Lovački pas može imati dve vrste mana. Jedna su urođene t.j nasleđene mane u obliku tela, a druga vrsta mana su mane u navikama i vladanju. Obe vrste mana mogu biti nasleđene ili stečene.

Nasleđene mane

Nasleđene mane u obliku tela kod psa mogu biti u zubima, obliku glave, očima. Na ove vrste mana ne možemo ni malo uticati jer je tu presudna genetika i te stvari se ne mogu ispraviti. U razvoju psećeg tela možemo dosta uticati u pozitivnom ali i u negativnom pravcu. Ispravnom ishranom i raznom fizičkom aktivnošću pas će dobiti lepo razvijeno telo a u suprotnom slabom ishranom i stalnom vezom na lanac pas će imati ružne telesne oblike.
Nasledne mane u navikama i vladanju mogu biti : manjak temperamenta, slab njuh, slabo držanje, goropadnost i bojažljivost i strah od pucnja ( ova mana može biti i stečena ). Za ispravljanje naslednih mana lovac je nemoćan. Ako pas nema temperament ni oštar njuh lovac mu ni na koji način ni bilo kakvim vežbama i treningom ne može popraviti.

Stečene mane

Stečene mane kod lovačkih pasa su : rasterivač divljači, pas koji divlja na pucanj ili ga se boji, loš aporter, trgač divljači, neposlušan i isprebijan naplašen pas. Te mane lovac može ispraviti ako pas nije prestar i ako već nije mnogo stekao te loše navike.

Sa rasterivačem divljači moraju se uporno ponavljati vežbe na dugoj i čvrstoj vezi i primoravati ga da pri svakom dizanju divljači legne i ostane neko vreme u tom položaju. Najveća mana lovačkih pasa je strah od pucnja. Pas će samo kada ugleda da lovac podiže pušku odjuriti glavom bez obzira i neće se sam vratiti dok lovac ne pođe po njega. Svako kažnjavanje ovakvog psa čini tu manu većom. Ako se radi o naslednoj mani ovakve pse treba skloniti iz daljeg parenja. Takođe ova mana može biti i stečena a to nam govori činjenica da je pas posle nekog vremena postao osetljiv i plašljiv na pucanj a da to pre nije bio. Obično se ovo može desiti usled lova po lošem vremenu kada je grmljavina ili kada grom pogodi u blizini gde pas boravi. Taj strah ume da bude neugodan i da dosta dugo drži psa ali srećom po lovce on se ipak da ispraviti i psi se vežbom mogu njega osloboditi.

Oslobađanje lovačkog psa

Oslobađanje psa straha od pucnja najčešće se obavlja u tri faze. Prvi korak u treningu je korišćenje vazdušne puške. Sa psom se ode u ograđeni prostor i ponese se vazdušna puška. Pas se drži na kratkom povezu a potom se iz vazdušne puške opali jedan metak u vazduh. Već kod podizanja puške ako je to video pas će početi burno da reaguje i pokušati da se otrgne i pobegne. Međutim pošto je na povezu neće uspeti i tada ga treba milovati po leđima kako bi se osetio siguran. Ovakav trening se ponavlja nekoliko dana uzastopno. Psa stalno treba umirivati igrati se sa njim gladiti ga, uz to svaki put vezu treba produžavati dok se ne dođe do toga da ga skroz pustimo sa veze. Vazdušna puška ne ispoljavaju jak prasak i pas se na njega brzo navikne. Usled toga pas polako izgubi i strah od podizanja puške i veoma je bitno da se sa psom što bolje postupa tokom ovakvih vežbi. Sledeći korak je korišćenje „floberta“ čiji pucanj je jači od vazdušne puške i sličniji je lovačkoj pušci. Postupak je sličan kao sa vazdušnom puškom sa razlikom da prilikom svakog hica treba baciti gumenu maketu goluba ili divlje patke kako bi je pas doneo. U slučaju da se povrati strah psa i dalje traba nastaviti gladiti , umirivati , igrati se sa njim. Treći stepen ovog treninga obavlja se sa pravom puškom i sa što je moguće slabije punjenim patronima. Kod ovog stepena nije loše imati pomoćnika koji će ispaljivati patrone ali tako da se hitac što manje čuje a lovac ponavlja postupak smirivanja, milovanja sa psom naravno opet uz bacanje nečega za aportiranje.

