Мечка развалила четири кошнице у селу Пуљци - Миломир морао да стави електричну чобаницу

Нова Варош - Незвани гост посетио је мештане у селу Пуљци код Нове Вароши и оставио их у страху.

Медвед је никад ближе пришао кућама и домаћину Миломиру Гујаничићу уништио четири кошнице. Раније су медведи само обилазили око села, а сада су први пут начинили већу материјлану штету, наводи агенција РИНА.

 

-Он је у мој пчелињак долазио две вечери. Прву ноћ је прескочио ограду високу преко метар, поломио четири кошнице и претурио две. Добро се засладио и отишао. Након тога, три ноћи касније опет је свраћао. Ја сам остао да дежурам, па се медвед уплашио светла испред куће и побегао. Ово се раније никада није дешавало, да дивље звери направе штету међу кошницама, рекао је за РИНУ Миломир.

 

Он је дугогодишњи пчелар и у селу Пуљци има пчелињак са око 50 кошница. Иначе, живи у граду али имање редовно обилази. Ипак, пошто се ради о напуштеном засеоку медведи су сада већ без страха пришли домаћинствима.

 

- Оградио сам пчелињак, али показало се да то није довољно. Мораћу да дежурам неколико наредних дана не би ли их спасио, али сам и поставио електричну ограду како бих се додатно обезбедио, додаје овај искуни пчелар.

 

Осим медведа који су направили штету на кошницама, велике проблеме мештанима планинских села праве и вукови који неретко упадају у торове и кољу стоку.

 

Текст преузет и Фото : ГЗС/РИНА

Na poziv budvanske Lovne organizacije „Primorje“ grupa lovaca LU „Trebević“ iz Istočnog Novog Sarajeva je u periodu od 17 do 20. februara 2023. godine bila u gostima kod tamošnjih lovaca.

 

U delegaciji, koju je predvodio predsjednik Simo Tuševljak, bili su Željko Grbić, Dragan Mijović, Jovo Marić, Slavko Pandurević, Slobodan Jovanović, Ognjen Gengo, Milovan Savić, Miljan Maunaga, Blagoje Skoko i Milenko Jeftović, a poslije se pridruži i Slavo Krajišnik. Naime, Budvani su slavili značajan jubilej - 70 godina postojanja i tim povodom su priredili niz manifestacija, uključujući dvodnevni lov sa gostima, svečanu akademiju i drugo. Domaćini, na čelu sa presjednikom Ilijom Racanovićem i upravnikom lovišta Predragom Peđom Zecom, su u petak dočekali „Trebevićane“ raširenih ruku i otvorenog srca. Gosti su poslije bogate večere smješteni u udobne odaje ugostiteljskog objekta „Balkan“.

 

U subotu se „digosmo se na oružje“ i u zoru moćnim džipovima banusmo na Brajiće i Paštrovsku goru. Tu, povisoko u brdima, pozdravi nas jutarnje sunce, uz svježi dah Mediterana. Zastadosmo ushićeni ljepotom pomalo surovog krajolika. Duboko ispod nas jedva naziremo ovalnu konturu Svetog Stefana, oko kojeg  blješti more na svjetlu novog dana. Pažljivi domaćini nas razvode na čeke,  lovi se divlja svinja, vuk, šakal i lisica. Proteče vremena dok se ne začu lavež oko 20 goniča i probudi u nama dobro znani lovački filing. Divljač se nećka da udari na cijevi, a po lavežu razabiramo da se kreće ispod surih greda planine, živci nam trepere. Eto, to su neki naši lovački narkotici. Srdačni Budvani nas obilaze i krijepe vinom i pršutom. Potom sa svježinom, doplovi poveći oblak i meko se nasloni na planinu. Valjda je takva slika bila lajt motiv za poznate stihove: „Kad oblaci s' mora krenu, odmaraju na Lovćenu“. „Pasji sinovi“ su revnosno kevtali i radili, no okreni-obrni, drž' ne daj, 'ajd Jovo nanovo, al džaba - ne skolismo šakala u šake. Kada posta jasno da je divljač „odstupila“ pro planine, naša grupa se okupi na „isturenom komandnom mjestu“, kod kuće lovne grupe „Lipa“.

