Усред ноћи, усред Бањола, ловачком пушком устријелио дивљу свињу.

Пулска полиција завршила је криминалистичко истраживање над 62-годишњаком и утврдила сумњу да је извршио кривично дело недозвољен лов и риболов. Мушкарац се сумњичи да је 31. марта око 22 сата ловачком пушком убио дивљу свињу у насељу Бањоле, где је лов забрањен. Угинулу дивљач преузело је надлежно ловачко предузеће, а полиција је од мушкарца одузела ловачку пушку са оптиком и припадајућу муницију, а 62-годишњак је полицији предао две полуаутоматске пушке. Против мушкарца се подноси кривична пријава надлежном државном тужиоцу у редовном поступку.

 

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://www.glasistre.hr/

Ловачко друштво (ЛУ) ‘’Гучево“ почело је са насељавањем свог ловишта европским јеленом, а за почетак су стигла два мужјака и осам кошута. Према речима управника ловишта ‘’Јадар’’ Владана Васића, насељавање јелена финансира Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, а првих десет поклон су ЈП ‘’Србијашуме’’.

 

– Насељавање ће трајати наредних три до пет година и у том периоду планирано је да се у ловиште пусти од 50 до 80 јединки, што је огроман број и једно смо од ретких ловачких удружења у Србији које је добило овај пројекат који финансира држава. Тренутно у ловишту имамо два, три јелена, вероватно дошла са Цера, а генерално та врста је одавно нестала са овог терена. То је најкрупнија врста дивљачи у Србији и ретка су ловачка удружења код нас која уопште имају јелена у свом ловишту. Првенствени циљ је насељавање, да он опстане овде, адаптира се на средину и почне да се размножава, да број дивљачи дође до те мере да можемо да почнемо и комерцијални лов јелена. Животиње су привремено у подручју Троноше, док се не адаптирају, онда се пуштају у природу, а пошто имају велики радијус кретања свакако ће населити и остале делове ловишта. После тога долази нова тура јелена – објашњава Васић за ЛН.

 

Истиче да је одређени број јединки чипован ради праћења њиховог кретања, као и спречавања незаконитог лова. Напомиње и да су казне за незаконит лов вишемилионске како никоме не би пало на памет да их узима на нишан. Насељавање јелена је трећи капитални пројекат у претходних седам година којим ЛУ ‘’Гучево’’ побољшава стање у свом ловишту укупне површине нешто веће од 45.000 хектара.

 

– Поред тога што смо изградили узгајалиште за дивљу свињу и повећали њену бројност у ловишту, пуштамо их по 30 годишње, направили смо и фазанерију капацитета 20.000 фазанских пилића. Од пројекта насељавања јелена имаће велики значај и суседне општине Мали Зворник и Крупањ јер ће се он проширити и на њихову територију, па апелујемо и на управе суседних удружења да поведу рачуна о јеленима – казао је он.

 

Једна од најлепших и најграциознијих животиња тако је стигла у лознички крај и жеља је да у што већем броју ускоро крстари овдашњим шумама, а унапредиће и ловни туризам.

 

Т.М.С

Текст преузетhttp://loznickenovosti.com/:

Фото:Ловачке Приче (илустрација) 

Стручна комисија оценила је 27 узорака салама у Ловачком дому породице Пушчава.

 

 Ловачка породица Пушчава у општини Ловренц на Похорју организовала је у суботу 15. априла у Ловачком дому 3. саламијаду. 

 

Одзив ловаца и других мајстора домаће производње салама био је веома добар. Оцењено је 27 узорака салама од двадесет шест различитих домаћих произвођача. 

 

Стручни жири у саставу Марко Раковник, Матеј Пшеничник и Сречко Мумел имао је тежак посао, јер су све саламе биле веома укусне и добро направљене. 

 

Након оцењивања, постало је јасно да су на другом месту три саламе са истим бројем бодова. Због тога су све три саламе још једном оцениле стручне судије и тако добиле коначан пласман. 

 

Најбољу саламу направио је Милош Горењак, који је добио награду од 150 евра.

 

 Друго место заузео је Роби Капун, док је Томаж Голоб трећим местом спасио част овдашње ловачке породице.

 

 У доброј атмосфери посетиоци, било их је више од стотину, до вечери су дегустирали саламу, наравно уз подршку добре капљице, сира и поврћа. „Увек смо сматрали да је већина салама веома добра, па су на крају пресудни ситни детаљи у сушењу, зрењу и слично“, рекао нам је Томаж Голоб, старешина ловачке породице. 

 

Он додаје да је манифестација постигла велики успех, имала је највише посетилаца од све три до сада. „Увек смо сматрали да је већина салама веома добра, па су на крају пресудни ситни детаљи у сушењу, зрењу и слично“, рекао нам је Томаж Голоб, старешина ловачке породице. 