Tek nakon procene da se pas oslobodio ovog straha u ograđenom prostoru psa tada odvoditi u lov. I tada se treba truditi da pas prilikom prvog hica ugleda lovinu i krene na nju ako treba druge pse treba onemogućiti da stignu pre njega do ustreljene lovine. Strast za hvatanje ustreljene lovine može mnogo doprineti da se izgubi ovaj starh. Tek kada totalno oslobodimo psa od ovog straha možemo od njega tražiti da legne prilikom pucnja i u tom položaju da sačeka komandu za aport.

Odučavanje psa od ovakvog straha je često mukotrpno i zahteva ogromnu upornost a lovac treba da proceni da li je odučavanje psa koji će kasnije ići u grupni lov vredno toga. Naime ovakvi psi se i ako oslobođen straha neće vladati kao drugi psi u lovu gde se grupno puca i gde se čuje više hitaca odjednom. On će češće ići za petama lovca i neće sa veseljem trčati po lovinu i ako ne pokazuje strah od pucnja. Međutim u pojedinačnom lovu ovakvi psi mogu biti odlični ali samo oni potpuno oslobođeni od straha od pucnja.

Lovački psi su veoma podložni raznim bolestima jer njihov boravak na otvorenom u sezoni lova predstavlja veliku opasnost da obole od raznih vrsta bolesti. Razne upale, želudačne tegobe, kožne bolesti sve su to uobičajene tegobe koje se javljaju kod lovačkih pasa. Kao i kod ljudi i kod pasa se te tegobe mogu javiti iznenada i kada ih najmanje očekujemo. Vaš pas danas je potpuno zdrav, veseo razigran a već narednog jutra može se dogoditi i da pokazuje očite znakove bolesti. Ma koliko bili inteligentni psi se jasno ne mogu požaliti na probleme i jasno kazati šta ih muči ali zato njihovi vlasnici moraju prepoznati promene i pravovremeno reagovati kako posledice ne bi bile kobne.

Postoje mnogi jasni i očiti pokazatelji da sa psom nešto nije u redu, odnosno da je u bilo kom smislu narušeno njegovo zdravlje. Najčešći znaci bolesti kod pasa, odnosno pokazatelji da je vaš pas bolestan su sledeći:

• Oscilacije u težini psa - promene u telesnoj težini psa pogotovo gubitak kilaže je jasan pokazatelj da sa zdravljem psa nešto nije u redu. Mnoge bolesti se manifestuju upravo neopravdanim i naglim gubitkom telesne težine.
• Promena apetita kod psa – ovo jejoš jedan jasan i čest pokazatelj bolesti. Ako vaš pas ima pojačan ili oslabljen apetit to može ukazivati na neke bolesti ili neki poremećaj. Ako sumnjate da je vaš pas izgubio apetit ponudite mu porciju omiljene hrane ako je odbije to je siguran znak da se radi o nekoj bolesti.
• Povišena telesna temperatura – normalna telesna temperatura kod zdravog psa ( rektalno merenje ) je 37,5c- 39c ( odrasli psi ) i 37,5c – 39,5c (štenci ). Ali kod ovog pokazatelja se moraju uzeti u obzir razne dodatne okolnosti. Svakako treba uzeti u obzir činjenicu da na telesnu temperaturu mogu uticati i drugi faktori kao što su fizička aktivnost, stres. Povišena temperatura usled pojačane fizičke aktivnosti ne mora biti alarmantna. Ali povišena telesna temperatura zahteva pojačan nadzor, jer može biti znak bolesti.
• Oralni znaci – usta vašeg psa mogu biti veoma dobar pokazatelj da li je u pitanju razvoj neke bolesti. Blede desni mogu biti znak loše cirkulacije a žuta boja desni može nagoveštavati problem sa jetrom. Neugodan dah iz usta psa može nagoveštavati probleme upale desni ili neke želudačne probleme . Veliko vlaženje i slinjenje usta mogu takođe biti pokazatelji upale desni ali i bolesti jetre ili prvi znaci besnila.
• Dlaka - Prema kvalitetu dlake vrlo jednostavno možete oceniti u kakvom je zdravstvenom stanju vaš ljubimac. Ako se pas linja više nego što je uobičajeno, razlog može biti stres, ali i bolest. Moguće je da je pas zaražen nekim kožnim parazitima ili da ima problema sa štitnom žlezdom .
• Oči - Oči su vrlo jasan pokazatelj zdravlja, odnosno bolesti. Zenice moraju biti iste veličine. Ako je jedna veća od druge, obavezno reagujte. Svaka promena bilo na beonjači oka bilo na zenicama treba biti zabrinjavajuća i preporučljiva je obavezna poseta veterinaru.
• Kijanje i kašljanje - Ovo su jasni znaci bolesti. Naravno uvek treba obratiti pažnju koji je intezitet kašlja i kijanja u pitanju jer se neki put desi da i pas odreaguje alergijski na neku česticu iz vazduha i to može biti bezazleno ali ako se intezitet kašlja i kijanja poveća obavezno treba posetiti veterinara.
• Promene u ponašanju – svakom neobičnom ponašanju psa treba posvetiti pažnju i u tom slučaju ga treba dodatno nadzirati kako bi se utvrdilo da li se radi samo o nekoj reakciji na neku situiaciju ili je ipak u pitanju neki zdravstveni problem. Ponašanja poput agresivnosti, razdražljivosti, bezvoljnosti, neraspoloženosti za igru i uobičajene aktivnosti, preterana pospanost, učestalo lajanje i sl. neretko su popratna pojava bolesti ili tegobe pa ako ovo stanje potraje svakako posetite veterinara.
• Nepravilnost u izgledu stolice – Mekana ili tečna stolica kod pasa može biti siguran znak neke bolesti. Posebno alarmantna situacija može biti ako se u stolici pojavi sluz ili tragovi krvi. Svakako treba obratiti pažnju i na boju stolice, jer svaka promena boje takođe je mogući znak bolesti.
• Prekomerno mokrenje - Izgled urina i učestalost uriniranja mogu vam nagovestiti ima li pas nekih zdravstvenih tegoba. Učestalo mokrenje uz simptome kao što su povećana žeđ, povraćanje, zatvor, gubitak apetita i težine je siguran znak za probleme sa bubrezima.

