак покошен.

 

 Корисница друштвене мреже Фејсбук поделила је на свом профилу објаву којом је упозорила како да рукују корпом за веш на коју могу да наиђу током шетње природом.

 

 Шта се крије испод корпе за веш? Како је написала, на ливади на ивици шуме или уз сеоску стазу, шетачи могу да наиђу на корпу за веш коју не смеју да додирују.

 

 Наиме, испод корпе се најчешће налази младунче или друга дивља животиња коју су добровољци, фармери или ловци спасли пре него што је ливада посечена.

 

 У објави корисник уверава да људи не треба да брину, јер се након кошења младунци пуштају на слободу и враћају се мајкама. Ако су младунци пуштени прерано, постоји веома велики ризик да ће побећи назад на травњак где би их косилица ухватила и убила. 

 

Она жели да се објава подели како би се подигла свест о опасностима подизања корпе за веш.

 

 Преузимање текста и фотографија:Mariborinfo

Nakon što je juče zapažen medvjed u sarajevskom naselju Vratnik, sinoć je i u Olimpijskom selo snimljena lisica.

Hodajući pločnikom između zgrada, kako kaže prolaznica koja je vidjela životinju, nije se činilo da se plaši.

 

“Vraćala sam se kući autom i pred samom zgradom ugledala kako neka životinja prelazi cestu – pomislila sam pas, ali nije izgledala tako. Parkirala sam sa strane, uzela telefon i krenula za njom, čak nije djelovala ni previše uplašeno”, rekla je Drinjaković.

 

Prolaznica dodaje.

 

“Ne zna šta da mislim o ovome osim da smo u htijenju da se što više raskomotimo na planeti Zemlji prestali misliti i brinuti o svim njenim drugim stanovnicima koji jednako polažu pravo na svoj prostor i žive ne ugrožavajući nas – kao što mi ugrožavamo njih”, kaže ona.

 

Podsjetimo, juče se desila nesvakidašnja situacija u glavnom gradu Sarajeva. Primijećen je medvjed kako uplašeno trči niz Vratnik. Cijeli dan tim lovačkog društva preusmjeravao medu u svoje prirodno stanište.

 

Stručnjaci navode da ovdje nije riječ o agresivnoj, nego uplašenoj i izgubljenoj životinji, prenosi N1.

 

“Nije on došao nama, nego smo se mi približili njemu. Čovjek medvjeda ne interesuje ni 1 odsto, to mu je prilično mrzak lik, kad ga sretne. Medo ne bi trebao da silazi, ali približili smo im se puno, puno ih uznemiravamo, uzimamo im stanište. Ako on može da otvori kantu, pa sebi probere, pa jede, njemu je to zgodnije nego u šumi, ali najgore je što ako jednom dođe i jede tu, onda će dolaziti stalno”, kazao je Vedad Škapur, Poljoprivredno prehrambeni fakultet Sarajevo.

 

 

Tekst  preuzeti:BL PORTAL

SANSKI MOST - Pripadnici Vatrogasne jedinice u Sanskom Mostu spasili su lisicu koja se zapetljala i zakačila o žicu u dvorištu jedne kuće, nakon što su ih o tome obavjestili vlasnici.

 

Elvira Serdarević, vlasnica domaćinstva, kaže kako je ukućane probudilo snažno glasanje neke životinje, nakon čega su ustanovili kako lisica visi na žici jer joj se zapetljala jedna noga.

 

Kaže kako je životinja režala na svakoga ko bi joj se približio, pa su dugo razmišljali koga da pozovu.

 

"Sjetila sam se da su vatrogasci nedavno spasili neku mačku koja se popela na drvo, pa smo ih pozvali. Došli su i uz pomoć vatrogasnih rukavica uspjeli skinuti lisicu sa žice, a ona je neozlijeđena pobjegla u polje. Hvala tim divnim ljudima, uljepšali su mi dan", kaže Serdarevićeva. 

 

Brojne lisice su se tokom proteklih mjeseci naselile u naseljima oko Sanskog Mosta, ali i u samom gradu, a mnoge od njih su se toliko odomaćile da se gotovo i ne plaše ljudi. Veterinar, Senad Bešić, navodi kako je njihovo prisustvo u naseljenim mjestima prije svega uzrokovano potragom za hranom.

 

"Mislim da možemo konstatovati kako je u lancu ishrane životinja došlo do nekih poremećaja, pa su lisice u potrazi za hranom u ljudskim naseljima. Također, mnoga sela oko Sanskog Mosta su opustjela, pa je divljim životinjama sada lakše da dođu sve do grada", kaže Bešić.

 

Lisice se hrane ostacima hrane, a osnivaju i svoja legla u neposrednoj blizini kuća. Lovci kažu kako je njihovo povećano prisustvo u urbanim područjima uzrokovano time što su u potrazi za hranom, ali i pojavom šakala koji su osvojili ovdašnje šume.

 

Šakali su u velikom broju stigli na područje grmečkih šuma, jer su vukovi migrirali na druga područja, a radi se o tome da su oni međusobno smrtni neprijatelji. Istovremeno, šakali napadaju lisice i njihova legla, pomjeraju ih iz njihovih staništa i one se zbog toga spuštaju u niže predjele. Iako su lisice na glasu kao prenosnici bjesnila, veterinari smatraju kako nema bojazni jer se redovirto obavlja njihova oralna vakcinacija.

 

Foto: Zlatan Čekić

Tekst preuzeti:Nezavisne novine

KURŠUMLIJA- Sinoć oko 21 sat divlja svinja je prošetala centrom Kuršumlije. Viđena je kod autobuske stanice odakle se uputila u nepoznatom pravcu.

 

Lovci kažu da se retko dešava da divlje životinje uđu u grad. Jedino ako su mnogo gladne a u okolini ne mogu da pronađu hranu. Da li je ova svinja htela da potraži hranu po kontejnerima ili je samo zalutala nije poznato. U svakom slučaju ovakvi događaji su prava retkost.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Toplicke Vesti