 

Šale i doskočice

 

Tu odmah započe sve po ustaljenom redu, azbuka dobro poznata: pucketa vatra, na rešetki cvrči meso, kad čašica obredi drugi krug počeše lovačke šale, anegdote i domišljate doskočice. Branko Mitrov Liješević preuzima „komandu“, tu su još trojica Franeta: Ljubo, Ratko i Branko, Mijo Ćetković, Stojanovići: Duško i Željko, Srđan Liješević, Nikola Lazović i Jovica Marković, sve ljudi bastani i uzdani. Sa nama su i stari pobratimi Budvana, lovci iz Uba, na čelu sa šefom Markovićem. Imamo i jednog knindžu Zorana, a i Rusa Kuznjecova. Poslije će prispjeti i ostali. Prijazni „čazbeni“ đetići svaki čas pokroviteljski nas nutkaju nekim svojim lokalnim đakonijama, čekajući da šta „zaišćemo“, pa da odma' trojica polete da to i prinesu. Mi smo, uz simboličan otpor, „nevoljko“ popuštali, izloženi tim kategoričkim „pritiscima“. Odnekud mi na um padoše stihovi pjesme „Gostoljubivi“  čika Jove Zmaja:  „... Bi li sira? Evo na, / hoćeš jajce – evo dva! / Hoćeš hleba? – seci sam: / što god imam rado dam. / Bil' još štogod? – ništ ne krij; / hoćeš mleka, evo pij! / Evo što nam dao Bog / Srbin voli gosta svog“.

 

Odmah se vidjelo da je ovdje na snazi stari domaćinski adet, jer njihova patrijahalna čestitost i neusiljena prisnost su naprosto plijenile. Ovo je zemlja žilavih, nepokolebljivih tradicija, gdje su raniji težak život na surom kamenu i stalni ratovi za slobodu, uz primorski temperament, iskovali čovjeka jakog moralnog integriteta, nadahnutog uzvišenim rodoljubljem. Svaka slabost tu se prezirala: „U kuću si neradiša, a u boju nefajdiša – pu, pogani“.

Raspoloženje raste, sva lica su otvorena i nasmijana. Neizbježno krenu i pjesma, svi svaku znamo i volimo, posebno one sa omiljenim istorijskim likovima. Lako se dalo primijetiti da su nam „priče“, razmišljanja i vrijednosna mjerila podudarna, pa razgovor poteče k'o da se oduvijek znamo. A kako može i biti drugačije, kad više od pola žitelja Sarajevsko-romanijske regije, razmotavajući porodičnu geneologiju, neminovno dolaze do Crne Gore kao zemlje svojih predaka. Sve nas je prožimao snažan osjećaj pripadnosti jednom istom narodu, a u svakoj pjesmi treperio je taj duh bliskosti i uzajamnosti. Jer, to što čuvamo duboko u srcu kao biser u školjci, od iste je materije. To nešto nas i održa kroz istoriju, čeličeći našu sposobnost da uprkos svemu trajemo.

 

Za neke strane i domaće političke krugove ovo naše ponašanje je „nedopustiva drskost“, jer Srbe treba uvijek i svuda dijeliti, neštedimice sijući između njih sjeme razdora i kad ono ponegdje počne klijati, rasti i donositi svoje otrovne plodove, tada ti naši zloćudni „prijatelji“ otvaraju šampanjac.

 

Elem, gromoglasno veselje u lovačkoj kući potraja do popodneva. Odjednom se domaćini „sjetiše“ da bi prije povratka u pansion svakako trebali svratiti i njihovim kućama, da nas biva još malo počaste, a ne znamo a ne znamo čime „vam 'tičjim mlijekom“. Onda se počeše jagmiti ko će koga od naših odvući sa sobom. A tek tamo, jadna ti majka, ne možeš oka otvorit', te ovo mi je vino ta berba, te ovo mi je preklanjski pršut, a ovo domaći sir ... Ni popa, ni kneza ne bi bolje dočekali. Kad stigosmo u „Balkan“, nije ti šala, i tu se stolovi prolamaju od jela i pića. Već siti, morasmo uzet' zeru božiju  „radi atra“. No u drugome nismo manjkali, pa već zagrijani bez snebivanja nastavismo đe bijasmo stali sa šalom, pjesmom i veseljem do nek' doba noći. I tu mnogi potvrdiše svoj raskošni talenat u ovoj lovačkoj disciplini, pripomogoše i naši stari prijatelji iz Trnova, gospoda Miroslav Bjelica i Siniša Golijanin.

 

Šumovi i mirisi

 

U nedjeljno jutro, mada dremljivi, 'vatamo puške po sredini, pa na džadu put lovćenskih strana. Lovilo se oko sela Brajića, Lapčića i Pobora, te šumovitih Stanjevića, sve do samih granica Nacionalnog parka „Lovćen“ i vrha Kuliješ na 1357mnv, ali ponovo bez rezultata. No, to nam ne pokvari raspoloženje. Dođosmo i do lovačkog doma, gdje  smo posluženi vrhunskim roštiljem. Tu Budvani imaju manju fazaneriju i uzgajalište za divlje svinje. Osim pobrojanih domaćih lovaca od prethodnog dana, tu su bili  Ilija Racanović, Predrag Zec, Kuč Stanko,  Grgurevići Božo i Momir, Željko Zec, Vojo Vučetić i Dušan Kustudija.

