U ovom tekstu pokušaću da skrenem pažnju na jednu sve česću bolest kod lovačkih pasa i na taj način pomognem lovcima da što pre dijagnostikuju ovu bolest i tako pomognu svojim ljubimcima.

Uzgajivačima rasnih pasa, većih i velikih pasmina, dobro je poznat pojam displazija kukova, a manje je poznata bolest pod imenom displazija lakta ili kako se pravilno kaže, displazija ankonealnog izdanka lakatne kosti. U lakatnom zglobu se uzglobljuju distalni (donji) okrajak ramene kosti te proksimalni (gornji) okrajci lakatne i palčane kosti. Za nastanak ovog oboljenja je značajan tzv. ankonelani izdanak lakatne kosti.

Kod šteneta je spoj između lakatne kosti i ankonealnog izdanka hrskavičan, a u period od 4-6 meseci on potpuno okošta i na taj način čvrsto sraste sa lakatnom kosti. Displazija lakta, ustvari, je razvojna anomalija pri kojoj gore navedeni spoj nikad ne okošta već ostane hrskavičan. Kao takav, taj spoj ne osigurava čvrstu vezu između ankonealnog izdanka i lakatne kosti pa pre ili kasnije dolazi do potpunog ili delimičnog odvajanja od lakatne kosti, a pod uticajem mišićne sile koja deluje na taj deo.

Kao posledica takvog stanja s vremenom nastaje hronična deformirajuća upala lakatnog zgloba. Oboleli pas šepa, a korak mu je skraćen prema napred. Lakat je odmaknut od tela, a zglob je neretko umereno zadebljan. Ukoliko takvo stanje potraje duže vreme, dolazi do smanjenja mišićne mase ramenog i nadlaktičnog područja zbog smanjene aktivnosti. Dok je pas odmoran, hromost je slabijeg stepena, a čim se pas kreće duže vreme, stepen hromosti raste. Ova bolest je naslednog karaktera, a dolazi kod većih pasmina pasa, posebno kod nemačkog ovčara. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike a potvrđuje se RTG pretragom. Displazija lakta se može lečiti jedino hirurškim putem pri kojem se potpuno uklanja ankonealni izdanak.