Duda Stanić iz Orlovata, sela na području grada Zrenjanina, ima jednu neobičnu strast. On se poslednjih nekoliko godina bavi sokolarstvom. U njegov mini zoo vrt, koji je napravio u dvorištu kuće, pre nekoliko godina prvo je došla ženka jastreba Olgica, a onda je stigla i Ljubica.

 

– Jako volim ptice i u svom domaćinstvu imam razne vrste. Imam desetak vrsti gusaka, patke, papagaje, pa čak i emue, a onda sam poželeo da uzgajam i jastrebove. Na izložbi ptica sam upoznao sokolara od kog sam nabavio jednog, a onda i drugog jastreba, tako da danas imam Olgicu i Ljubicu. Jedna ima četiri godine, a druga je mlađa. Ima malo više od godinu dana – priča Duda Stanić za portal zrenjaninski.com.

 

U domaćinstvo Stanićevih jastreb stigne kao pile od 15 dana. Prvo bude u kući, u toplom, a onda polako kreće „socijalizacija“.

 

 – Puštam jastreba u dvorište, da se navikne na pse, na vozila, na buku. A onda kreće obuka za lov. Imam kompletnu opremu za njih, od rukavica do kaveza, stajalica, sokolarskog prsluka. Jastrebovi su odlični lovci. Dresiraju se da se ponašaju u lovu. Moji su dresirani za lov na zeca. U lovu sa jastrebovima postoje posebna pravila. Kad nas nekoliko krene u lov, lovi samo jedan jastreb ili soko. Ostali čekaju da on završi posao – uspešno ili neuspešno, nije važno – objašnjava Duda.

 

 – Ko ne deli našu strast, ne razume, misli da smo ludi. Mi pričamo samo o pticama, dresuri, opremi. Nedavno smo se družili četiri dana u Bečeju. Stigli su sokolari iz Grčke, Holandije, Slovenije, Austrije… – kaže Duda.

 

Teks preuzethttps://www.zrenjaninski.com/:

Foto: Privatna arhiva

 

Полиција је у уторак на граничном прелазу Сочерго зауставила 67-годишњег Италијана, који је у возилу имао сакривену ловачку пушку са двоцевком и 72 муниције.

 

 Сазнали су да је криволовац, а након провере код италијанских безбедносних органа забрањен му је и лов и поседовање ватреног оружја у Италији, саопштили су.

 

 Полиција му је одузела оружје и метке и изрекла новчану казну од 500 евра и 100 евра на име трошкова поступка, саопштено је и из Полицијске управе Копер.

 

Текст преузет:https://maribor24.si/

Фото:Ловачке Приче (илустрација) 

 

 

Upravni odbor lovačkog udruženja “Srna” iz Srpca na sjednici održanoj 16. decembra razmatrao je izvještaj o aktivnostima sekcija i izgradnji lovačkog doma.

Usvojen je plan obaveznog sekcijskog lova na predatore u januaru i februaru 2023. godine u kome trebaju učestvovati svi lovci. Osim sekcijskog, biće organizovan i grupni lov na predatore subotom, nedjeljom i državnim praznikom uz najavu i dozvolu lovočuvarske službe.

Najviše diskusije bilo je oko visine članarine za lovnu 2023/24. godinu. Zbog povećanja članskog doprinosa Lovačkom savezu Republike Srpske na 25 KM i povećanja plata za dva zaposlena radnika po 150 KM neto, te isplate iznosa po 100 KM po sekciji za lov predatora, članarina je povećana za 20 KM.

Tako će lovci starosti do 65 godina plaćati 170 KM, lovci starosti od 65 do 70 godina plaćaće 95 KM i lovci preko 70 godina starosti plaćaće članarinu u iznosu od 60 KM. U ove iznose uračunata je i cijena od 20 KM za lovnu kartu za lov sitne divljači i predatora koju plaćaju svi lovci. Rok za uplatu članarine je 1. april 2023. godine.

Upravni odbor je donio odluku o usaglašavanju statuta udruženja sa statutarnim izmjenama u Lovačkom savezu Republike Srpske kojim se svim organima i izabranim licima daje mogućnost obnavljanja mandata bez ograničenja.

 

Tekst preuzet:radiosrbac.com

 

Na sisačkoj gradskoj pijaci u subotu je uhvaćen zalutali šakal, koji je nakratko ušao u jedan od kafića prestravivši goste, a zbrinuli su ga članovi sisačkog Skloništa za životinje, prenose hrvatski mediji.