Svi ovi gore navedeni simptomi mogu nam pomoći da lakše prepoznamo i na vreme odreagujemo i tako sprečimo patnju i obezbedimo dobro zdravlje našem pomoćniku u lovu.

Želeo bih ovim tekstom upozoriti sve lovce na sve češću pojavu ove bolesti koja je po nekim statističkim podacima na koje sam naišao bila najčešći uzročnik smrti lovačkih pasa u toku 2017 god.

Dirofilarioza je parazitska bolest koja se javlja kod pasa a naročito su pogođeni lovački psi jer su često na otvorenom. Bolest izaziva parazit (crv) kojeg prenose komarci i najrasprostarnjenija je u vlažnim, močvarnim predelima uz obale većih reka itd. Odrasli paraziti mogu narasti do 3cm i najčešće su smešteni u plućnoj arteriji a ako se jako namnože prelaze i u desnu stranu srca. Odrasla ženka parazita ispušta larve koji kruže krvotokom i komarci sišući krv uzimaju te larve i tako ih prenose na zdrave pse. Komarci su najčešći prenosnici ove bolesti.

Najveći problem kod ove bolesti predstavlja to što zaražena životinja po nekoliko meseci ne mora imati nikakve simptome ove bolesti. Kod aktivnijih pasa simptomi bolesti će se pre pojaviti. Prvi znaci bolesti koji su vidljivi i daju se primetiti su:

• brzo umaranje životinje,
• otežano disanje,
• često se javlja kašalj,
• može se javiti i promena glasa laveža pa i u opasnijim slučajevima čak i totalno gubljenje glasa.

Kod najtežih ooblika ove bolesti simptomi će biti još drastičniji. Bolest se najbolje dijagnostikuje serološkom pretragom i konstatuje se pronalaskom pronalaskom larvi u uzorku krvi. Krv je najbolje uzimati uveče jer su tada larve najaktivnije. Kod blažih zaraza čak se ne moraju pokazati larve u krvnom uzorku ali to ne znači da pas nije zaražen.

Lečenje ove bolesti je dugotrajno i neizvesno. Psu se daju najpre lekovi koji deluju na odrasle parazite nakon mesec dana terapija se ponavlja a za sve to vreme pas mora strogo mirovati i preporučljivo je da za to vreme boravi u boksu. Tek kasnije se nastavlja sa davanjem lekova kako bi se uništile larve. U najtežim oblicima ako se paraziti toliko umnože i narastu da zapuše zadnju šuplju venu tada je potrebna i hirirška intervencija kako bi se na taj način otklonili paraziti.