 

Pohodismo i predivni manastir Stanjeviće, gdje su povremeno stolovale crnogorske vladike i gospodari, a koji je monah Maksim Tujković, rodom iz Grblja, oslikao 1738, dvije godine nakon rada na ikonostasu Stare sarajevske crkve, no to zaslužuje posebnu priču. Budvani ni za sekund „ne dižu ruke od nas“, a njihova susretljivost u dlaku je ličila na prethodni dan, pa to nećemo ponavljati.

 

Nakon ručka u „Balkanu“ odmor je do centralne svečanosti. Bržebolje se dograbismo kreveta da čo'jek malo primiri i počine, no neki opet skoknuše do mora, da mu čuju šum i udahnu miris.

 

Konačno u 18:00 poče i najavljena svečanost. U prepunoj, lijepo uređenoj sali stotine lovaca i gostiju. Program započe dodjelom priznanja i nagrada zaslužnima za doprinos u radu Lovne organizacije „Primorje“. Njen predsjednik Ilija Racanović pozdravio je prisutne, govorio o radu i još jednom se zahvalio svima, posebno Opštini Budva koja im daje snažan vjetar u leđa. Skup je kratkim obraćanjem pozdravio i predsjednik Opštine Milo Božović, obećavši daljnju podršku budvanskim lovcima. Zatim su govorili predsjednik Lovačkog saveza Crne Gore Nikola Marković, pa predsjednik LU „Ub“ Zoran Marković.

 

Predsjednik LU „Trebević“ Simo Tuševljak je čestitao jubilej, poželjevši domaćinima dalji uspješan rad, pri čemu je izrazio želju da uskoro dođe i do zvaničnog bratimljenja dva lovačka udruženja, što bi bio prvi korak i na jačem povezivanju dva grada Budve i Istočnog Sarajeva. Nije propustio da pomene kako je Budva pomagala Srpskom Sarajevu kad je bilo najteže, nesrećnih devedesetih. Guslar Vasko Doljanica je stihovima „Mojkovačke bitke“ raspaljivao žar u našim srcima, dok nam je nacionalni ponos nadimao grudi.

 

Jedan od starijih  „Trebevićana“ Brko, koga budvanski lovci oslovljavaju sa Drago Ljubov je prigodnom zdravicom čestitao proslavu.

 

Izdvajamo glavne akcente:

 

VEL'KI BOŽE, BLAGOSLOVI, BRATSKI LIJEPI SABOR OVI,

 

DAROVA NAS SREĆOM, ZDRAVLjEM, LjUDSKIM ZBOROM I GLEDANjEM.

 

USRED BUDVE, GRADA SLAVNA, KOJEM TEŠKO IMA RAVNA,

 

ŠTO GA LjUBI PLAVO MORE I PONOS JE CRNE GORE.

 

SEDAMDESET LjETA PROĐE OTKAD LOVSTVO KRENU OVĐE

 

I DRUŠTVO SE TU FORMIRA DA LOV ČUVA I PLANIRA.

 

MI SMO DOŠLI ČESTITATI I PODRŠKU BRATSKU DATI,

 

DA RADITE JOŠ ZADUGO I LOVITE SREĆNO DUGO.

 

JOŠ STOTINE TRAJTE LjETA, NEK' TROJICA DADE SVETA,

 

ZAŠTITNICA OVOG GRADA, DA VAM MIR I SLOGA VLADA.

 

 

Zdravica dalje pominje lov i druženje, ali i lovačku etiku:

 

 

LOVČE, BRATE, ČASTAN BUDI DA TE ŠTUJU DRUGI LjUDI,

 

NA LOVINU NE BUD' LAKOM, DA BI SE HVALIS'O SVAKOM'.

 

ŽIVOTINjA DA SE HRANI I OD SVAŠTA DA SE BRANI,

 

I OD ZVIJERI I OD SEBE, NE PUCATI BEZ POTREBE.

 

ČOJSTVOM DA SE MJERI LOVAC, DA L' ĐED BIO IL' SINOVAC,

 

VALjA OBRAZ SAČUVATI, UVIJEK LIČNI PRIMJER DATI,

 

da bi se na kraju zaključilo:

 

BUDVA NAM JE SRCE DALA, PA JE MALO REĆI HVALA,

 

DAĆE GOSPOD DOBAR ČAS DA DOĐETE VI KOD NAS.

 

VALjDA ĆEMO KADRI BITI GOSTOPRIMSTVO UZVRATITI,

 

BOGME NEĆE BITI LAKO UGOSTITI VAS OVAKO.

 

ZDRAVICI JE EVO KRAJ, BOŽE VEL'KI TI PODAJ,

 

DA NAM BUDE SREĆNO OVO POBRATIMSTVO NAŠE NOVO.

 

ŽIVJELI!

 

Ovo stihotvorenije pozdravljeno je snažnim aplauzom.

 

Naravno nije moglo proći i bez bogate lovačke lutrije. Među obiljem vrijednih nagrada prve dvije su bile pravi hit: lovačka puška „Stoger M3000 deluxe“ i štene crnogorskog planinskog goniča.