Šakal je u kafić uletio ujutru, oko 8.30 sati. Preplašena divlja životinja počela je da skače između stolova i po njima, tražeći izlaz, razbivši nekoliko čaša i šoljica, a gosti su u panici napustili lokal.

 

Vlasnik lokala odmah je nazvao službe koje bi mogle da pomognu pri hvatanju. Prvi su stigli policajci koji su obezbijedili prostor oko kafića, a nakon nekog vremena intervencijom gradske uprave na pijacu su došli članovi sisačkog Skloništa za životinje.

 

Budući da šakal nije prihvatio mamac sa sredstvom za omamljivanje, članovi Skloništa su ga uhvatili čeličnim "lasom", te u kavezu iznijeli u kombi.

 

Koliko je poznato, to je prvi slučaj da je šakal u potrazi za hranom došao do samog centra grada. Do sada je zabilježeno da su šakali u nekoliko navrata dolazili na periferiju Siska, gdje su napadali domaće životinje, ali u samom gradu još nisu zapaženi.

 

Tekst preuzet:https://www.nezavisne.com/

Foto:LOVACKE PRICE

Najviše su ugrožene mlade voćne sadnice i povrće koje ostaje u bašti tokom zime, a šteta može izazvati njihovo propadanje.

 

U toku zime zečevi su u potrazi za hranom i mogu postati noćna mora poljoprivrednicima, posebno voćarima i povrtarima. Najviše su ugrožene mlade voćne sadnice i povrće koje ostaje u bašti tokom zime, a šteta može izazvati njihovo propadanje. Na njihovom meniju su: jednogodišnje biljke, detelina, grašak, zelena salata. 

 

Ove štetočine imaju veliki reproduktivni potencijal, a najaktivniji u potrazi za hranom su u rano jutro i sumrak. Njihovo prisustvo možemo prepoznati po izgriženim biljkama, prisustvu fekalnih loptica i dlake.

 

Ograđivanje i urednost

Mehaničke barijere osiguravaju zaštitu kada se dobro postave. Ograđivanje prostora može imati učinak kada ograda ima visinu 1,20 m i ukopani deo od najmanje 30 cm. U krajevima gde pada mnogo snega visina ograde može biti dva metra. Druga opcija je da se ograde pojedinačna stabla. U tu svrhu se koriste razne mrežice, plastične cevi, plastične boce, džakovi.

 

Održavanje prostora i uklanjanje mesta pogodnih za skrivanje je važna preventivna mera. Redovno uklanjanje korova, rezidba grmlja, žive ograde ostavlja otvoren prostor koji grabežljivci lako osmatraju. Psi i mačke su prirodni neprijatelji, a osim njih istu ulogu imaju ptice grabljivice. Mnoge biljke svojim mirisom ili iglicama i trnjem deluju repelentno. Božur, forzicija, višegodišnja kadulja, neven, beli luk, zumbul, narcis, origano, bosiljak su samo neke od njih. Međutim, kada su zečevi gladni, oni će pojesti sve što im se nađe na putu.

 

Ne vole jake mirise

Jaki mirisi im ne odgovaraju i izbegavaju takva područja. Najjednostavnije je užeglom svinjskom mašću premazati deblo. Beli luk, čili paprika, sapuni jakog mirisa samo su neke materije koje teraju štetočine. Kada su u praškastom obliku jednostavno ih aplicirate na biljke. Mana je što ih kiša ispere.

 

Biljke možemo tretirati rastvorom koji sami napravimo od tri ljute paprike, dve nešto veće glavice crvenog luka i dve glavice belog luka srednje veličine. Sve se usitni, prelije sa malo vode, poklopi i ostavi do sledećeg jutra. Rastvor procedite, dodajte pet litara vode i sredstvo je spremno za primenu pomoću prskalice. Još jedan način je da komade belog i crvenog luka, čili paprika, pelina stavimo u perforirane vrećice koje okačimo po voćnjaku ili povrtnjaku. Neće im odgovarati miris sumpora.

 

Amonijak je još jedno sredstvo koje deluje putem mirisa. Urin predatora deluje kao repelent, a sredstva bogata amonijakom su odlična kao zamena. Repelenti rastvor se može praviti i od drugih materija koje razvijaju jak miris. Lavanda, sirće, nana i voda se pomešaju i ostave preko noći u zatvorenoj posudi. Sledećeg dana se procedi i primenjuje.