 

Он додаје да је манифестација постигла велики успех, имала је највише посетилаца од све три до сада. „Увек смо сматрали да је већина салама веома добра, па су на крају пресудни ситни детаљи у сушењу, зрењу и слично“, рекао нам је Томаж Голоб, старешина ловачке породице. Он додаје да је манифестација постигла велики успех, имала је највише посетилаца од све три до сада.

 

 

Meštani Leposavića usnimili su u svom kraju neočekivanog gosta – mrkog medveda.

 

Pavle Kulizić iz sela Kutnje je početkom nedelje kroz prozor svoje dnevne sobe primetio da se u komšijskom voćnjaku kreće nešto veliko, brzo je istrčao i pozvao svoju ćerku Kristinu da krene sa njim i ponese foto aparat.

 

Iz dvorišta njihove kuće je nastao prvi snimak, kako se pretpostavlja, ženke mrkog medveda koji je selo Kutnje posetio u ponedeljak oko 18:30.

 

Snimak je vrlo brzo počeo da kruži po Vajber grupama i na društvenim mrežama, pa su se ljubitelji prirode uputili na okolna brda u nadi da će imati susret sa medom.

 

Nekima je to pošlo za rukom na obroncima Rogozne u četvrtak u popodnevnim satima, kada su nastale fotografije, kao i snimak na kojem se vidi da meda trči.

 

Pavle i Kristina za N1 kažu da od tog dana često pogledaju u pravcu voćnjaka u kojem su ga videli u nadi da će ih opet posetiti.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Kosovo Sever portal

Hicem iz lovačke puške ubio sovu ušaru, zaštičenu vrstu ptica

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Jagodini podneli su krivičnu prijavu protiv pedesetdevetogodišnjeg muškarca iz okoline Paraćina zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja.

 

On se sumnjiči da je hicem iz lovačke puške ustrelio sovu ušaru koja je zaštićena vrsta ptica.

 

Sova se nalazila na krovu komšijine kuće.

 

Krivična prijava podneta je Osnovnom javnom tižilaštvu u Paraćinu, u redovnom postupku.

 

Svaku sumnju na zlostavljanje i ubijanje životinja prijavite Policijskoj upravi Jagodina ili policijskoj stanici u svom gradu.

 

Tekst preuzet:Infocentrala Portal

Foto:Lovacke Price

 Дабар није само родом из Драве, већ и уз реку Шчавницу са притокама и уз реку Песницу са притокама Глобовницом, Велком и Дрвањем. Велика колонија даброва налази се поред мочваре Глобовнице на западном ободу града Ленарта и поред Тројишког језера. Након темељног чишћења потока Дрвање у Зг. Верјана је забринула становнике да се колонија дабра неће вратити. Али, по свему судећи, бриге су биле непотребне, јер су се после пола године поново вратили. 

 

Ловачки савез Словеније приметио је оглодано дрво. „Пошто је мало жбуња остало, то је очигледно било довољно да се дабар врати у Дрвање и да сељани још једном посматрају остатке његове вечерње трпезе.

 

 Дабар је искључиво биљождер, који храну углавном тражи у двадесетак метара широком појасу. Храни се кором, лишћем и избојцима разних дрвенастих биљака (врбе, тополе, јохе...), као и са биљем и воденим биљем.

 

 Може да руши велика стабла пречника више од метра, али радије бира мања, јер је лакше доћи до малих гранчица са лишћем. Због недостатка приобалног растиња улази и у њиве, ливаде и воћњаке“, написали су. У 18. веку дабар је у нашим крајевима изумро.

 

Ловачко удружење даље наводи да је дабар у 18. веку истребљен из наших крајева због прекомерног лова. Његова кожа, месо и дрво дабра били су веома тражени. „Његово крзно је коришћено за прављење филца“, додали су.

 

 Пошто је реч о воденој животињи, њено месо се користило током поста. 

 

Појединачни даброви су преживели само понегде у средњој и северној Европи. Деведесетих година прошлог века даброви из Баварске су пресељени у Хрватску, одакле су се такође проширили назад у Словенију.Обивају уз Муру, Драву, Саве и Крке са притокама.

 

 Фото: Марјан Тош, Ловачки савез Словеније.

 Текст преузет:https://maribor24.si/

Ljubitelji lova i ribolova moći od 11. do 14. maja u hali "Čair" u Nišu da vide novine u ovom sportskim disciplinama na 22. Sajmu lova i ribolova.

 

Sportski centar Čair spremio je bogatu ponudu, kako kažu, za ljubitelje ove vrste hobija.

 

Očekuje se veliki broj izlagača sa lovačkom i ribolovačkom opremom - kažu iz SC Čair.