 

Onda, uz orkestar i pjesmu, nasta veselje koje vremenom preraste u pravu euforiju. Ako je neko mislio da će „Trebevičani“ ustuknuti pred tim izazovom, taj se ljuto prevario, oni se, uz sadejstvo domaćih snaga, pokazaše kao valjani potrošači voća u destilovanoj formi, ali i kao vatreni fanovi kafanskih pjevačica. Valjda to neće okrnjiti njihov zavidan  ugled u lovačkom svijetu. „Začuđuje“, kako se lovačka bratija neoprostivo lako predavala urnebesnoj zabavi (a da vidim ko ne bi). Tutnjalo je „za sve pare“. Džaba je, ne može čo'jek od sudbine uteć', pa bi-šta bi, ne vrijedi poricati, jeste popilo se, bili smo bučni i veseli, ali ne i nepristojni.

 

Osvanu i ponedjeljak, valja kući ići. Ni vidni tragovi umora i nesna nisu sa naših lica skinuli osmijeh, koji tu stoji zakačen već četvrti dan. Ni nama nije bilo lako izdržati sve te burne događaje i čašćenja, kamo li njima sve to besprijekorno pripremiti, tolike ljude dočekati i onako širokogrudo častiti i gostiti. Ogroman je teret bio na plećima predsjedniku Iliji i upravniku Predragu. Svaka im čast! Nije im padalo na pamet da nas bar na kraju „poštede“ obilja jela i pića, pa morasmo opet dvaput doručkovati. Prvo u „Balkanu“, a sat i po kasnije u „Parmi“ nas carskom gozbom počasti i pozdravi predsjednik SO Budva, gospodin Nikola Jovanović, poželjevši nam srećan put. Sastav „odbora za ispraćaj“ valjda govori da smo se i mi pokazali kao solidni ljudi. Pored brojnih lovačkih drugova na čelu sa Peđom Zecom, tu su bili opštinski funkcioneri Predrag Ivanović i Đorđije Probilović, kao i sve vrijeme prisutni naš stari lovidrug Vojo Kuljača.

 

Pritežemo opanke za puta, vala je vakat da ti dobri ljudi malo dušom da'nu. Ovom prilikom upoznasmo pravo lice Budvana, koji nisu tek dobrostojeći „gošpari“ što lagodno žive od turizma, već marljivi, dostojanstveni domaćini, druželjubivi i galantni, sa finim osjećajem mjere. Nije to bila nikakva glumljena pi-ar ljubaznost, već iskrena bratska naklonost. Kada se sve sumira, otvoreno možemo reći da smo imali privilegiju da se družimo sa njima.

 

Dvije smo ulice zakrčili opraštanjem: „Hvala, hvala i do skorog viđenja“, obećasmo jedni drugima da na ovu lovačku storiju ne stavljamo tačku, već zarez. I zaplovi naš kombibus  pod sigurnom rukom Dragana Lopatića. Usput analiziramo protekle događaje i sabiramo utiske, jednodušna je iskrena ocjena da je sve bilo na najvišem nivou i da je ovo bio jedan od onih rijetkih nezaboravnih lovačkih doživljaja. Priželjkujem da ko izrekne kakvu primjedbu jer kažu loš je znak i ne valja kad je baš sve idealno. Dok, Bog se dragi smilova, pa neđe oko Grahova, javi se jedan, kaže gulaš mu nije bio slan i dobro začinjen. Meni laknu.

 

Tekst preuzet: Dragan Mijović katera.news

Foto: glassrpske.com

Lovačko udruženje"Srna"Srbac i dalje nastavlja da ulaže u zaštitu lovišta od krivolova i pojačava aktivnosti lovočuvarske službe. Udruženje je od juče dodatno opremljeno sa pet novih kamera koje će itekako pomći u ovoj namjeni, što je dosad ukupno oko 15 kamera, kaže predsjednik Udruženja Goran Savanović.

,,U cilju sprečavanja krivolova, najveći dio lovišta u proteklom periodu pokriven je stacionarnim i pokretnim kamerama i video nadzorom. Kako bi se dodatno zaštitio fond divljači, koristiće se i video nadzor koga je Policijska stanica, uz pomoć Opštine Srbac i privrednika, instalirala širom opštine”, kaže Savanović.

Lovačko udruženje “Srna” Srbac u vrijeme lovostaja i mira u lovištu, u vrijeme kad se stvara novi podmladak i fond divljači, preduzima maksimalne mjere zaštite lovišta.

 

Tekst i fotografija preuzeti:RadioSrbac Srbac

Gradska opština Pantelej u saradnji sa Lovačkim udruženjem grada Niša organizovala je tradicionalnu, trinaestu po redu, „Šakalijadu“, u širem ataru sela Gornja Vrežina.