 

Predmeti koji zveckaju ili šušte ometaju zečeve koji su oprezne i plašljive životinje. Problem je što se brzo navikavaju na ove zvukove, kao i na sredstva koja imaju odsjaj i pomeraju se. Pomoći će i LED lampe koje imaju solarno napajanje.

 

Granule, premazi i tečnost su efikasni i kupuju se u poljoprivrednim apotekama. Ova sredstva su otporna na kišu. Potrebno je birati ona koja se razgrađuju i nisu štetna za prirodu.

 

Tekst preuzet:Ranka Vojnović    https://www.agroklub.rs/   

Foto:LOVACKE PRICE

 Министарство пољопривреде расписало је тендер за суфинансирање заштитне опреме - електричних ограда (пастири) и жичаних ограда (мрежа/ткање) за спречавање оштећења од игре.

 

 Укупна планирана вриједност је четири милиона куна уз могућност повећања. 

 

Максимални износ финансијских средстава за који се може пријавити и уговорити по појединачној пријави је 50.000 куна (6.636,14 еура).

 

 Средства су намењена искључиво за покриће трошкова набавке заштитне опреме – електроограда (пастири) и жичане ограде (мрежа). 

 

Прихватљиви подносиоци захтева су правна и физичка лица (занатлије) која имају важећи уговор о коришћењу права лова на основу Закона о ловству – носиоци ловне дозволе и физичка и правна лица уписана у Регистар пољопривредника и произвођачких организација.

 

 Подносилац захтева има право да поднесе и одобри једну пријаву, а ловоовлашћени подносилац има право да поднесе и одобри једну пријаву по ловишту. 

 

Заштитна средства морају бити уграђена и служити сврси за коју су намењена најмање пет година од дана куповине. 

 

Конкурс је отворен од 20. децембра 2022. године до доделе планираних средстава, а најкасније до 15. октобра 2023. Шта се дешава у природи, одакле толика дивљач - питају далматинске сточаре.

 

 Корнатски пастири боре се са брадавичастим свињама, које су се последњих година неконтролисано намножиле. 

 

Нико не зна како су тамо доспели, претпоставља се да су пливали са копна јер су наводно добри пливачи.

 

 Још нису почели да нападају људе, али зато умиру јагњад, а кад нема јагњади, нападају и овце. Још веће проблеме праве вукови. – Оно што нам нуди Министарство пољопривреде није довољно. 

 

Вук је заштићена животиња, али сточари у озбиљним европским земљама немају проблема са њим. 

 

Проблеми су само код нас - објаснио нам је сточар Младен Кушековић, који гаји стоку у Крбавском пољу. 

 

Морате знати у којој мери је вук заштићен. Колики је број јединки у природи. Овде се бацају свакакви бројеви и процене. Ако погледамо број регистрованих штета на домаћим животињама и упоредимо га са бројем вукова, испада да један вук поједе неколико стотина тона меса годишње.

 

 Тако, има много више вукова него што се региструје у статистици - наглашава Кушековић, који сматра да држава треба да држи број вукова на разумном нивоу.

 

 - Једини природни непријатељ вукова је човек, а човек је законски онемогућен да било шта ради, каже нам Кушековић. Нажалост, Хрватска подстиче узгој вукова и плаћа срамотно ниске накнаде сточарима за штету од вукова.

 

 - Па за једно теле добијеш 1.500 куна. Заиста је испод сваког нивоа. А да бисте дошли до тог новца, чекате две године и морате да имате као доказ леш заклане животиње, што би значило да вук није појео оно што је заклао - одлучан је Кушековић

 

Текст преузет:https://sibenski.slobodnadalmacija.hr/

Фото:Ловачке Приче (илустрација) 

Женка немачког радног овчара је са својим водичем, спасиоцем Дејаном Шевковићем, успешно положила испите у Мађарској и добила највише звање за потрагу у шумама.

 

Двоипогодишња женка немачког радног овчара Мери добила је највишу међународну лиценцу за потрагу у шумама и тиме је постала најшколованији пас у историји свих служби које поседују спасилачке псе у Србији.

 

Пас спасилац и његов водич Дејан Шевковић, припадници Горске службе спасавања Србије (ГССС), боравили су током прошлог викенда у Мађарској, где се одржавао последњи део компликованог испита за добијање поменуте интернационалне лиценце.

