У допису достављеном нашој редакцији наводи се да је Управа за ветерину донела решење о проглашењу подручја зараженим и угроженим од заразне болести авијарна инфлуенца код дивљих птица на делу тока Тамиша, у непосредној близини рибњака Сутјеска, у општини Сечањ. Овакво решење је донето на основу лабораторијске потврде присуства вируса птичјег грипа код дивљих птица у научној референтној лабораторији за авијарну инфлуенцу, у Ветеринарском специјалистичком институту у Краљеву.

„У складу са прописима, решењем је проглашено заражено подручје у полупречнику од најмање три километра од жаришта, које обухвата насељена места Неузина и Сутјеска у општини Сечањ, и Банатски Деспотовац, на територији града Зрењанина. Решењем је проглашено и угрожено подручје у полупречнику од најмање десет километара од жаришта, које обухвата Ботош и Томашевац, на територији града Зрењанина, као и Јарковац, Боку и Сечањ, у општини Сечањ“, речено нам је у Управи за ветерину.

Иако авијарна болест на овом подручју није забележена код домаће живине, она представља зоонозу и може се пренети на људе. У Управи за ветерину наводе да због тога треба бити нарочито опрезан и спречити контакт дивљих птица и домаће живине на газдинствима и комерцијалним фармама.

„Ради сузбијања и искорењивања болести авијарне инфлуенце код дивљих птица, на зараженом и угроженом подручју спроводиће се рестриктивне мере промета живине, живинског меса и јаја, као и мере здравствене контроле и дијагностичког испитивања живине и птица у циљу спречавања ширења и сузбијања ове заразне болести“, додаје се у допису достављеном редакцији „Дневника“.

Tekst i fotografija preuzeti:Dnednik

–У околини Kупусине има много воћњака, а наше ловиште „Kозара“ је у суседству где има доста дивљачи, односно јелена који понекад направе штету на воћкама. Због свега овога долази до конфликта јер са једне стране имамо јелене, дивљач и природу, а са друге стране економску делатност човека у виду воћарства. Појавила су се различита мишљења од којих су нека била да треба одстрелити сву дивљач како не би правила штету у воћњацима или наћи неко друго решење. Зато смо се одлучили да направимо један пилот пројекат у оквиру којег смо поставили електрични пастира око једног воћњака, а који је претрпео штету и он се напаја на соларну енергију. Он није штетан ни за човека ни за дивљач, али одбија дивљач да уђе у воћњак. Уз поменути уређај иде и мобилна апликација која показује рад тог електричног пастира у случају да дивљач покуша да уђе у воћњак. Мислим да ће ово бити успешна заштита воћњака и на тај начин ћемо доказати да може природа и економска делатност човека да функционишу заједно, изјавио је Роланд Kокаи, директрп ЈП „Војводинашуме“.

Резултат је ово дугогодишњег проблема и судских спорова које воћари из Kупусине воде са ЈП „Војводинашуме“ управљачем ловишта „Kозара“ у којем се узгаја јеленске дивљач, а која због криволова, пробоја у огради или недостатка хране, излази у купусински атар и уништава воћарске плантаже. Реч је о 400 јутара воћњака, а један од њих је и воћњак Ерика Тота на којем је покренут пилот пројекат.

-Штета на поменутом воћњаку је санирана након судског поступка у којем је утврђено да половину штете плати власник воћњака а другу половину „Војводинашуме“. Претпостављамо да је наша дивљач направила штету, али исто тако постоји могућност да је део дивљачи дошао из Хрватске или Дорословачке шуме. Сличан проблем имамо и са дивљим свињама када праве проблем у кукурузу, па је доста нејасно питање ко је крив, а прошле године смо платили највећу штету икада у висини од 6,5 милиона динара. Поређења ради, пилот пројекат за један хектар кошта око 750.000 динара, што значи да би било скупље да имање оградите жицом. Циљ овог пројекта је да покажемо и докажемо да то може бити успешна одбрана, те да испробамо да ли то у стварности функционише. Наша обавеза није да штитимо воћњаке. Имамо ситуацију у којој нико не може легално да одстрели дивљач, а правилник о заштити воћњака предвиђа да су и газде обавезне да предузимају мере, а једна од предвиђених метода је и електрични пастир. Ипак, ако се штета деси на нашим ловиштима онда гледамо да се са власницима договоримо око накнаде штете, како би избегли судски процес, рекао је Kокаи.

Протекле две године захтев за накнаду штете поднело је двадесетак произвођача воћа из Kупусине, а више од стотину Kупусинаца потписало је петицију којом траже решавање овог дугогодишњег проблема.

Neverovatna scena odigrala se u Specijalnom rezervatu prirode Uvac, kada je umesto mrkih medveda i beloglavog supova na hranilište stigla divlja mačka koja se viđa veoma retko, a sve to su zabeležile kamere rezervata.

-Došla je na jedno naše hranilište u potrazi za hranom, na mesto gde smo ostavili meso za krupnu divljač. Divlju mačku je jako teško uočiti, to je retka i ugrožena vrsta kod nas u Srbiji. Ja sam, za sve vreme od kada sam rendžer u rezervatu Uvca, video je samo jednom pre deset godina.- rekao je Stevo Radovanović čuvar zaštićenog područja. On dodaje da je pojava divlje mačke na ovom podneblju još neverovatnija ako se uzme u obzir da ih uopšte nema u Zapadnoj Srbiji.