Manifestaciji je prisustvovala predsednica Gradske opštine Pantelej, Nataša Stanković sa najužim rukovodstvom.

 

Ispred Zadružnog doma u Gornjoj Vrežini, učesnici Manifestacije prezentovali su ulov, a nakon toga proglašeni su najuspešniji lovci na šumske predatore, u sklopu tradicionalnog lovačkog druženja.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Niske Vesti

Lovačko udruženje "Zlatibor-Čajetina" proslavilo je 120 godina postojanja, a u sklopu sabora održana je hajka na vuka po 41. put. Vuk je i ove godine nadmudrio lovce.

 

Magla, vetar koji popreko nosi sitni sneg, dva stepena ispod nule, a ispred lovačkog doma na Zlatiboru, na strelištu Zova, u ranim jutarnjim satima počelo okupljanje lovaca. Svi ko zapete puške spremni da krenu na hajku na vuka. Okupio ih je ovogodišnji Sabor lovaca, koji je počeo još u petak, a poslednji dan (u nedelju) namenjen je za hajku na vuka po 41. put.

 

Ove godine došlo je mnogo više učesnika nego prethodnih, a razlog je i proslava 120 godina postojanja lovačkog društva "Zlatibor-Čajetina". Došli su iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske (BiH), Crne Gore, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, preko njih 300. Pre zbora okupljaju se ispred Lovačkog doma, a unutra popiju kaficu i čaj da bi se ugrejali. Bilo je snega i kiše na ranijim hajkama, ali ovakve magle, kažu lovci još nisu videli. Svi trljaju ruke da bi ih ugrejali od hladnog vetra koji probija do kostiju, a u međuvremenu je počeo i sneg da pada.

Lovačke priče

Uz kaficu prepričavaju svoje lovačke priče iz prethodnih lovova, o divljim svinjama, lisicama, a poneko pomene i vuka. Mada, sa onima sa kojima smo pričali, svi su nekada upucali bar jednog vuka (!?). Da li su to samo njihove priče ili je istina, to samo oni znaju. Smeju se, šale se, pa nije ni čudo što kažu da u lov najviše idu zbog druženja.

 

"Pustio si brkove, e baš te briga, više te neće zvati Ćelo, nego Brko", čuje se za jednim stolom.

 

Na više mesta, unutra i napolje pod šatrama, sprovodi se upis i evidencija lovaca. Sekretar LU "Zlatibor - Čajetina" Marko Pantović za Agroklub kaže da su juče bile streljačke discipline, a danas sledi hajka. Podsetio je da je ova organizacija osnovana 1902. godine u Čajetini, ali zbog korone proslava je odložena za ovu godinu.  

 

"U prethodnih mesec dana smo intezivno pratili divljač. Primetili smo četiri vuka, pa će taj potez na kome će se loviti biti Lečića vrh, Vučijak, Klade. Očekujemo oko 300 učesnika u lovu i naše članstvo. Vreme nam ne ide na ruku, ali sve je to priroda i draž ove akcije. Nije idealno i nikad nije idealno, tako da smo naviknuti na razne uslove. Nadamo se da ćemo srediti vuka. Dozvoljen je odstrel pet vukova, ali mi ćemo biti zadovoljni i da jednog ulovimo", kaže Pantović i dodaje da su prošle godine imali priliku da odstrele vuka gde je gost pucao, ali nije bio precizan.

 

Aktima se određuje tačan broj vukova za odstrel

Evropska unija je zabranila lov vuka, pa na pitanje gde smo mi u tom, Pantović je mišljenja da Zajednica to uradila iz razloga što ga je ista i istrebila.

 

"Kod nas ne postoji razlog za takvim merama iz razloga što mi vuka imamo. Svake godine se kako na nivou lovačkih udruženja, tako i saveza, donose planski akte koji uređuju tačan broj koliko će se odstreliti vuka i druge divljače".

On dodaje da za razliku od prethodnih godina, ove i prošle godine bilo je manje štete koju su nanosili ovi šumski predatori. U samom lovištu kojim gazduje LU "Zlatibor-Čajetina" vukovi su rastrgli jednu košutu. Upravo uzgoj jelenske divljači je ono na šta su posebno ponosni u ovom udruženju.

 

"Pre dve i po godine pod pokroviteljstvom države pokrenuli smo projekat reprodukcija jelenske divljači. Do sada je na prostoru Zlatibora pušteno 60 jedinki jelena, od kojih je 48 u prirodi, a 12 je nedavno stiglo i nalaze se u prihvatilištu. Zabeležene su i prinove, pa tako sada ukupno imamo oko 80 jedinki jelenske divljači", kaže naš sagovornik.

 

To nije jedina prinova u ovom lovištu.