 

„Било је много тешко, временски услови су били изразито лоши, смењивали су се киша и магла, повремено је дувао и јак ветар, а у недељу је вејао снег. Температура се спустила на минус три и многи пси који су били на овом полагању нису прошли испит баш због ових отежаних услова”, каже Дејан Шевковић за „Политику”.

 

Он истиче да је полагање било веома напорно и за Мери која се прилично уморила, јер је поред физичке спремности морала да покаже и да је максимално сконцентрисана на извршавање задатака и то у одређеном временском року.

 

„Са овим задацима ми нисмо били раније упознати, њих је одређивао судија, али Мери је показала да је потпуно спремна за реалне ситуације. Она је први пас из Србије који је положио испите за интернационалну лиценцу за тражење по шумама”, напомиње овај спасилац ГССС.

 

Шевковић подсећа да је први део испита, који је Мери такође успешно положила, претходно одржан у Румунији.

 

„Комплетно полагање састојало се од четири испита, два у Румунији и два у Мађарској, а сваки од њих садржао је две дисциплине – препреке на полигону и тражење у шуми. Мери је показала да је и физички и ментално спремна за потрагу”, истиче Шевковић.

 

Пут до добијања највишег звања за пса спасиоца, међународне лиценце ИРО „International rescue organisation”, кровне организације за лиценцирање паса у свету, био је веома тежак. Спасилац Дејан Шевковић готово две и по године припремао је Мери за овај подухват.

 

„Вежбали смо готово без паузе у последње две године. Али овде није крај Мерином усавршавању, почели смо упоредо са трагањем по шумама да радимо и потрагу у рушевинама”, напомиње наш саговорник.

 

Мери је пре два месеца, како је „Политика” већ писала, забележила рекорд као пас спасилац ГССС: са својим водичем и инструктором скочила је из хеликоптера са висине од 3.000 метара и успешно се уз помоћ падобрана спустила на тло.

 

Преузет текст и фотографија:https://www.politika.rs/

Колика је вероватноћа сусрета? Због недавних трагова медведа у шуми изнад Руша, многи се питају колика је вероватноћа да виде медведа у шетњи шумом. 

 

Недавно су планинари у снегу пронашли отиске медвеђих шапа дуж популарне пешачке стазе изнад Руша, за које су ловци касније потврдили да су отисци медведа.

 

 У ту сврху питали смо какву опасност представљају медведи за планинаре на Похорју. Разговарали смо са Иваном Жижеком из Ловачке породице Руше, којег смо питали о недавном уочавању отисака медведа на снегу и општој опасности од сусрета са медведом.

 

 Жижек нам је рекао да Ловачко удружење већ неко време прати траг медведа и да таква запажања нису ништа ново: „То је појединачна јединка, тако да нема опасности за планинаре, опасно је када пратимо или срећемо медведицу са младунцима, али ове трагове нисмо нашли“.

 

 Трагови у снегу припадају младунчету, рекао је за 24ур.цом Марјан Гселман, председник Ловачког друштва Марибор, да се, судећи по снимку, ради о младунчету од две до три године, тешком између 80 и 100 килограма. 

 

Многи су били изненађени чињеницом да је медвед лутао шумом током хибернације.

 

 Ловачко удружење је објаснило и да хибернација није здрав сан. У случају повољних временских услова, медвед излази из своје јазбине и мало разгледа.

 

 У Словенији имамо око 1.200 медведа.Стање популације медведа у Словенији је стабилно, груба процена популације је негде око 1.200 јединки, што је значајно превише за Словенију, рекао је Жижек. 

 

Медвед је заштићена врста у Словенији, По Жижковим речима, пораст популације медведа у Словенији последњих година резултат је деловања невладиних организација које су поднеле тужбе против Министарства пољопривреде када је оно наложило убијање вишка медведа. 

 

У Ловачком друштву Марибор кажу да је немогуће проценити популацију медведа на Похорју. Питали смо саговорника и о присуству вукова у нашем крају. Вукови су насељавали Похорје до 20. века, али их тренутно нема на Похорју.

 

 Недавно је у аустријској Штајерској примећен чопор вукова, али је вероватноћа да поново настањују Похорје скоро нула. На Похорју има и шакала, али не представља опасност за планинаре и пролазнике. Шта да радимо ако сретнемо медведа у шуми?

 

 За Марибор24 недавно је разговарао председник Ловачког друштва Марибор Марјан Гселман. већ сте упозорили на опрез у могућем сусрету са медведом. Ови сусрети су веома ретки, јер нас медвед примећује раније и повлачи се.