Komplikacije ove bolesti mogu biti veoma teške i najčešće dolazi do postepenog zastajanja rada srca i životinja umire. Kao najbolja preventiva ove bolesti psima koji često idu u lov po močvarnim i vlažnim predelima je posipanje lovačkih pasa ampulama preparata Strongold i to u predelima lopatica svaki mesec koja ne samo da deluje za zaštitu od dirofilarioze već uspešno štiti od buva, crevnih parazita i ušnih grinja.

Putem ovog teksta želeo bih upozoriti sve ljude slučajne prolaznike (šetače, ljubitelje prirode), vlasnike livada koje se nalaze uz šume da obavezno na pravilan način postupe ukoliko se nađu u situaciji da na sredini livade pronađu malo sklupčano lane. Često se desi da iz dobre namere čovek laički postupi i napravi mnogo veći problem nego što izgleda na prvi pogled. Pa ću ja ovim tekstom pokušati da edukujem ljude koji vole prirodu kako da postupe u takvim situacijam i da upozorim sve one koji izvode bilo kakve radove na ovakvim mestima da dobro obrate pažnju prilikom izvođenja tih radova a takođe i kako da postupe u slučaju da se nađu u ovakvim situacijama tokom izvođenja raznih poljoprivrednih radova.

Srne se kote u kasno proleće od maja do juna. Srne obično rađaju jedno lane mada je česta pojava da na svet donesu i blizance (pojava bližnjenje). Srna je poznata kao veoma brižna životinja što se mladunaca tiče i taj njen instinkt za svoju i opasnost mladunčede je možda i najizraženija u svetu divljači (naročito u prvoj nedelji života laneta). Ono što svim ljudima koji nisu lovci a možda i nekim lovcima početnicima (smatram da iskusni lovci to dobro znaju) treba uporno ponavljati je da ono što na prvi pogled deluje kao napušteno lane koje nepomično leži u sredini neke livade u stvari to uopšte nije. I zato apelujem na sve građane da svako lane koje nađu na nekoj livadi uz ivicu šume ili nekom drugom mestu ne diraju jer lane nije napušteno već ono samo čeka majku. Ljudi smatraju da oni time što će pomeriti ili skloniti mlado lane čine dobro i humano delo i tako spašavaju mladunče ali nisu ni svesni da tako čine kontra efekat. Naime srna je uvek tu negde u blizini u potrazi za hranom i ona uvek dolazi po svoje mladunče koje je ostavila skriveno na sigurnom od drugih divljih krvoločnih životinja da ne bi stradalo. Međutim kada ga čovek pronađe i dotakne svojim rukama on na njega prenese ljudske mirise i srna takvo lane više ne želi i tada je lane odbačeno i osuđeno na propast. U takvim slučajevima često ljudi (lovci) preuzimaju odgoj takvog laneta i oni ga odhranjuju i odgajaju dok ne procene situaciju da se to lane vrati prirodnom staništu šumi ali pošto je odgajeno u drugačijim uslovima takvo lane nije pripremljeno za šumsko preživljavanje i njegova dalja sudbina je pod velikim znakom pitanja. Jer kada bude ispušteno u prirodu ono će se jako teško snalaziti u prirodi jer je naviknuto na ljude.

Jedini ispravan postupak u ovakvim situacijama je da se lane ne dira t.j ostavi na miru i tiho se zaobiđe. Takođe treba apelovati i na vlasnike livada koji kose livade ili izvode bilo kakve poljoprivredne radove tik uz šume ili neke delove gde se zna da postoji neko stanište srna da otvore četvore oči kada rade taj posao pogotovo ako to obavljaju velikim motornim kosasčicama ili traktorima. Lanad koja se obično radi bezbednosti nalaze na sredini takvih livada se u takvim situacijam neće ni maknuti bez obzira što čuje zvuk motora kosačice ili traktora i tako da uz ne pažnju čoveka koji radi sa tim mašinama može doći do smrtonosnih povreda laneta . U slučaju da čovek prilikom košenja primeti takvo lane treba ga ako je moguće zaobići a ako to nije moguće onda ga treba preneti negde ali na poseban način, tako što će se uzeti velik otkos trave i na takvoj posteljici od trave lane treba preneti na bezbedno mesto i po svaku cenu treba gledati da se ono ne takne golom rukom kako mu se ne bi tim putem preneli ljudski mirisi i tako lane ne bi bilo odbačeno od srne.

Ovakvim postupanjem činimo dobro delo i prema mladim nejakim lanićima a i na kraju izbegavamo i posledice koje zakonski možemo trpeti jer se nestručno pomeranje laneta pa makar to bilo iz krajnje humanog razloga može teretiti i kao krivolov.