 

"Zajedno sa Biološkim fakutletom iz Beograda pokrenuli smo monitoring medveda gde smo obeležili četiri jedinke medveda, a oko 12 do 13 jedinki su stalno prisutne u našem lovištu. Njihova brojnost raste. Jedna obeležena mečka je omecila četiri mečeta", dodao je sekretar LU "Zlatibor-Čajetina".

 

I deca i žene deo hajke

Već je vreme za polazak na teren i daju se poslednja uputstva. Prvo što je izdao naređenje je da svi lovci pređu preko dezo-barijere zbog afričke kuge. Zatim su određeni i podeljeni sektori. Sa nestrpljenjem da krenu u hajku su i najmlađi učesnici, devetogodišnji Ranko i njegov brat Dejan Marković (14) sa Zlatibora.

 

"Nije nam prvi put da smo u lovu. Ranko je išao nekoliko puta, a ja sam bio više puta i na hajci na vuka. Idemo sa tatom i sve je super. Nema veze što je hladno, dobro smo obučeni. Od svega najlepše je druženje", kaže Dejan.

 

I ova akcija nije prošla bez jedine žene lovca Milice Bukvić. Ima 77 godina i ovo joj je 31. put da prirustvuje hajci na vuka.

 

"Nema žena u lovu, valjda im je malo teško, ali meni baš prija. Sada je veliki problem magla, pa vukovi imaju šanse. Ako sneg padne, biće tragova i lakšeg lova. Ovde sam najviše zbog šetnji i lepote prirode. Lepo je druženje i volim prirodu", kaže Bukvićeva.

 

Učestvuju i Vojvođani

Na Zlatibor je stigla i grupa lovaca iz Čuruga. Uroš Đuradin kaže da je prvi put na zlatiborskoj hajjci.

 

"Ovim se bavim od 1995. godine i prvi put sam ovde. Pre mesec dana sam ulovio prvog vuka u Blacu, nadam se da ću i ovde biti te sreće", kaže gost iz Čuruga.

 

Već 30 godina na zlatiborsku hajku na vuka redovno dolazi Branko Miodanić iz Prnjavora.

 

"Ove godine sam došao sa grupom od 16 lovaca. Imao sam sreće da sam pre nekoliko godina u Murtenici, a pre toga na Torniku ulovio vuka. To je poseban osećaj. Uloviti vuka je kao kada osvojite Vimblodon u tenisu. To je vrh u ovom sportu. Ima jedna priča da najpoznatiji lovac iz mog vremena pokojni predsednik Tito nikada nije ulovio vuka, jer ne može da se naštima. To mora da se ima sreće, volje, strpljenja i želje", kaže Miodanić i dodaje da su lovci humani i društveni ljudi, koji više unose, nego što iznose iz lovišta - oni prihranjuju i čuvaju divljač.

 

A kada su u pitanju vremenske prilike on kaže da nije baš pogodno vreme zbog magle - "ali, valjda će malo napadati snega".

 

"Ima jedna izreka koja glasi: za pravog lovca nema lošeg vremena i stroge žene", dodao je naš sagovornik.

 

Hajka se završila bez ulovljenog vuka.

 

tekst i fotografija preuzeti:Agroklub.rs

Foto: Zvezdana Gligorijević

 

Поштујемо шуму и њене становнике.“ Зимско доба је за многе најлепше доба године, јер доноси много радости, као што је празнична атмосфера и снежне авантуре.

 

 У међувремену, у овом тренутку највише су угрожене животиње, а Министарство пољопривреде, шумарства и хране тражи шумски бонтон.

 

 У Министарству пољопривреде, шумарства и хране истичу да су посебно угрожене дивље животиње.

 

 Истовремено, додају да се за ово време посебно треба придржавати шумског бонтона и што мање узнемиравати ионако угрожене животиње.

 

 Хладноћа и недостатак хране највеће су препреке. Дивље животиње су спремне за хладније дане, али упркос зими и недостатку хране, суочене су са препрекама које угрожавају њихову егзистенцију.

 

 Додатне проблеме често изазивају људи својим неприкладним понашањем које омета њихово природно станиште.

 

 У Министарству пољопривреде, шумарства и хране активности које нарушавају животну средину дивљих животиња обухватају: шетњу паса без повоца, пешачење ван утабаних стаза, скијање ван обележених стаза за скијашко трчање и вожњу моторним санкама ван полигона.

 

 Узбуђење може бити погубно за животињу Мењајући своје годишње крзно зимским салом, животиње себи омогућавају да преживе хладније дане у години. Међутим, животиње се не ослањају само на зимску маст, када дође хладно, усвајају друге стратегије које им омогућавају да лакше преброде зиму. Главна стратегија је да се крећете што је мање могуће, јер се на тај начин избегава непотребно трошење енергије. 

 

 

Животиње се тако повлаче у своја зимовалишта, где им је, поред скромне исхране, пре свега потребан мир. Са ове тачке гледишта, важно је да се при уласку у шуму понашате адекватно и не узнемиравате животиње, јер то може бити погубно за њих.