 

 Како је објаснио, важно је да се при сусрету са медведом не понашате као нападач и не прелазите толеранцију. Такође је неопходно избегавати брзе покрете и упозоравати се буком. Држање паса на поводцу је веома препоручљиво.

 

 

 Напади медведа на људе су веома ретки и обично их провоцирају људи или пси. Човек је медведу природни непријатељ, па ће се повући од њега. Проблеми настају када људи праве потезе које медвед може протумачити као напад или претњу младунцима.

 

 Најопаснија је ситуација ако се нађемо између медведа и њених младунаца. 

 

Медвед ће животом бранити младунчад. Напад се дешава и када изненадимо медведа и нађемо се у његовој непосредној близини, кад нас не очекује и нема времена да се повуче. 

 

Проблем су и пси без поводца који нападају медведа јер желе да заштите свог власника.

 

Сезона лова на дивље свиње у пуном је јеку. Ловачко удружење Соко из Бајине Баште планирало је да одстрели се 40 крмади у овој ловној сезони. Према речима управника ловишта Милана Леонтијевића, до половине децембра одстрељено је 14 дивљих свиња. Последње три одстрељене су у првој половини децембра. Зоран Цвијић из Зарожја у том селу одстрелио је вепра од 83 килограма. Горан Митровић из Пилице одстрелио је у Зарожју назиме.

 

У Националном парку Тара  Милорад Вукајловић Курта са Калуђерских Бара имао је срећу да на Боровом брду одстрели вепра капиталца тешког 134 килограма.. У његовој дружини била су и четири ловца из војвођанске општине Каћ које је предводио Милорад Иванишевић.

 

– Ово је пета година како нам долазе ловци из Каћа у лов на дивље свиње. Ми им узвраћамо посету приликом лова фазана. Ићи ћемо у Каћ једног од викенда, најкасније до краја јануара 2023. године – каже ловочувар у ЛУ Соко Зоран Петковић.

 

Преузет текст и фотографија:https://bbglas.rs/

М.Андрић

Ovaj petak 25.11. 2022.godine na praznik Dan Državnosti, ujedno je bio i lovni dan u Sapni,  a sreće u lovu imali su lovci L.D Husić Mustafa Čektalo Sapna, sekcija Kobilići.

 

Ovo lovačko društvo vodi se lovačkom etikom te se tako vodi velikog računa o uzgoju i prihrani divljači. Tako su lovci ovog petka u lovu na crnu divljač izvršili odstrel kapitalnog vepra u djelu lovnog reona Debeljaka.

 

Naime lovci grupe Kobilići su časni i ponosni lovci koji vode računa o svakoj vrsti divljači, pa tako i o odstrelu. Ovaj kapitalni primjerak pronašli su u ranim jutarnjim satima, a kako imaju dobro obučene pse za lov na divlju svinju tako je i odstrel bio siguran.

 

Prema riječima jednog od lovaca iz Kobilića, njihovi psi su pronašli vepra, oblajavali te su lovci imali vremena da priđu i izvrše odstrel. Najmlađi član ove grupe, Muhidin Smajlović kojeg lovci od milja zovu Muki, izvrstan je strijelac, što je ovog puta i demonstrirao te jednim hitcem odstrijelio kapitalan primjerak vepra za ovo područje. U lovu su nam pomogli i naši gosti iz Dugog Dijela u Zvorniku.

 

Muki ima, moglo bi se slobodno reći nadaleko poznate pse za lov divlje svinje. Ljudi koji se bave lovom znaju koliko vremena, truda i ulaganja treba da bi se postigli dobri rezultati rada psa na terenu, ispričao je za portal Zvornicki ba jedan od lovaca iz Kobilića.

 

Lovačka sekcija Kobilići kompletno je opremljena svime što je potrebno za vrhunski lov na bilo koju vrstu divljači. Zimi se divljač prihranjuje, redovno se ubacuju nove jedinke sitne divljači, štiti se od grabljivaca u vidu pasa lutalica i šakala te spriječava krivolov. Zaljubljenici u lov na ovim prostorima redovno se druže i obilaze svoje područje, a poznata je i tradicija lovstva na ovom području.

 

Prije nekoliko godina opremljena je i lovačka kućica koja spada među najbolje uređene i opremljene u Tuzlaskom kantonu, a služi na ponos lovcima iz ovog mjesta.

 

Tekst i fotografija preuzeti

(Zvornicki.ba)