-Gotovo da ih i nema na našem području, dok je u Vojvodini zabeleženo nešto preko 1 000 primeraka. One su ugrožena vrsta kod nas zbog čestog gubitka staništa. Vrlo verovatno da je u potrazi za hranom sa severa naše zemlje stigla na Uvac.- kazao je,Stevo Radovanović.

Divlja mačka ima veoma razvijena čula sluha i vida i važi za veoma opreznu, veoma retko se viđa, a još ređi slučaj je da bude snimljena. Ukoliko se oseti ugroženom može napasti čoveka, ali zbog izoštrenih čula skloni se od ljudi i pre nego što do susreta zapravo dođe.

Specijalni rezert prirode Uvac ove zime prava je oaza za životinje neobične za ovo podneblje. Osim divlje mačke na Radoinjskom jezeru su i dva labuda, koja su izgubila svoje jato i nisu migrirale u toplije krajeve.

-Ljudi dolaze da ih vide, što je potpuno razumljivo jer prizori koji se sada mogu videti na Radonjskom jezeru su zaista fenomenkani. Apelovao bih na sve koji imaju želju da ih nahrane, da to nikako ne čine sa hlebom, žitaricama ili hranom koja u sebi ima adtive. Ukoliko to konzumiraju dolazi do povrede njihovih krila zbog koje ne mogu da polete i tada su lak plen predatorima i mogu da nastradaju- kaže Radovanović.

Tekst i fotografija preuzeti:INFOLIGA

Na Zlatiboru je ovog vikenda održan 40. Sabor lovaca Srbije, u okviru koga i tradicionalna hajka na vuka. Oko 200 lovaca se sakupilo iz svih krajeva Srbije i zemalja u regionu da love ovu zverku po bespućima najpoznatije planine Zapadne Srbije.

"Ima vukova ovde. Od početka godine je odstreljeno 10 i to kada su naši lovci išli u lov na divlje svinje. Sada su lovočuvari primetili dva u selu Semegnjevo", kaže Milovan Knežević, predsednik Lovačkog udruženja "Zlatibor".

Pucao i promašio

Lovilo se na potesu revira Lečića brdo, Kuzeljske strane, Semegnjevo, Klade i Čalovca. Pored vuka, moglo je da lovi i šakal i lisica. Jasno je naglašeno da postoji mogućnost da vide i jelene, koje su tokom prošle godine pušteni u lovište na Zlatiboru, i divlje svinje, ali da se na njih ne puca. Takođe su upozoreni i na medveda, koji je prošle godine bivao na pomenutoj planini.

I posle nekoliko sati potrage za vukom, lovci iz Ćuprije su ga videli.

"Ćuprijski lovac je pucao u vuka, ali je promašio. To je bilo na Lečića brdu, kod Milinkovića kuća. Došla je životinja do kuća, ali nije ni čudo kada su napuštene", kaže Knežević.

Najvažnije je druženje i šetnja prirodom

Lovci nisu razočarani, jer kako kažu najbitnije im je druženje i da borave u prirodi. Jedan od najstarijih lovaca i sa najviše ulovljenih vukova u Srbiji je Zlatiborac Sreten Jovanović.

"Za 50 godina, koliko se bavim lovom, odstrelio sam 23 vuka. To je rekord u Srbiji. Imam čak i belog vuka, a to se događa da među hiljadu ulovljenih vukova bude jedan beo. Ulovio sam ga kada je počela hajka, pre 40 godina", kaže Jovanović.

Ovaj slavni lovac za vuka kaže da je veoma je oprezan i da ima izuzetan sluh i vid. U to se i sam uverio.

"Na čeki sam i vidim vuka 100 m od mene. Kucnem malo u drvo, toliko tiho da i ja jedva čujem, a on poskoči i gleda u pravcu odakle je došao zvuk. Teško ga je uloviti. Evo i jedan podatak. Tito je u njegovom arsenalu trofeja imao svega, sem vuka. Sve su mogli da mu nameste, sem vuka."

Lovci svih uzrasta i oba pola

Među lovcima su i tri generacije Jokića iz Užica. Najmlađi su desetogodišnja braća Pavle i David, zatim njihov otac Radomir i deda Slavko.

"Još od sedme godine idemo u lov, a ovo nam je prva hajka na vuka na Zlatiboru. Nekako je uzbudljivo, a najlepše od svega je što smo u prirodi", kažu dečaci.

A redovno, na svakom Saboru do sada održanom, osim prošle godine, dolazi Milica Bukvić sa Zlatibora, jedina žena lovac na ovogodišnjoj hajci.  

"Lovom se aktivno bavim 29 godina, a pušku nosim još od 1969. godine. Tajne lova me je naučio moj muž. I stalno smo išli zajedno. Na ovom Saboru sam od kako je počeo da se održava, jedino prošle godine nisam bila, jer zbog korone nije ni održan. Vuka još nisam ulovila, a moji odstreli su uglavnom lisica, zec, kuna, ova sitna divljač. U ovom svemu je najlepše druženje i priroda", kaže Bukvićeva koja sa 76 godina još uvek nosi pušku i hoda vrletima Zlatibora.

Tekst i fotografija preuzeti:AgroKlub.rs