 

 

 Обавезна употреба поводаца Дивјад се тешко креће по дубоком снегу, чега власници паса морају бити свесни. У случају да пас није на повоцу, само он може да оде после игре и почне да га јури. На овај начин животиње непотребно губе енергију коју је тешко надокнадити. Са изгубљеном енергијом, недостатком хране и додатним губитком енергије услед хладноће, може доћи до смртне опасности.

 

 Животиња која слаби због недостатка енергије је подложнија болестима и, на крају, трошењу. Ослабљена животиња такође постаје лакша мета за предаторе.

 

 Храњење дивљачи је дозвољено само за одговарајуће квалификоване особе.У тешким зимским условима добробит дивљачи обезбеђују ловочувари или запослени у ловиштима од посебног значаја, као и ловци из ловачких породица у другим ловиштима. 

 

За храну се дивље животиње окрећу у товилишта, где их хране стручно обучени ловци. Министарство пољопривреде, шумарства и хране упозорава да они који нису чланови ловачких организација не треба да покушавају да сами похрањују товилишта или да прихрањују дивљач на неприкладним местима или у близини људских настамби. 

 

Добре намере које нас терају да хранимо дивљач често пропадну, јер неправилно храњење дивљачи доноси више штете него користи. „Поштујмо шуму и њене становнике“, кратка је парола министарства која позива на додатни опрез при уласку у шуму. као и ловци из ловачких породица у преосталим ловиштима. За храну се дивље животиње окрећу у товилишта, где их хране стручно обучени ловци. 

 

СРЕМСКА МИТРОВИЦА - Сремска Митровица ће у будућности постати центар ловног туризма. У ту сврху почела је изградња Ловачко-туристичког центра недалеко од Казнено-поправног завода. За прву фазу радова из више извора обезбеђено је око 20 милиона динара.

За ловце, изградња мултифункционалног Ловачког центра много ће значити, с обзиром на њихове потребе и све већи развој ловног туризма.

 

Митровица ће постати центар ловног туризма, како је најавио председник Скупштине града. Истакао је да ловци веома значе за један град, пре свега за очување животне средине. Град је на основу тога препознао потребе ловаца, те ће им овај мултифункционални објекат са смештајним капацитетима доста значити.

 

До сада Удружење ловаца се налазило у објекту на Спомен гробљу те ће се овим центром потпуно задовољити њихове потребе, а стари објекат на спомен гробљу биће претворен у музеј, најављују из града.

 

Текст преузет:https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina

 

Фото:Ловачке Приче (илустрација)

Nemački lovci traže ubicu ljubimice Ursule fon der Lajen, nagrada za „njegovu glavu“ ističe 31. januara

 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, izgleda, ne voli da "pleše" sa vukovima – posebno kada je reč o njenom imanju. A priča o predsednici Evropske komisije i „Velikom nevaljalom vuku” počela je jedne tople noći odmah početkom septembra u „zemlji konja” – ruralnoj nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji. Nešto posle ponoći 1. septembra, sivi vuk se uvukao u šumski zaseok Burgdorf-Beinhorn u potrazi za hranom. Pronašao je plen u dobro čuvanom imanju na kraju jednog od dva puta u zaseoku, piše Jutarnji list.

 

Kobila Doli, stara 30 godina, nije imala šanse. Njeno telo pronađeno je sledećeg jutra u visokoj travi gde je pasla. To bi verovatno bilo poslednje što je neko čuo za Doli da nije bilo činjenice da je mesto njene smrti bilo samo 100 metara od seoske kuće Ursule fon der Lajen, dok je Doli bila njen nagrađivani poni. „Cela porodica je užasno potresena vestima“, rekla je fon der Lajen u izjavi nakon smrti njene ljubimice.

 

Lokalne vlasti su sumnjale na vuka poznatog pod imenom GV950m. Mesec dana kasnije, on je stavljen na listu za odstrel. Iako su vukovi zaštićena vrsta u Evropi, vlade dozvoljavaju njihovo eliminisanje u posebnim okolnostima.

 

Vuk od ranije bio na putu ka „streljačkom vodu“

 

Uz pomoć DNK dokaza, istražitelji su u decembru potvrdili da je GV950m, osumnjičen za više od deset drugih ubistava vuk koga traže, a izgleda da je i pre nego što je Doli dočekala svoj kraj, GV950m već bio na putu ka ‘streljačkomi vodu’, prenosi dobro obavešteni Politiko.

 

„Zahtev za poseban izuzetak od zakona o zaštićenim vrstama je podnet i ocenjen je u skladu sa relevantnim zakonskim zahtevima“, rekla je Kristina Krojc, portparol regije Hanover – regionalnih vlasti koje su donele smrtnu kaznu za GV950m, dnevnom listu Taz početkom decembra, odbijajući da kaže da li je predsednica EK umešana u celu stvar.