 

Tokom trajanja Sajma vrata hale biće otvorena za posetioce od 10 do 19 sati.

 

Cena pojedinačne ulaznice je 200 dinara, a za grupne posete 150 dinara po osobi.

 

Izvor:Južne vesti

Foto:LOVACKE PRICE

U potrazi za hranom, mrki medved napustio je lužnički kraj i preselio se u ,,čičino".

 

 Zoran Aleksić predsednik Lovačkog udruženja Ponišavlje Pirot rekao nam je da je mečka sišla sa Suve planine i da se prema sigurnosnim kamerama nalazi u atarima sela Petrovac, Belo Polje , Sukovo. Mečka nije opasna po ljude, ali po košnice i med naravno !

 

 Koliko je procenjeno  radi se o mlađem medvedu koga za sada ,,interesuju" samo košnice, bez kojih su ostali neki pčelari u Lužnici. Aleksić pretpostavlja da je ,,prešao granicu" i došao iz Bugarske. Medved se inače prati već nekoliko godina, veruje se da je ,,preskočio" Staru planinu i krenuo na suprotnu stranu pirotske kotline.

 

Tekst preuzet Pirot Plus online.

Fotografije tragova medveda snimljene iznad sela Petrovac, foto Lovačko udruženje Ponišavlje Pirot

KOTOR VAROŠ, 11. aprila  – LU “Borčići” iz Šipraga započelo je novu lovnu sezonu odstrelom kapitalnog medvjeda, čija je trofejna vrijednost u zlatnoj medalji. Odstrel je izvršio lovac Darko Vračar iz Banjaluke.

 

Komisija za ocjenu trofeja, na čelu sa Radenkom Perišićem, trofej medvjeda je ocijenila sa 328,74 CIC poena.

 

Predsjednik udruženja, Rade Nijemčević, koji je ujedno bio i stručni pratilac u lovu, čestitao je na odstrelu lovcu i ovom prilikom zahvalio se nadležnom ministarstvu na čelu sa Savom Minićem i cijelokupnom njegovom timu, koji je svojom ekspeditivnošću dao doprinos ovom uspjehu kroz davanje saglasnosti na godišnji plan korišćenja lovišta “Šiprage”.

 

Važno je istaći da je brojnost medvjeda lovištu “Šiprage” iznad projektovanog kapaciteta lovišta, zbog čega se ovo udruženje suočava sa velikim štetama koju ova divljač pravi u lovištu na imovini stanovnika ovog kotorvaroškog kraja.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Glas Kotor-Varos

Невероватан налаз ловца:

Пронашао је мртвог срндаћа, али открио његове невероватне рогове У шуми код Сухем Врха, ловац је пронашао седмогодишње срндаћа са сунђерастим роговима.

 

 Члан Моравске ловачке породице Штефан Макотер, који следеће године слави 50 година ловачког стажа, отишао је у уторак, 4. априла, у шуму на подручју катастарске општине Сухи врх, где је желео да провери солану да види да ли има довољно соли за дивљач за срндаће који траже храну на оближњим ливадама и пољима. Поља и ливаде су већ зелене и дају храну за дивље животиње. Усред шуме, ловац је наишао на изванредан налаз... Ловац Штефан Макотер је тада усред шуме случајно пронашао срндаћа, који није давао знаке живота. Према његовим речима, неко га је могао упуцати из малокалибарске пушке у задњи део лешине у ногу, или су се срндаћи међусобно потукли, јер све указује да је млада срндаћа искрварила. Када је ловац стигао до њега, приметио је да је подлегао ранама. Позвао је старешину Моравске ловачке породице Франца Брунера и рекао ми шта је нашао у шуми. О догађају је упознат и предсједник Удружења прекмурских ловачких породица Арпад Ковеш. У помоћ у шуми, где је на лишћу лежао угинули срндаћ, притекао је и власник Моравске ловачке породице Симон Брунец. А зашто је  срндаћ био посебан? Био је то срндаћ тежак двадесетак килограма. Посебност срндаћа је била у томе што није имала потпуно покривену и заштићену главу, јер је није чистила да би јој израсли рогови, него су јој израсли, како ловци кажу, баста, или сунђерасти рогови. После обиласка, мајстор Ловачке породице Моравци га је утоварио у аутомобил и одвезао у ловачки дом Ловачке породице Моравци Топлице где му је одсечено тело, одерана кожа и глава. По зубном реду ловци су одређивали године старости. Пошто није имао тестисе, израсли су му рогови у облику печурака толико велики да му се очи нису могле ни видети. Глава, која се сматра трофејем, биће припремљена и постављена у просторијама ловачког дома, јер је то једини примерак те врсте у њиховом ловишту.

 

Текст преузет и Фото :https://mariborinfo.com/