Ovim tekstom želim podstaći ljude da u svojoj ishrani sve više koriste meso od divljači i želim pokazati sve njegove prednosti u čovekovoj ishrani.
Odsustvo stresa u životu divljači u slobodnoj prirodi, neograničena mogućnost kretanja i raznovrsna ishrana, koja uključuje i lekovito bilje, neposredno utiču na ukus mesa divljači. Meso divljači dolazi iz prirode: ukusno, hranljivo, niskokalorično, siromašno mastima. Istovremeno, meso divljači je izvrstan izvor proteina, belančevina, selena i vitamina B kompleksa. Bogato je visokokvalitetnim proteinima, a prehrana koja se temelji na divljači potiče zdravlje imunološkog sistema.
Sadržaj proteina po pravilu premašuje vrednosti mesa od domaćih životinja, čije meso uglavnom koristimo u ishrani. Ove belančevine su pored toga i natprosečne biološke vrednosti. To znači da imaju visok stepen iskorišćenja pri gradnji naših telesnih belančevina. Meso divljači ima vrlo nizak nivo masti. Pošto sadržaj holesterola zavisi od masti, divljač je veoma siromašna holesterolom. Mast je doduše nosilac ukusa, ali dovoljno je dodati jedan do dva posto ako se želi ovo svojstvo popraviti.
U ljudskoj ishrani meso je važna namirnica i izvor belančevina. Problem je međutim što s mesom unosimo previše masti. Upravo u tome leži jedna od bitnih vrednosti „mršavog“ mesa divljači. Tamna boja mesa kod divljači dolazi otuda što divljač nije zaklana, već odstrijeljena pa je meso izgubilo manje krvi. Uz to, meso divljači zadržava i veći nivo materija koje određuju njegovu boju. Zbog pomenutih kvalitativnih prednosti, meso divljači ima i višu etičku i ekološku vrednost od mesa većine domaćih životinja.
Dakle, meso divljači je visoko vredna namirnica koja se odlikuje: lako svarljivim belančevinama, niskim procentom masti, niskim delom vezivnog tkiva i finom strukturom mišićnih vlakana.