 

Kada ju je Politico prošle nedelje pitao da li je Dolina smrt uticala na odluku da se eliminiše vuk GV950m, Krojc je insistirala da nije. „Napad na ponija gospođe fon der Lajen nije bio razlog“, napisala je ona u mejlu, dodajući da je zahtev za odstrel GV950m podnet još ranije.

 

Prema zvaničnoj potvrdi kojom se dozvoljava njegov odstrel, prvi zahtev za eliminisanje GV950m podnet je 31. avgusta, samo jedan dan pre napada na Doli. Ali pitanje je, navodi Politico, ko je podneo taj zahtev. Portparol Evropske komisije insistira da to nije bila Fon der Lajen. Komisija i predsednica ni na koji način nisu uključeni u odluku“, rekao je on, prenosi Jutarnji list.

 

Ursula fon der Lajen – „vuk u jagnjećoj koži“

 

Kao vešta jahačica koja je odrasla u sedlu, fon der Lajen nije imala, možda i razumljivo, mnogo razumevanja za masakriranje jednog od njenih omiljenih konja. Uprkos tome, malo ko bi očekivao da će se uvek nasmejana Fon der Lajen i sama pokazati kao“ vuk u jagnjećoj koži“. Umesto božićne amnestije za GV950m, bivši nemačka ministarka odbrane, a sada šefica EK izvukala je teško oružje, ciljajući ne samo na Dolinog ubicu, već i na ceo njegov čopor.

 

U nedeljama nakon Doline smrti, fon der Lajen je naredila službenicima EK da preispitaju pravila koja striktno štite vukove u Evropi. Krajem novembra pozvala je na „dubinsku analizu“ pretnje od vukova nakon izveštaja o povećanim napadima na stoku, posebno na Alpima.

 

„Postoje brojni izveštaji o napadima vukova na životinje i povećanom riziku za lokalno stanovništvo“, napisala je fon der Lajen u pismu demohrišćanima u Evropskom parlamentu, u koje je Politiko video, a prvi preneo nemački Taz. „Razumljivo, ova situacija postavlja pitanja u pogođenim regionima o tome da li je trenutni status zaštite vukova opravdan“.

 

Evropski farmeri se godinama žale na vukove, ali se postavlja pitanje da li je ‘smrtna kazna’ pravi odgovor na žalbe. Vukovi su skoro izumrli u rodnom regionu Ursule fon der Lajen sve dok napori za očuvanje divljih životinja nisu doveli do njihovog ponovnog pojavljivanja pre oko 15 godina. Od tada je njihovo prisustvo izvor stalnih tenzija. Sa oko 1.200 životinja koje lutaju Nemačkom, godišnji gubici stoke su porasli na hiljade zaklanih životinja.

 

„Obično upucaju pogrešnog“

 

Ali čak i sa povećanom populacijom vukova, oni retko love konje. „Vuk je vuk, ali ovaj vuk je verovatno naučio da je moguće napasti i jesti konje“, kaže Frank Fas, nemački stručnjak za vukove, misleći na GV950m i dodaje da je ovaj slučaj ipak izuzetak od pravila.

 

Iako Fas kaže da prihvata argumente za eliminisanje vuka zbog ovog klanja, kao u slučaju GV950m, loviti te životinje – vlasti naime za taj zadatak angažuju lokalne lovce – lakše je reći nego uraditi. Fas smatra da su specijalne ograde, iako skupe, bolje rešenje. „Ono što smo već videli u Donjoj Saksoniji je da vuk koji je ustreljen nikada nije onaj pravi“, kaže on.

 

Humanitarni lov na fazane organizovan u Bačkoj Topoli

Humanitarni lov, treći po redu, organizovan je u Bačkoj Topoli.

 

"Lovstvo spada u osnovnu delatnost, jer se godišnje proizvede 50.000 fazana i nije nam bio problem da doniramo za ovu humanitarnu akciju 200 fazana", naglasio je direktor JP "Vojvodinašume" Roland Kokai sa ciljem aktivnog propagiranja održivog gazdovanja nad jedinkama divljači.

 

Kako kažu u ovom preduzeću, godišnje izdvajaju oko milion evra da se obezbedi dovoljno hrane, veterinarske nege i lekova za divljač, da bi se sistem razvoja održao u optimalnom stanju. 

 

"Ovo je sada već tradicija", izjavio je Lajoš Brindza, predsednik Udruženja lovaca Vojvođanskih Mađara. 

 

Prošle godine je ovim putem prikupljeno više od 500.000 dinara i tom prilikom je darovano dečije odeljenje Senćanske bolnice. 

 

Nakon lova ove godine utvrdiće se iznos koji će se donirati a konačnu odluku gde će plasirati neophodnu pomoć doneće komisija formirana od samih članova udruženja i lekara.

 

Tekst preuzet:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina

Foto:LOVACKE PRICE(ilustracija)